[{"data":1,"prerenderedAt":2391},["ShallowReactive",2],{"all-for-uobrazilja-sociologa-se-razigrala":3},[4,79,144,224,303,351,398,452,504,556,607,678,749,811,872,900,953,1005,1083,1160,1235,1302,1356,1409,1469,1527,1620,1712,1755,1797,1837,1876,1907,1937,1973,2008,2039,2069,2106,2142,2178,2214,2242,2269,2295,2324,2358],{"id":5,"title":6,"author":7,"body":8,"category":48,"date":49,"description":50,"extension":51,"image":52,"meta":53,"navigation":74,"path":75,"seo":76,"stem":77,"__hash__":78},"articles/articles/politicka-mrznja-u-srbiji-cyr.md","Политичка мржња у Србији","Проф. др Зоран Аврамовић",{"type":9,"value":10,"toc":44},"minimark",[11,15,18,21,24,27,35,38,41],[12,13,14],"p",{},"Мржња (и љубав) је једна од најачих емоција. Она је по правилу усмерена према другима – особама, породици, нацији, странцима, али и према себи – самомржња. Човек се рађа са душевним склопом у коме преовлађују једна или друга осећања.\nАли није без значаја и социјално учење. Ако је у породици дете изложено грубости, насиљу и агресији родитеља могу се јавити негативне емоције које ће се развити до граница мржње. Група вршњака такође може да буде генератор негативних осећања према слабијим ученицима разних категорија. Политичке разлике и борба за власт су легално место за нетрпељивост и мржњу према противнику.",[12,16,17],{},"Емоције делују стално, а разум повремено на човеково мишљење и понашање. И то како осећања која су управљена према сопственој личности (стид, кривица, кајање, страх) тако и осећања управљена према другим личностима (љубав и мржња).\nСрпски политичар је и осећајно биће. Од свих емоција, окренуте према себи или другима, у јавном животу највидљивија је мржња. Љубав као доживљај среће и задовољства се држи у приватности. Пријатељство и привлачност не траже светла јавности. То није случај са емоцијом мржње. Жеља да се нашкоди другоме, да се уништи, однос пријатељства према другоме, део је јавног живота.",[12,19,20],{},"Није мржња општа нити је народна предиспозиција али чинилац је људске природе. Политичар би, по неким уверењима, требало да делује смирено, разумно алтруистички, са бригом о општем животу грађана и народа.\nУ стварном животу, политичком деловању, он може да исијава мржњу према другим људима или према људима на власти или према некој нацији, држави. Не потеже физичку силу, али понекад ни то му није страно, било учествовањем у тучи или призивањем физичке и војне силе као средства за остваривање својих циљева.",[12,22,23],{},"Његова мржња је у речима. Најтеже речи потеже опозициона странка или њени челници. Мржња је посебно резервисана за оне који обављају јавну власт, а изабрани су демократски. „У нашој политици мрзи се безумно\", записао је Милош Црњански између два светска рата. Да ли се данас нешто изменило у деловању већег дела опозиције? Од негодовања до беса, гнева, злобе, широк је распон нашег опозиционара и његове мржње. У том погледу речи кочијаша и образованог се не разликују. Псовке се мешају са опростаченим речником. Добри савезници су лажи и измишљотине о противнику.",[12,25,26],{},"Ко су објекти мржње? Приватно лице шири мржњу на непосредну околину, на оне које познаје. Мржња политичког опозиционара у Србији је јавна. Он мрзи нацију и њен идентитет, мрзи државу, мрзи националне вредности, мрзи традицију и културно наслеђе, мрзи оне који не мисле као он. Мрзи тако да уништи, или да осакати оне што мрзи. Има ли нешто што не мрзи? Не мрзи своје ЈА.",[12,28,29,30,34],{},"Одакле извире политичка мржња? Њени корени су у физиолошкој основи емоција, у хипоталамусу или вегетативном нервном систему са ендокриним системом. Психолози мржњу тумаче као реакцију на осујећеност у постизању одређеног циља, жеље. Страст према моћи, новцу ако није задовољена прераста у агресивност и мржњу. Другим речима, она је одговор на фрустрацију. Ако је по Фрому љубав „зрео одговор на проблеме егзистенције\", (садржи бригу, одговорност, поштовање, знање, способност да се воли и да се буде вољен) онда је ",[31,32,33],"em",{},"мржња"," незрели одговор на проблеме свог и колективног живота. Особа може да мисли да је неправедно осујећена али њена процена не мора да буде тачна. Можда је неко од њих имао неке велике жеље, на пример да буде председник државе, да добије награде, да буде онај који се слуша. Ко зна? То се нагађа.",[12,36,37],{},"Нису само биологија и психологија родно место мржње. И друштвени, политички системи доприносе