Ко је Собакевич? Један лик из Гогољевог романа. Кога год Чичиков помене од градских функционера Собакевич га почасти најтежим речима. Тако председник суда је лудак, губернатор лопужа, управник поште разбојник. Макар је поштедео тужиоца али и он је, каже Собакевич, кад размисли, права свиња. Видимо да он нема ниједну позитивну реч за оне о којима се Чичиков распитује. Нихилиста.
Читање романа је и процес асоцијације. Оно што су фиктивни ликови могу да се нађу и у реалности, а они из реалности понекад личе на романескне ликове.
Србија не оскудева у интелектуалцима и појединцима из других делова друштва који се могу поистоветити са Собакевичем. Ту су по образовању природњаци, уметници, друштвењаци али сви они из других групација који немају моралне кочнице. Са великим жаром они говоре као Гогољев јунак али не само о представницима демократски биране власти већ и о српском народу. Тако, о онима који чине власт а посебно о Вучићу излили су на тоне речи према којма су оне Гогољевог књижевног јунака прави украс. Треба се подсетити емисије Владалац на ТВ Н1 па ће се ово лако потврдити.
Али, наши Собакевичи иду и даље. Они тако говоре о Србима да човек поцрвени од стида. У већини скромног су политичког образовања али то их не спречава да одвале о српском народу најтеже увреде. Један који се шепури високим академским титулама не трепене кад каже да се Срби деле на „варваре" и „цивилизоване". Варвари су већина оних који су се слободно определили за ову власт. Они други који су такође бирали слободном вољом, али опозицију, зачудо су цивилизовани!
Други један уметник, неподношљивом лакоћом речи поделио је Србе елитни део и на „примитивну и неписмену" већину која гласа за „зло власти"! И он је слободно заокружио своје фаворите и играо на погрешну карту. Пораз, уколико је потпун, каже један филозоф, рађа бес и мржњу а ако је непотпун, апатију и тромост.
Има још Собакевича у Србији. Док етикетирају и користе црну фарбу за неподобне Србе, један међу њима отворено каже да „мрзи власт", а то ће рећи оне који су ту власт бирали. А тај што мрзи није уметник али јесте запослен на универзитету и прима плату из пореза омрзнутог народа.
И тако се живи у политичкој Србији. Окружени смо Собакевичима, а њиховим критичарима лебди пред очима питање: како се регрутују Гогољеви јунаци у Србији и да ли има образовног и васпитног лека за овај сој родомрзаца?