Овај тип безначајника је опозиционар али изван партије али на телевзији и новим медијима. Ништа не представља али галами, виче. Он је смислио неравноправност у борби за демократију. Ко не верује нека чује и прочита. Каже он да онај ко је на власти треба да подноси увреде на рачун своје личности. Тако ако му безначајник каже да је глуп, да је будала, да је свиња, да је непоменик, да је лажов он све то треба да мирно оћути јер забога до је права демократија: безначајник може да вређе човека на власти а овај на то не би смео да одговори. Другим речима, онај ко је у позицији моћи мора да трипи да га безначајници вређају, да га псују а он псоваче не сме. И при том каже да то њему, овоме ко је у позицији моћи не би смело да смета. А да све зачини новом мудрошћу по којој је то здрав политички систем. Заиста, здрав политички систем! Један сме да псује а дуги не сме и да то трипи. А зашто? Зато што је у позицији моћи. Али безначајник не зна да је то институционална моћ а не лична, моћ на основу законских овлашћења. Обмана је да безначајник нема никакву моћ; има је и то је медијска моћ, моћ да јавно избаци увреду и клевету другој јавној или нејавној личности. А таква моћ мора да наиђе на моћ која брани достајанство личности. Дакле, вара се безначајник да има право да вређа човека на позицији моћи, а да му се не одговори. Не репресијом већ онако народски: како ти мени тако ја теби. А замислимо да је безначајник у сукобу са закону по било ком основу и да он каже ономе на позицији моћи да је будала а овај не сме да му одгвори зато што је то у складу са здравим политичким системом! Замислимо ако можемо.
Један сме да псује а други не сме и да то трпи. А зашто? Зато што је у позицији моћи.
То је време у новој демократској култури. Нису равноправни безначајник и онај на позицији моћи. Биће да је такав „здрав политички систем“ заправо дубоко болестан.