ширењу страсти усмерене према другом. У демократији постоји тенденција слабљења ауторитета власти, слаби врлина дисциплине и послушности зато што јача индивидуалистичко схватање живота. И политички човек тражи излаз из самоће. Kako да превлада сопствену индивидуалност. Постоји неколико начина по Фрому да човек изаће из самоће: 1. тежња ка моћи и освајању, 2. хедонизам (телесна задовољства - храна, алкохол, донжуанизам), 3. аскетизам – бекство у религијски мир, 4. стваралачка активност, 5. љубав. Овоме можемо да додамо и мржњу; ово осећање је такође начин да човек превлада сопствену одвојеност. Али она је део тежње за моћ и власт.",[12,39,40],{},"Мржња се јавља у друштву са агресивношћу, увредама, завишћу, презиру. Њени облици су појединачна, групна, страначка, социјално-политичка, ситуациона, трајна-конституционална. Родно место мржње чини сплет разлика у разним аспектима живота. Појам разлика има опречна значења. Благодет цивилизације се види у поштовању разлика али искуство казује да разлике стварају мржњу. Ову мисао налазимо и у радовима Владете Јеротића. „Зашто се људи међусобно не слажу, зашто ратују и појединачно и колективно. Једноставан је одговор, а уверен сам да је тачан: зато што су различити!...У природи људи постоји страх од различитости (ксенофобија насупрот ксенофилији). Слично привлачи слично а различито буди страх, сумњу и неповерење\". Отуда стална тежња човека да намеће своје мишљење погледе другом. Није свака разлика увод у мржњу јер постоје и други облици незадовољства које из њих потичу: гнев, љубомора, одвратност, страх. То значи да ће мржња са њеним другарицама увек постојати. Увек ће постојати потреба да се афекти испоље на неком човеку или објекту.",[12,42,43],{},"У Србији се сваке године дописује листа јавне мржње из говора или дела политичког табора, по правилу опозиционог. Књига мржње у српском народу има више томова. Излива се мржња према српским вођама демократски бираним, српским интелектуалцима који не мисле као ЈА, институцијама културе и српском народу. Мрзитељи су несрећни што Србија напредује чак и да иде по њиховом начину. У држави благостања и стабилности они не би имали кога да мрзе, да презиру, да се ругају. Питање свих питања је како обуздати мржњу у демократском поретку?",{"title":45,"searchDepth":46,"depth":46,"links":47},"",2,[],"Политика","2026-06-22",null,"md","https://res.cloudinary.com/dbj4mxu03/image/upload/v1779657565/zoran-a-novi_dpxmc7.png",{"tags":54},[33,55,56,57,58,59,60,61,62,63,64,65,66,67,68,69,70,71,72,73],"политичка мржња","емоције","психологија","Ерих Фром","Владета Јеротић","Милош Црњански","опозиција","српска политика","агресивност","фрустрација","демократија","национални идентитет","ксенофобија","љубав","страст","власт","политичко понашање","друштвена психологија","Србија",true,"/articles/politicka-mrznja-u-srbiji-cyr",{"title":6,"description":50},"articles/politicka-mrznja-u-srbiji-cyr","BUnopwPABqV0P8GYnCO9lw_FbAspOX7B_oAJ03gnog4",{"id":80,"title":81,"author":82,"body":83,"category":118,"date":49,"description":50,"extension":51,"image":52,"meta":119,"navigation":74,"path":140,"seo":141,"stem":142,"__hash__":143},"articles/articles/politicka-mrznja-u-srbiji.md","Politička mržnja u Srbiji","Prof. dr Zoran Avramović",{"type":9,"value":84,"toc":116},[85,88,91,94,97,100,107,110,113],[12,86,87],{},"Mržnja (i ljubav) je jedna od najačih emocija. Ona je po pravilu usmerena prema drugima – osobama, porodici, naciji, strancima, ali i prema sebi – samomržnja. Čovek se rađa sa duševnim sklopom u kome preovlađuju jedna ili druga osećanja.\nAli nije bez značaja i socijalno učenje. Ako je u porodici dete izloženo grubosti, nasilju i agresiji roditelja mogu se javiti negativne emocije koje će se razviti do granica mržnje. Grupa vršnjaka takođe može da bude generator negativnih osećanja prema slabijim učenicima raznih kategorija. Političke razlike i borba za vlast su legalno mesto za netrpeljivost i mržnju prema protivniku.",[12,89,90],{},"Emocije deluju stalno, a razum povremeno na čovekovo mišljenje i ponašanje. I to kako osećanja koja su upravljena prema sopstvenoj ličnosti (stid, krivica, kajanje, strah) tako i osećanja upravljena prema drugim ličnostima (ljubav i mržnja).