Људска права су застава ЕУ. Овом вредношћу ките се све чланице ЕУ, међу њима и Хрватска. А kako стоје ствари у пракси са овом заставом? Евоједног примера. Српкиња рођена у селу Стрмица код Книна пре 39 година, а настањена у Београду отишла је у своје село током лета 2026. године. Једног дана (21. јула) дошла је хрватска полиција у њену кућу и привела је суду у Шибенику. Зашто? Због објављене слике на фејсбуку! Баш тако; због приватне слике свог седмогодишњег сина са шајкачом на глави, бадњаком у руци и три подигнута прста (очигледно је фотографија са Божићних празника). Суд у Шибенику је осудио мајку НБФ на затворску казну 15 дана затвора због ове фотографије. Убрзо је уследила још једна казна Српкиње због певања песме „Ој, Крајино моја мила мати", која је певана у 19. и 20. веку. Полиција је открила да је певачица објавила снимак песме 2024. године и осуђена је због нарушавања јавног реда и мира. Дакле, српска идентитетска песма угрожава јавни ред и мир у Хрватској!

Ово нису једини примери осуде Срба због слика и песама на мобилном телефону, дакле приватној сфери живота. Било је више таквих пресуда хрватских судова којима се ускраћују Србима употреба националних симбола, певање националних песама, прославе верских празника.

И све то у Хрватској, чланици ЕУ. И све то под капом одбране људских права! Неко би се питао kako је могуће у ЕУ бранити људска права забраном тих праваједној националној заједници. Па, могуће је. Људска права се крећу између правне норме, идеологије и праксе. Значење појма је растегљиво и може да се политички употреби у држави каква је Хрватска.

Водећа политичка идеја у последњих неколико деценија за евроамеричке државе је без сумње, идеја људских права. На први поглед то је идеја која ангажује без остатка целокупан демократски потенцијал друштва, личности и политичке елите. Да ли је доиста идеја људских права последња велика идеја у историји друштва? У даљој и ближој политичкој прошлости никада није било толико речи о људским правима.

Форсирање питања људских права можда је мотивисано сасвим прагматским потребама. Не би било први пут у историји да се иза хуманог лица крије користољубље и властољубље. Ствар са људским правима, поједностављено речено, може да изгледа овако као у Хрватској. Људска права се прокламују, запишу у документа, уклопе у ЕУ конвенције, медијски се афирмишу а испод папира, ЕУ реторике и медија брутално се ускраћују Србима за приватне објаве и слушање српских песама. Најподеснија је идеја људских права за кажњавање и прогон Срба.

Инструментално поигравање са људским правима наступа са њиховим померањем на националне мањине и етничке групе. Брига за људска права у Хрватској постаје привилегија за Хрвате, а за Србе дискриминација. Албанци на Косову и Метохији такође су били предмет инструментализације људских права. Због измишљеног кршења људских права Албанаца у Покрајини, Србија је бомбардована по НАТО сценарију.

Тако под окриљем идеологије људских права Срби су етнички очишћени из Хрватске и Косова и Метохије. Они који су остали у Хрватској кажњавају се због приватне привржености елементарним националним симболима, а слично се дешава и Србима у јужној српској покрајини. Да ли има одбране од политичке инструментализације људских права? Ко зна одговор нека јави.

Право питање је шта се ту може учинити за одбрану људских права Срба у Хрватској? Скоро ништа. Хрватска у име људских права поништава приватна људска права Срба. И ко може да јој то спречи? ЕУ? Не. Па већинска ЕУ је и направила овакву Хрватску. Са њеном дозволом Срби су протерани 1995. у акцији Олуја, али и пре те године из већих градова. И за све што се догађа са Србима у Хрватској пада одговорност, поред властодржаца у етнички очишћеној држави, и на центре власти у ЕУ.