Догодило се 25. марта 2026, (само)убиство на Филозофском факултету у Београду и српски универзитет је поново дошао у центар јавне пажње. На два начина: они који су критиковали блокадерску анархију на факултетима поново су дигли глас, они који су подржавали аномију на универзитетима покрили су трагедију другим темема или су ућутали. Они - то су медији и групе наставника, уметника, „интелектуалаца“.
Разговори поводом ове трагедије крећу се стазама описивања догађаја, критиком стања на универзитету, захтевима за оставком декана и ректора БУ. Понеко у јавном говору каже да се клупко блокада одмотавало тако да је морало да доведе до неке студенске несреће. Телевизије приказују снимке узурпираних просторија државног универзитета у којима се види све што припада улици или магацинима за насилне борбе, а не универзитетским катедрама. Они који су критиковали такво стање сматрају да декан и ректор треба да поднесу оставку и то из моралних разлога. Ако не ради морал, оснивач универзитета нема начина да га смени! Они на страни блокадера скоро да бране челника факутета и ректора БУ.
Присетимо се како су улоге биле измењене после пада надстрешнице у Новом Саду! Од тог дана до данас ови други су у медијима нон-стоп оптуживали а на улицама практиковали нигде виђен парастос од 16 минута. Они први су углавном немоћно негодовали због политичке злоуптребе трагедије. И тако настављају се сукоби и нефункционалности на овом значајном подсистему друштва већ две године. Окретање у кругу се наставља. Описују се последице, критикују или подржавају напади блокадера на студенте и професоре који неће да им се придруже. Полиција штити противзаконите блокадере који заустављају саобраћај на главним улицима Београда.
Човек мора да се пита: шта да се ради са политизованим универзитетом? Када се каже у јавности да је универзитет исти као пре тридесет година, питање је шта учинити да се нешто промени. Ништа посебно, само треба анализирати кључну ствар: одакле потиче овакав неред на универзитету, шта је узрок, а за последице касније.
Основни извор из кога куља растућа анархија на српским универзитетима је самоуправна организација ове установе. Блокадерски активисти, наставници и професори, присвојили (отели) су државне зграде и права оснивача. То чудо од скоро двогодишњим блокада суочило је грађане са једним апсурдом: они финасирају, (пуне буџет) из кога се плаћа незаконита активност стално запослених (професора и администрације) и пролазних студената. Они користе комунистичко наслеђе самоуправљања („фабрике радницима, универзитети наставницима и студентима“) за своју борбу за политичку власт. И све што се догађа у протеклих две године са и на универзитетима је незаконита употреба ове високошколске установе од стране већих и мањих група за незаконито освајање политичке власти. Све то омогућава систем самоуправљања на универзитетима.
И шта да се ради? У заблуди су они који мисле да је попуштање самоуправљачима на универзитету пут решења. Напротив. Док се не промени правни статус универзитета, док се не врати тамо где је постојао од оснивања, дакле под правну контролу државе и владе, демократску контролу система управљања одозго а не одоздо, ништа се суштински неће променити. Образовна рана српског друштва ће бити отворена и даље, са изгледима да се погоршава.