\nSrpski političar je i osećajno biće. Od svih emocija, okrenute prema sebi ili drugima, u javnom životu najvidljivija je mržnja. Ljubav kao doživljaj sreće i zadovoljstva se drži u privatnosti. Prijateljstvo i privlačnost ne traže svetla javnosti. To nije slučaj sa emocijom mržnje. Želja da se naškodi drugome, da se uništi, odnos prijateljstva prema drugome, deo je javnog života.",[12,92,93],{},"Nije mržnja opšta niti je narodna predispozicija ali činilac je ljudske prirode. Političar bi, po nekim uverenjima, trebalo da deluje smireno, razumno altruistički, sa brigom o opštem životu građana i naroda.\nU stvarnom životu, političkom delovanju, on može da isijava mržnju prema drugim ljudima ili prema ljudima na vlasti ili prema nekoj naciji, državi. Ne poteže fizičku silu, ali ponekad ni to mu nije strano, bilo učestvovanjem u tuči ili prizivanjem fizičke i vojne sile kao sredstva za ostvarivanje svojih ciljeva.",[12,95,96],{},"Njegova mržnja je u rečima. Najteže reči poteže opoziciona stranka ili njeni čelnici. Mržnja je posebno rezervisana za one koji obavljaju javnu vlast, a izabrani su demokratski. „U našoj politici mrzi se bezumno\", zapisao je Miloš Crnjanski između dva svetska rata. Da li se danas nešto izmenilo u delovanju većeg dela opozicije? Od negodovanja do besa, gneva, zlobe, širok je raspon našeg opozicionara i njegove mržnje. U tom pogledu reči kočijaša i obrazovanog se ne razlikuju. Psovke se mešaju sa oprostačenim rečnikom. Dobri saveznici su laži i izmišljotine o protivniku.",[12,98,99],{},"Ko su objekti mržnje? Privatno lice širi mržnju na neposrednu okolinu, na one koje poznaje. Mržnja političkog opozicionara u Srbiji je javna. On mrzi naciju i njen identitet, mrzi državu, mrzi nacionalne vrednosti, mrzi tradiciju i kulturno nasleđe, mrzi one koji ne misle kao on. Mrzi tako da uništi, ili da osakati one što mrzi. Ima li nešto što ne mrzi? Ne mrzi svoje JA.",[12,101,102,103,106],{},"Odakle izvire politička mržnja? Njeni koreni su u fiziološkoj osnovi emocija, u hipotalamusu ili vegetativnom nervnom sistemu sa endokrinim sistemom. Psiholozi mržnju tumače kao reakciju na osujećenost u postizanju određenog cilja, želje. Strast prema moći, novcu ako nije zadovoljena prerasta u agresivnost i mržnju. Drugim rečima, ona je odgovor na frustraciju. Ako je po Fromu ljubav „zreo odgovor na probleme egzistencije\", (sadrži brigu, odgovornost, poštovanje, znanje, sposobnost da se voli i da se bude voljen) onda je ",[31,104,105],{},"mržnja"," nezreli odgovor na probleme svog i kolektivnog života. Osoba može da misli da je nepravedno osujećena ali njena procena ne mora da bude tačna. Možda je neko od njih imao neke velike želje, na primer da bude predsednik države, da dobije nagrade, da bude onaj koji se sluša. Ko zna? To se nagađa.",[12,108,109],{},"Nisu samo biologija i psihologija rodno mesto mržnje. I društveni, politički sistemi doprinose širenju strasti usmerene prema drugom. U demokratiji postoji tendencija slabljenja autoriteta vlasti, slabi vrlina discipline i poslušnosti zato što jača individualističko shvatanje života. I politički čovek traži izlaz iz samoće. Kako da prevlada sopstvenu individualnost. Postoji nekoliko načina po Fromu da čovek izaće iz samoće: 1. težnja ka moći i osvajanju, 2. hedonizam (telesna zadovoljstva - hrana, alkohol, donžuanizam), 3. asketizam – bekstvo u religijski mir, 4. stvaralačka aktivnost, 5. ljubav. Ovome možemo da dodamo i mržnju; ovo osećanje je takođe način da čovek prevlada sopstvenu odvojenost. Ali ona je deo težnje za moć i vlast.",[12,111,112],{},"Mržnja se javlja u društvu sa agresivnošću, uvredama, zavišću, preziru. Njeni oblici su pojedinačna, grupna, stranačka, socijalno-politička, situaciona, trajna-konstitucionalna. Rodno mesto mržnje čini splet razlika u raznim aspektima života. Pojam razlika ima oprečna značenja. Blagodet civilizacije se vidi u poštovanju razlika ali iskustvo kazuje da razlike stvaraju mržnju. Ovu misao nalazimo i u radovima Vladete Jerotića. „Zašto se ljudi međusobno ne slažu, zašto ratuju i pojedinačno i kolektivno. Jednostavan je odgovor, a uveren sam da je tačan: zato što su različiti!...U prirodi ljudi postoji strah od različitosti (ksenofobija nasuprot ksenofiliji). Slično privlači slično a različito budi strah, sumnju i nepoverenje\". Otuda stalna težnja čoveka da nameće svoje mišljenje poglede drugom. Nije svaka razlika uvod u mržnju jer postoje i drugi oblici nezadovoljstva koje iz njih potiču: gnev, ljubomora, odvratnost, strah. To znači da će mržnja sa njenim drugaricama uvek postojati. Uvek će postojati