Српски патриота повремено поставља себи необично питање: ја се борим за српски народ а антипатриота против; да ли се бори и за његово мишљење и понашање у српском народу? Тачно: он се истовремено бори против антипатриота и прећутно их брани од напада иностраних, западних србофоба.
Ко је српски патриота? Ко је српски родољуб? Разумни националиста који је лојалан колективним вредностима и установама. Неки се разликују по јакости осећања и ставом према иностраном. Родољубива мисао и понашање су манифестација привржености нацији и држави. Патриотизам је морална и политичка вредност која показује бригу за опстанак и развој сопствене нације и државе. У том смислу, основне вредности за патриотско мишљење и понашање су колективна слобода и независност. Црњански пише да је на Крфу видео крстаче на којима није било имена, већ само две речи „правда и слобода" („Крф, острво смрти", Време, 1925). Али није довољна прокламација ових вредности, већ и њихова одбрана, а то значи да се у неким историјским ситуацијама мора поднети жртва − она је увек тежа од жртве за личне интересе. Спремност на жртву део је моралне свести патриотизма.
Али, ту мора да се застане. Нису сви Срби, као ни припадници других народа, уједињени у мишљењу о вредности родољубља. Веће и мање политичке групе као и појединци мисле и практикују облике антипатриотске оријентације. Да се не задржавамо на издајницима чији траг иде до Јуде. Пажњу привлаче облици индивидуалног и друштвеног понашања који се концентришу у негативним ставовима према нацији и отаџбини, држави које заступају јавно. Оно по чему се разликују од патриота свакако је супротна вредносна оријентација или скуп вредности: (1) одбацивање националних вредности и интереса; (2) небрига за унапређивање националног развоја.
Из угла страних србофоба, антипатриота не брани слободу, интегритет и идентитет нације. Он се залаже за увозну слободу или слободу коју дефинише инострани чинилац. На другом месту, не држи превише, заправо никако до независности државе и нације. У случају Србије на прелазу из другог у трећи миленијум антипатриота се отворено залажу за преузимање свих вредности, стандарда, идеја која долазе са Запада. Наметање и захтеве из центара западне моћи он отворено подржава. Спремност на жртву за слободу, правду, истину нације и отаџбине, нешто је што антипатриота не познаје.
Дакле, антипатриота је равнодушан према спољашњем угрожавању вредности, слободе, независности и идентитета нације, али је активан (хиперактиван) у критичко-нихилистичком односу према политичким групама и појединцима унутар нације које бране патриотске вредности. Анализа антипатриотског мишљења и понашања показује да су ове вредности део егоистичких вредности (супротно – алтруистички). Они дају искључиву предност личним користима над интересима сопствене нације и одбацују сваку помисао на жртву за општу ствар. И када је реч о моралној страни ове друштвене групације, мора се приметити да користе сва средства за своје циљеве без освртања на лично и национално достојанство. Примери су: Косово „тумор српске политике", српске кривице, геноцид, подржавање НАТО бомбардовања Србије и Срба до њиховог клеветања и ружења, критика православног и културног јединства српског народа.
Ако треба да се ослика српски антипатриотски профил, добија се ово: мржња (или нетрпељивост) према сопственој нацији, хладни прагматизам, осећање самодовољности, „моја осећања, моја водиља", емоционално одбијање другог, тежња ка моћи, тражење ослонца у иностраном (Западном), (не)прикривање својих мотива. Међу њима има и оних који су конституционално против свега у средини у којој су рођени и живе. Друга групација антипатриота не понаша се екстремно, већ променљиво, у складу са ситуацијом и друштвеним догађајима. Њих покрећу грамзивост, похлепа, жеђ за угледом, сујета, завист, али и разум, интереси, воља, ауторитет, моћ а нација и држава нису им у видном пољу.
Родољуб стаје на браник нације и државе. У јавном говору и понашању народ и нација нису располућени. Исказ „српски народ" подразумева народ као целину. У све оно што је позитивно значење народа и државе уплетен је и деструктивни, антипатриотски говор и пракса. А то је негативан однос према вредностима сопствене нације и државе; давање предности другим државним и националним интересима на рачун сопствених; спремности за ангажовање у личну или инострану корист.
Није лако бити патриота у Србији. Он у свој позитиван став према народу коме припада, прећутно укључује и понашање антипатриоте. У тој целини народа кријумчари се и антипатриота. У љубави према отаџбини то се не види. С друге стране, антипатриота се одриче јавно целине народа. Неки међу њима презиру народ у коме су рођени. Овај апсурд патриотизма није могуће решити теоријски, политички, језички. У пракси једноставно национално-интегративна мисао прелази преко антипатриотског камена у ципели.