Компјутеризацију друштва треба разумети као нужност. Ова технолошка судбина савременог развијеног друштва има своје одушевљене присталице и стидљиве скептике.
Независно од негативних и позитивних страна, можемо закључити да експанзију ИКТ ништа не може да замери у брзини, прегледности и јасноћи информација за било коју друштвену делатност. Каква је њихова будућност тешко је предвидети. Али, чињеница да је за само 70 година направљена оваква електронска револуција у комуникацији и размени информација показује у којој мери се брзо развија знање (и примена знања) у савременом друштву.
Информација је фрагментарно, делимично и краткотрајно знање (податак) и појављује се у више облика: порука, апел, визуелни идентитет, реклама, пропаганда, јавно мњење. О каквој јавној хоботници је реч, убедљиво је описао Умберто Еко у својој Теорији комуникације. Сви елементи њене структуре (извор, емитер, сигнал, канал, пријемник, порука, прималац) указују да појмови истине и лажи губе у јавности традиционално и теоријско значење.
Ево класичног примера. Истинит је исказ „У Србији постоје демократске установе", зато што се реч подудара са стварима. Међутим, у ИКТ јавности не мора да буде истинит. Не мора зато што су схватања истине као очигледност, кореспонденција, верификација, надјачане прагматским, интересним, вољним и емотивним опредељењима по којима у Србији нема демократије.
Овакво протеривање истине из јавног (политичког) говора омогућило је медијско друштво, односно ИКТ систем. Наступио је преломни моменат у начину функционисања нових медија — појединац (или група) има могућност да се чује и представи а да други људи о томе не одлучују. Интернет нас позива да учествујемо, да не будемо само индиректни субјекти културе због саме чињенице да смо њен саставни елемент. Мреже су отворене, флексибилне, многоструке, демократичне.
Овоме треба додати још нешто. Наступило је време добровољног робовања мобилном телефону. Човек је измислио комуникацијску справу која искључују сваку дебату о моћи. Ова моћ не поставља границе слободи али ни репресији; није ни моћ која може да подстакне ваљану расправу о себи. До сада смо имали појам моћи који означава однос између појединаца или друштвених група у коме једна страна намеће своју вољу другој. У сваком формализованом односу постоји наметање воље, било послушношћу (дисциплином) било силом (сламањем отпора).
Информатичко друштво са ИКТ системом избрисало је границу између истине и лажи. За упознавање природе и моћи новог друштва важно је питање на који начин доприноси неистини, лажи или погрешној слици стварности. У информатичком друштвеном простору, заправо новој јавности учествују сви власници интернета и мобилног телефона. Они својим описивањима, тумачењима, идејама, снажно утичу на афирмацију истине или лажи. Ту не треба имати илузије. Сви ови учесници на медијској сцени доприносе јавном мњењу у коме се лажи појављује у три облика: (1) свесна медијска лаж, (2) манипулација, (3) скривајућа истина. У скривању стварности посебно се истичу електронски медији.
Kako се борити против медијских лажи и манипулација? Један је, свакако, разобличавање позадине медијске слике стварности. Инсистирање на чињеницама је стандардан облик борбе против медијских лажи. Потребне су и анализе смисла, технике и учинка медијских манипулација. Не би смели да се занемаре и полемички коментари са оним медијским лажима које наносе огромну штету националним, друштвеним и индивидуалним интересима. У суочењу са оваквом силом какви су нови медији у савременом свету, против њихових лажи, предрасуда, обмана мора се борити на више начина. Тешкоће у борби за истину стварају атомизовани гласови са мобилног телефона.
Вратимо се Еку. Ова атомизација се показује у безброј извора информација („информатичка олуја") мноштву емитера, сигнала, пријемника на улици и у стану, порука у облицима речи, слика, апела, реклама, пропаганде, а на крају прималац са својим знањима, тумачењима, интересима, емоцијама.
Наш човек ужива у моћи мобилног телефона, ужива као и сви они са којима живи и сви они које је сусрео на свом кретању по граду, и они које није сусрео. Ослободио се културе језика, понашања, вредности старог идентитета, традиције, социјалних односа. Са кристално чистим мобилним ЈА корача напред у будућност. Какву? Са вештачком интелигенцијом која ће заменити мозак човека и његову свест.
ИКТ још није освојила целину информатичког друштва а у сусрет нам долазе роботи и вештачка интелигенција!