potreba da se afekti ispolje na nekom čoveku ili objektu.",[12,114,115],{},"U Srbiji se svake godine dopisuje lista javne mržnje iz govora ili dela političkog tabora, po pravilu opozicionog. Knjiga mržnje u srpskom narodu ima više tomova. Izliva se mržnja prema srpskim vođama demokratski biranim, srpskim intelektualcima koji ne misle kao JA, institucijama kulture i srpskom narodu. Mrzitelji su nesrećni što Srbija napreduje čak i da ide po njihovom načinu. U državi blagostanja i stabilnosti oni ne bi imali koga da mrze, da preziru, da se rugaju. Pitanje svih pitanja je kako obuzdati mržnju u demokratskom poretku?",{"title":45,"searchDepth":46,"depth":46,"links":117},[],"Politika",{"tags":120},[105,121,122,123,124,125,126,127,128,129,130,131,132,133,134,135,136,137,138,139],"politička mržnja","emocije","psihologija","Erih From","Vladeta Jerotić","Miloš Crnjanski","opozicija","srpska politika","agresivnost","frustracija","demokratija","nacionalni identitet","ksenofobija","ljubav","strast","vlast","političko ponašanje","društvena psihologija","Srbija","/articles/politicka-mrznja-u-srbiji",{"title":81,"description":50},"articles/politicka-mrznja-u-srbiji","4AkKTk1NEQzkvWkGicDXwbqZ0rUtAfFE0FVOgede_oM",{"id":145,"title":146,"author":7,"body":147,"category":48,"date":199,"description":153,"extension":51,"image":52,"meta":200,"navigation":74,"path":220,"seo":221,"stem":222,"__hash__":223},"articles/articles/uobrazilja-sociologa-se-razigrala-cyr.md","Уобразиља социолога се разиграла",{"type":9,"value":148,"toc":197},[149,154,157,160,163,166,169,172,175,182,185,188,191,194],[12,150,151],{},[31,152,153],{},"Колико далеко може да се оде од чињеничке истине?",[12,155,156],{},"Размислимо: да ли би лекар могао опажање упале плућа да дијагностикује као обичну прехладу? Да ли би судија прекршај пресудио као кривицу? Наравно да ни лекар ни судија не би тако поступили зато што поседују професионално, стручно знање.",[12,158,159],{},"Са друштвеним наукама није тако. Социолог, универзитетски професор требало би да има научно знање о друштвеним и политичким појавама о којима суди појмовима и чињеницама. Требало би. Али има социолога који о политичким појавама суде наглавачке. Ево како професор социологије у пензији, ослобођен било каквих научних знања опажа 2026. године, политичку стварност у Србији (Данас, 22.2.2026).",[12,161,162],{},"Блокаде студенске су „устанак\", односно оне су израз непосредне демократије. Другим речима, оне показују да избори и процедура нису суштинска легитимација демократије, да је важно неповерење и да је нужна „неинституционална контрамоћ бесплатних блокада\". Закључак пензионисаног професора је да демократија напредује уколико је више неповерења у њене институције!",[12,164,165],{},"Кад је тако, онда по нашем социологу, грађани не треба да поштују законе, при чему су протести „отворено место окупљања грађана\", одбијање грађана да поштују одређене законе, ускраћивање слободе другима да студирају и да се крећу улицама. Самовоља као грађанска непослушност! Устав и закони треба да бране самовољу, а не да је кроте. Власт не треба да се брани позитивним правним поретком.",[12,167,168],{},"Овако огрешење о политичке, правне и друштвене чињенице могућно је објаснити само јаким упливом жељених вредности у научни начин мишљења чиме се социологија преобраћа у политичку идеологију опозиционо-нихилистичког смера. Тако у оцењивању политичких вођа у новијој српској историји наш социолог позитивно вреднује Тита („левичарски државник признат и утицајан у свету\"), а негативно Милошевића („изоловани балкански самодржац\"), и Вучића („дозива шовинизам, контролише мржњу према суседима и региону\"). Личне политичке страсти су надвладале опажање – Милошевић је самодржац, Тито је признат и утицајан у свету, а Вучић дозива шовинизам! Баш тим речима!",[12,170,171],{},"Жељене вредности се препознају и у оценама трагичних политичких догађаја у којима је страдао српски народ. По овом социологу, српски политичари на власти користе Јасеновац да би сакрили своје лажи. „Чим те ухвате у лажи држи се Јасеновца\". Да би релативизовао Томпсонов усташлук, социолог научник, каже да се његов стих „лоша била четрдес пета\" пева и у Србији, а при том не опажа да је то жал за поразом НДХ. А без употребе Косова не може да прође критика патриотске политике. Џокер карта – корупција - уплела се и у политику према Косову. „Ко тебе корупцијом ти њега издајом Косова\". Увреда српских жртава и циљева борбе за национални опстанак без икаквог зазора се саопштавају. Нема поштовања према жртвама геноцида, нема оклона према оживљавању усташтва у Хрватској, али има људске срамоте: „главни буџетски ребаланс је економија српске крви...