(Реч на промоцији зборника Србија у доба глобалних промена, БФЗСР, 2026)

Морам да упутим похвале Београдском Форуму за свет равноправних на организацији округлог стола а потом и објављивању зборника радова о изузетно важном питању савременог света и места Србије у времену међународне неизвесности.

Када је реч о теми глобалних промена моје мишљење је да је проблем бр. 1 Америка и америчка спољна политика. То је држава која непрекидно ратује после 1945. године, од када је бацила бомбе на Хирошиму и Нагасаки до данашње Венецуеле и Ирана. При том је отворила око 900 војних база у свету. Америчка самоперцепција да јој припада „да буде лидер света" изграђена је у њеној антропологији током последња два века. Токвил је у својој незаобилазној књизи Демократија у Америци (1830) истакао две основне особине америчког човека – страст за богаћењем и воља за освајањем.

Савремени светски процеси „обуздавају" свеамеричко лидерство. На првом месту успоставља се војна равнотежа великих сила. Америка добија супарника у Русији и Кини а НАТО у БРИКСу. На другом месту идеологија (капитализам-социјализам) нема покретачку силу као некада, већ борба за ресурсе. Треће, веома важно. Демократија је изгубила ореол нератујећег поретка. Наше време, само у Европи, показује да демократије ратују (нације у СФРЈ, НАТО бомбардовање Србије, Русија и Украјина).

Шта да ради Србија у овим околностима? Једна ситуација је ситуација општег рата. Он се већ води у Европи и на Блиском истоку и уколико би се проширио то би била тема за војне мислиоце и практичаре. Друга ситуација је Србија у околностима европског мира. Шта да чини? Србија мора да рачуна на три наслеђена тега око свог државног и националног врата. Први је проблем ЈУ наслеђа, односно антисрпског деловања неких центара у бившим републикама. У ово се уклапа и недавно склопљен тројни савез Загреба, Тиране, Приштине. Други је отворен или маскиран дискриминаторски однос ЕУ према Србији. (Остаће чињеница да је српски народ протеран из Хрватске под окриљем ЕУ а да је покрајина КиМ отета под бомбама НАТО пакта.) Трећи је хроничан проблем конфликтног односа дела српске опозиције према властима. Није јасан њихов став према основним државним и националним интересима Србије.

Предлог за размишљање о деловању Србије данас и овде. Мудра политика Србије у глобалном окружењу била би она која би повезала, ускладила прагматизам и принципијелизам. Прагматска политика би обухватила: разумну дистанцу према ЕУ и њеним притисцима на Србију. То подразумева различити однос према појединим политичким странкама и личностима. Није ЕУ хомогена политичка групација држава, постоје разлике и важно је наћи савезнике. Разуме се, чврсто се држати отвореног и сарадничког односа са Русијом и Кином и другим државама света. Овоме треба додати и успешно вођење економске политике.

Која би била обележја принципијелне српске политике? На првом месту одбрана и борба за Косово и Метохију. НАТО отимање српске покрајине никада неће пасти у заборав и отуда, била би колосална издаја да се одобри. Борба за права српског народа у бившим републикама не би смела да има паузе. Борба за поштовање међународног права темељ су српске принципијелне политике. Не на последњем месту, о Србима се током три деценије лагало без мере и конца и Србија мора да настави да се бори за истину о себи. На крају, три питања себи и другима.

1.Да ли су реална очекивања да ће нека нова генерација политичких лидера у ЕУ мењати политику према Србији? Политике се мењају са новим људима.

2.Да ли је могућан и у којој мери спољнополитички консензус политичких странака у Србији?

3.Зашто Србија нема тим научника и професора који би сазнајно и морално систематски оспоравао западну лажну слику о Србији и Србима? Част изузецима.