Изгледа да је и демократији суђено да изневери своје нововековне снове и идеале о држави која ће, за разлику од диктатура разних облика, користити мирна средства у областима политичке власти. Онај политички тријумфализам после рушења Берлинског зида 1989, о рушењу источног зла и ширењу западног добра, брзо је спласнуо, глобализацијске вредности су наишле на отпор националног суверенизма, а убрзо су започели ратни сукоби између демократских држава и ненајављени ратови Запада против држава са исламским становништвом.
Најновије европско искуство демантује основну тврдњу свих мислилаца демократије да државе са овим системом међусобно не ратују. Чињеница је да су: 1. у бившој СФРЈ ратови избили после обављених демократских избора 1990. године; 2. НАТО демократске државе бомбардују демократску СР Југославију 1999. године; 3. Русија и Украјина са демократским владама улазе у ратни сукоб 2022. године. Очигледно, родоначелници демократије нису предвидели пут овог поретка од слободе у држави до ратова са другим државама у циљу смене законите власти у другим државама и цивилизацијама. То је претња демократији која долази од оних актера који делују под њеним именом, а не од отворених противника овог поретка власти.
Обрачун НАТО држава са Србима није био ништа у односу на НАТО долазак на границу Русије и помагање Украјине у рату са Русијом 2022. године. Заправо, са ЕУ и европским државама (минус Србија) објављен је тотални рат Русији, у коме нема оружаног али има свих других ратова. Европа је проговорила једним политичким гласом, једном колективном мржњом Руса и Русије. Како разумети ово демократско једноумље Западне Европе?
НАТО је на „бранику“ западних демократија али НАТО напада или прети другим државама. Највећа претња демократији долази од оних актера који делују под њеним именом, а не од отворених противника овог поретка власти. Нема државе без војне силе, а ЕУ је удружила ту силу са САД на челу са савезом званим НАТО. Добили смо у Европи наоружану демократију која се шири. Шта је НАТО?
НАТО (North Atlantic Treaty Organization) је војни савез северноамеричких и европских држава. Од свог оснивања 1949. пријемом нових чланица бројност се са првобитних 12, ширењем на Исток, повећала на 30 чланица. (Треба само погледати заједничку фотографију која улива страх.) Северна Македонија се 2020. придружила НАТО-у као последња чланица. НАТО тренутно призива Босну и Херцеговину, Грузију као могуће чланове. Поред чланица организације у раду учествује 21 земља чланица Партнерства за мир, са још 15 земаља укључених у институционални систем дијалога. Трошкови за одбрану чланица треба да износе 2% бруто домаћег производа до 2024. године. Дакле, НАТО се шири на два начина: увећава своје чланице и стигао је на границе Русије. При том се самопредставља као одбрамбени савез.
Ново ширење ратова на Блиском и средњем Истоку покреће Америка која по самоперцепцији представља лидера слободног света. Западне демократије ратују против исламских држава: Ирак, Либија, Авганистан, Иран. А најновије дело западне демократије свакако је отмица легалног председника Венецуеле. Прети се и Куби.
Најновије геополитичко искуство показује да западне демократије са САД на челу употребљавају рат као средство спољне политике. Рат је превасходно инструмент тоталитарних држава, који се користи у освајању других држава и за чување унутрашњег поретка власти. Критичари рата су веровали да демократска држава одбацује рат из свог схватања политике. Међутим, НАТО бомбардује Републику Српску 1995. године. СР Југославију 1999. године. Повеља УН је бачена 1999. године под ноге од стране демократских држава Запада, а Немачка, Француска, Шпанија мирно су погазиле своје уставне норме. На делу је чиста сила против права. Када су тако поступиле против својих уставних докумената не треба да чуди ратна воља са којом крше уставе других држава. Али то је био почетак НАТО интервенција: у Авганистану 2003. први пут НАТО преузима мисију изван северноатлантског подручја. Већ следеће године изведена је „тренинг мисија“ у Ираку. НАТО је 2009. распоредио ратне бродове са циљем заштите морског саобраћаја у Аденском заливу и Индијском океану од сомалијских пирата. НАТО интервенише у Либији 2011. године. Од 2014. године наоружава Украјину и обучава војску. Америчких ратова са повременом НАТО подршком било је после 1945. године око 40. Запад је гласно ћутао док су лишавани живота милиони недужних људи.
Каквој будућности иде у сусрет данашњи свет у коме се убрзано пуне магацини конвенционалним и атомским оружјем? Да ли нам прети сукоб НАТО пакта са остатком света? Није ли демократија изгубила своју снагу политичке контроле власти и одговорности оних који доносе одлуке?