екстатични незаборав српских жртава кријумчари корупцију и политичку лаж\". (Једина критичка реч упућена протестима је да не оспоравају темеље система – капитализам, експлоатацију. Из овога се види политичка оријентација нашег универзитетског професора.)",[12,173,174],{},"Социолог научник са израженом антинационалном свешћу, тврди да је српска национална политика у знаку екстремне деснице, и да према томе „слепи патриотизам и меритократија заслужују издају\". Међутим, социолог је слеп за чињенице. Јасеновац је чист геноцид над Србима, Јеврејима, Ромима. Косово је отето бомбама НАТО пакта. Зар није чињеница да групе студената блокадера забрањују слободу другим студентима и грађанима на улицама? Чињеница је да крше законе и уставна права грађана. Није крчма замак, као што каже Санчо Панса, али Дон Кихот упорно тврди да је крчма замак.",[12,176,177,178,181],{},"На делу је камуфлажа идеолошког и политичког ",[31,179,180],{},"жељеног мишљења"," под окриљем научног. Видимо искривљено опажање српске стварности и повезивање са негативним вредностима о српским владајућим личностима, народу и трагичним догађајима. Политика се разликује од науке, по студијама једног од највећих социолога, Макса Вебера, управо по томе што наука минимализује вредносне судове у својим ставовима и истраживањима. Ево његове речи: „Научно заступање практичних становишта је у начелу бесмислено због тога што су различите вредносне сфере у непомирљивој борбиједне с другима\". Није први а ни последњи пут да се личне политичке и практичне вредности пакују у научну мисао о друштву. А наш социолог види у „побуњеним студентима\" своје жеље, вредности, осећања.",[12,183,184],{},"Вредност је оно што је пожељно, чему теже појединци и друштвене групе. Вредности задовољавају интелектуалне, материјалне, емоционалне потребе субјекта, под чиме се подразумевају појединци, колективи, човечанство. Субјективне или жељене вредности лако се мешају са лажима, незнањем, мржњом, укоченим мишљењем.",[12,186,187],{},"Политичка значења уплићу се у научни начин мишљења тако да га кривотворе; како чињенице тако и политичке националне појмове. Отуда, неопходност опреза у сусрету са исказима учењака са професорским звањима. Коме су намењене овакве обмане и незнање? Онима који желе то да чују и прочитају?",[12,189,190],{},"Треба стално подсећати на разлику у мишљењу политичког активисте, common sense и онога ко се бави проучавањем друштва. На низу примера показује се да српски друштвењаци, професори и научници, одступају од основних постулата појмовно-теоријског мишљења о друштву и прибегавају идеолошком. На једној страни одбацују објективно опажање стварних догађаја и затим муте значења политичких и друштвених појмова. Отварају врата идеолошким и политичким вредностима. Свако нормалних чула лако ће констатовати да побуна студената заправо је спречавање слободе другим студентима и грађанима. Сваки мислилац демократије разликује процедуру и анархију.",[12,192,193],{},"Увек у социјалним знањима треба да обратимо пажњу на однос когнитивних и некогнитивних чинилаца у радовима научника. Сазнајни судови као и вредносни могу да подлежу елементима заблуде, илузије, мистике, произвољности. Другим речима, сазнајни судови често садрже некогнитивне елементе као што су жеље, интереси, воља.",[12,195,196],{},"Друго, морална страна социјалног научника у Србији не може се заобићи; углавном је била на танком леду. Ругати се Јасеновцу, Косову, патриотизму - то је сигнал да знање иде кривим путем. Овај анализирани случај универзитетског професора социолога то показује. Свако ко је вођен својим жељама и страстима оде далеко од истине. Али да неко ко се бави научним проучавањем друштва оде толико далеко, то разум тешко схвата.",{"title":45,"searchDepth":46,"depth":46,"links":198},[],"2026-06-16",{"tags":201},[202,203,204,205,206,65,207,208,209,210,211,212,213,214,215,216,217,218,219,62],"социологија","наука и идеологија","универзитетски професори","студентски протести","блокаде","анархија","вредносни судови","Макс Вебер","Јасеновац","Косово и Метохија","Тито","Милошевић","Вучић","патриотизам","антинационализам","аутошовинизам","когнитивни судови","политичка идеологија","/articles/uobrazilja-sociologa-se-razigrala-cyr",{"title":146,"description":153},"articles/uobrazilja-sociologa-se-razigrala-cyr","47x8D_mUVe_QvjAYcJlnGJ4vnSInJwnUlCRnNkJ0Kxk",{"id":225,"title":226,"author":82,"body":227,"category":118,"date":199,"description":233,"extension":51,"image":52,"meta":279,"navigation":74,"path":299,"seo":300,"stem":301,"__hash__":302},"articles/articles/uobrazilja-sociologa-se-razigrala.md","Uobrazilja sociologa se razigrala",{"type":9,"value":228,"toc":277},[229,234,237,240,243,246,249,252,255,262,265,268,271,274],[12,230,231],{},[31,232,233],{},"Koliko daleko može da se ode od činjeničke istine?",[12,235,236],{},"Razmislimo: da li bi lekar mogao opažanje upale pluća da dijagnostikuje kao običnu prehladu? Da li bi sudija prekršaj presudio kao krivicu? Naravno da ni lekar ni sudija ne bi tako postupili zato što poseduju profesionalno, stručno znanje.",[12,238,239],{},"Sa društvenim naukama nije tako. Sociolog, univerzitetski profesor trebalo bi da ima naučno znanje o društvenim i političkim pojavama o kojima sudi pojmovima i činjenicama. Trebalo bi. Ali ima sociologa koji o političkim pojavama sude naglavačke. Evo kako profesor sociologije u penziji, oslobođen bilo kakvih naučnih znanja opaža 2026. godine, političku stvarnost u Srbiji (Danas, 22.2.2026).",[12,241,242],{},"Blokade studenske su „ustanak\", odnosno one su izraz neposredne demokratije. Drugim rečima, one pokazuju da izbori i procedura nisu suštinska legitimacija demokratije, da je važno nepoverenje i da je nužna „neinstitucionalna kontramoć besplatnih blokada\". Zaključak penzionisanog profesora je da demokratija napreduje ukoliko je više nepoverenja u njene institucije!",[12,244,245],{},"Kad je tako, onda po našem sociologu, građani ne treba da poštuju zakone, pri čemu su protesti „otvoreno mesto okupljanja građana\", odbijanje građana da poštuju određene zakone, uskraćivanje slobode drugima da studiraju i da se kreću ulicama. Samovolja kao građanska neposlušnost! Ustav i zakoni treba da brane samovolju, a ne da je krote. Vlast ne treba da se brani pozitivnim pravnim poretkom.",[12,247,248],{},"Ovako ogrešenje o političke, pravne i društvene činjenice mogućno je objasniti samo jakim uplivom željenih vrednosti u naučni način mišljenja čime se sociologija preobraća u političku ideologiju opoziciono-nihilističkog smera. Tako u ocenjivanju političkih vođa u novijoj srpskoj istoriji naš sociolog pozitivno vrednuje Tita („levičarski državnik priznat i uticajan u svetu\"), a negativno Miloševića („izolovani balkanski samodržac\"), i Vučića („doziva šovinizam, kontroliše mržnju prema susedima i regionu\"). Lične političke strasti su nadvladale opažanje – Milošević je samodržac, Tito je priznat i uticajan u svetu, a Vučić doziva šovinizam! Baš tim rečima!",[12,250,251],{},"Željene vrednosti se prepoznaju i u ocenama tragičnih političkih događaja u kojima je stradao srpski narod. Po ovom sociologu, srpski političari na vlasti koriste Jasenovac da bi sakrili svoje laži. „Čim te uhvate u laži drži se Jasenovca\". Da bi relativizovao Tompsonov ustašluk, sociolog naučnik, kaže da se njegov stih „loša bila četrdes peta\" peva i u Srbiji, a pri tom ne opaža da je to žal za porazom NDH. A bez upotrebe Kosova ne može da prođe kritika patriotske politike. Džoker karta – korupcija - uplela se i u politiku prema Kosovu. „Ko tebe korupcijom ti njega izdajom Kosova\". Uvreda srpskih žrtava i ciljeva borbe za nacionalni opstanak bez ikakvog zazora se saopštavaju. Nema poštovanja prema žrtvama genocida, nema oklona prema oživljavanju ustaštva u Hrvatskoj, ali ima ljudske sramote: „glavni budžetski rebalans je ekonomija srpske krvi...ekstatični nezaborav srpskih žrtava krijumčari korupciju i političku laž\". (Jedina kritička reč upućena protestima je da ne osporavaju temelje sistema – kapitalizam, eksploataciju. Iz ovoga se vidi politička orijentacija našeg univerzitetskog profesora.)",[12,253,254],{},"Sociolog naučnik sa izraženom antinacionalnom svešću, tvrdi da je srpska nacionalna politika u znaku ekstremne desnice, i da prema tome „slepi patriotizam i meritokratija zaslužuju izdaju\". Međutim, sociolog je slep za činjenice. Jasenovac je čist genocid nad Srbima, Jevrejima, Romima. Kosovo je oteto bombama NATO pakta. Zar nije činjenica da grupe studenata blokadera zabranjuju slobodu drugim studentima i građanima na ulicama? Činjenica je da krše zakone i ustavna prava građana. Nije krčma zamak, kao što kaže Sančo Pansa, ali Don Kihot uporno tvrdi da je krčma zamak.",[12,256,257,258,261],{},"Na delu je kamuflaža ideološkog i političkog ",[31,259,260],{},"željenog mišljenja"," pod okriljem naučnog. Vidimo iskrivljeno opažanje srpske stvarnosti i povezivanje sa negativnim vrednostima o srpskim vladajućim ličnostima, narodu i tragičnim događajima. Politika se razlikuje od nauke, po studijama jednog od najvećih sociologa, Maksa Vebera, upravo po tome što nauka minimalizuje vrednosne sudove u svojim stavovima i istraživanjima. Evo njegove reči: „Naučno zastupanje praktičnih stanovišta je u načelu besmisleno zbog toga što su različite vrednosne sfere u nepomirljivoj borbijedne s drugima\". Nije prvi a ni poslednji put da se lične političke i praktične vrednosti pakuju u naučnu misao o društvu. A naš sociolog vidi u „pobunjenim studentima\" svoje želje, vrednosti, osećanja.",[12,263,264],{},"Vrednost je ono što je poželjno, čemu teže pojedinci i društvene grupe. Vrednosti zadovoljavaju intelektualne, materijalne, emocionalne potrebe subjekta, pod čime se podrazumevaju pojedinci, kolektivi, čovečanstvo. Subjektivne ili željene vrednosti lako se mešaju sa lažima, neznanjem, mržnjom, ukočenim mišljenjem.",[12,266,267],{},"Politička značenja upliću se u naučni način mišljenja tako da ga krivotvore; kako činjenice tako i političke nacionalne pojmove. Otuda, neophodnost opreza u susretu sa iskazima učenjaka sa profesorskim zvanjima. Kome su namenjene ovakve obmane i neznanje? Onima koji žele to da čuju i pročitaju?",[12,269,270],{},"Treba stalno podsećati na razliku u mišljenju političkog aktiviste, common sense i onoga ko se bavi proučavanjem društva. Na nizu primera pokazuje se da srpski društvenjaci, profesori i naučnici, odstupaju od osnovnih postulata pojmovno-teorijskog mišljenja o društvu i pribegavaju ideološkom. Na jednoj strani odbacuju objektivno opažanje stvarnih događaja i zatim mute značenja političkih i društvenih pojmova. Otvaraju vrata ideološkim i političkim vrednostima. Svako normalnih čula lako će konstatovati da pobuna studenata zapravo je sprečavanje slobode drugim studentima i građanima. Svaki mislilac demokratije razlikuje proceduru i anarhiju.",[12,272,273],{},"Uvek u socijalnim znanjima treba da obratimo pažnju na odnos kognitivnih i nekognitivnih činilaca u radovima naučnika. Saznajni sudovi kao i vrednosni mogu da podležu elementima zablude, iluzije, mistike, proizvoljnosti. Drugim rečima, saznajni sudovi često sadrže nekognitivne elemente kao što su želje, interesi, volja.",[12,275,276],{},"Drugo, moralna strana socijalnog naučnika u Srbiji ne može se zaobići; uglavnom je bila na tankom ledu. Rugati se Jasenovcu, Kosovu, patriotizmu - to je signal da znanje ide krivim putem. Ovaj analizirani slučaj univerzitetskog profesora sociologa to pokazuje. Svako ko je vođen svojim željama i strastima ode daleko od istine. Ali da neko ko se bavi naučnim proučavanjem društva ode toliko daleko, to razum teško shvata.",{"title":45,"searchDepth":46,"depth":46,"links":278},[],{"tags":280},[281,282,283,284,285,131,286,287,288,289,290,291,292,293,294,295,296,297,298,128],"sociologija","nauka i ideologija","univerzitetski profesori","studentski protesti","blokade","anarhija","vrednosni sudovi","Maks Veber","Jasenovac","Kosovo i Metohija","Tito","Milošević","Vučić","patriotizam","antinacionalizam","autošovinizam","kognitivni sudovi","politička ideologija","/articles/uobrazilja-sociologa-se-razigrala",{"title":226,"description":233},"articles/uobrazilja-sociologa-se-razigrala","tReWGVANBLTKzKbyi1eZ9BllSc2zkDh0jTtGCGf9OfQ",{"id":304,"title":305,"author":7,"body":306,"category":48,"date":328,"description":50,"extension":51,"image":52,"meta":329,"navigation":74,"path":347,"seo":348,"stem":349,"__hash__":350},"articles/articles/strani-novcanik-u-srpskoj-politici-cyr.md","Страни новчаник у српској политици",{"type":9,"value":307,"toc":326},[308,311,314,317,320,323],[12,309,310],{},"Новац је мајчино млеко политике. То су давно утврдили Американци за свој унутрашњи политички живот. Али временом, негде јавно негде тајно убацивали су новац у државе чију политику су желели да мењају. Примаоци иностраних пара за политичку активност били су шпијуни, високи војни чинови, службеници Владе, а са ширењем идеологије људских права и грађанског друштва, чланови политичких странака, малих параполитичких НВО. Поткопавање легално изабраних влада у незападним државама, одвијало се финансирањем оних интелектуалаца на разним позицијама у друштву (професор, научник, новинар...) који могу да делују на јавно мишљење, на придобијање присталица.",[12,312,313],{},"Ово се зове политичка корупција. Она друга неполитичка, односи се на подмићивање у низу других делатности; давање новца ономе ко вам противзаконито омогућава корист или добитак. Разлика је што у овој другој стиче се лична корист а у другој поред личне користи наноси се штета нацији и држави. И тај новац се даје јавно, што не значи да има и тајних канала. Карактеристично је да овај новац по правилу стиже са западних владиних и невладиних адреса. Нема података да из било ког другог дела света, осим Запада, стиже новац у Србију зарад политичке активности „опозиције\" у разним облицима.",[12,315,316],{},"Тридесет година у српски политички живот меша се западни новац. Последња транша стизала је у време блокадерских акција „у џаковима пуних пара\". То је саопштила председница Скупштине на седници 25. 12. 2025. године. А писало се у прошлости колико је западног новца убачено у Србију и са којих адреса. Јелена Попадић 2015 и Слободан Антонић 2017 објавили су податке о НВО организацијама које су добијале велике суме новца из западних центара.",[12,318,319],{},"Ми у Србији читамо и гледамо немо, говоримо јавно и ништа не може да се учини. Да ли је на Западу дозвољено да се убацује страни новац у немачке, француске или британске политичке изборе. Чудно питање! Ко може да замисли да би се тако нешто могло десити. Па шта да ради Србија? Законске норме регулишу токове новца унутар државних граница и између држава. Питање је како овај новац улази у државу. Нешто по пропису, а основана је претпоставка и невидљивим каналима („џакови пара\"). Велике и моћне државе могу да забране убацивање страног новца намењеног за подривање поретка и владајућих структура. Србија није ни велика ни моћна, жели да сачува своју слободу и независност, али не може да спречи доток новца за политички рад група и организација против легитимне власти.",[12,321,322],{},"Ако не може много тога да учини према онима који убацују легалним и нелегалним каналима новац у Србију зарад политичких циљева, политичка јавност би могла да раскринкава оне који новац примају. На првом месту њихов лажни морал. Они критикују власт за апстрактну корупцију а сами се добровољно корумпирају за један посао који се тиче опстанка и стања нације и државе. То би била одбрана једног значења морала у српској политици. За овакво деловање потребна је храбра јавност да се гласно супротстави оваквом западном подмазивању унутрашње политике зато што је оно увек у интересу странца, а не домаћина. То је оно што Слободан Антонић тачно закључује: \"Али наша је дужност да не затварамо очи пред моћним пропагандним структурама које су у овом друштву изграђене, као ни пред њиховим настојањем да колонијални и аутошовинистички наративи постану средиште српске политике и културе. Јавност не сме бити ускраћена за чињенице, за анализу актера и односа, као ни за вредновање поступака јавних делатника. Разборити читалац онда ће лако моћи да разазна шта је истина и које етичке и политичке консеквенце из ње произилазе\".",[12,324,325],{},"То чини део интелектуалне, родољубиве јавности. Онај други део подржава колонијални статус Србије. Политичка елита власти и опозиције 30 година не успева да се одупре западном финансирању крипто или јавне опозиционе активности у Србији. Врхунац је достигнут у „октобарској револуцији\" 2000. године, а све до 2012. помагали су досовски режим. Али, „џакови пара\" стижу и после 2020. године. Да ли је 2024/25 достигнут нови рекорд убацивања западног новца зарад њихових политичких циљева у Србији?",{"title":45,"searchDepth":46,"depth":46,"links":327},[],"2026-06-10",{"tags":330},[331,332,333,61,334,73,335,336,337,217,65,338,339,340,341,342,343,344,345,346],"страни новац","политичка корупција","НВО","Западno финансирање","Слободан Антонић","Јелена Попадић","колонијализам","људска права","грађанско друштво","спољни утицај","национални интереси","суверенитет","политичка јавност","досовски режим","октобарска револуција","пропаганда","/articles/strani-novcanik-u-srpskoj-politici-cyr",{"title":305,"description":50},"articles/strani-novcanik-u-srpskoj-politici-cyr","kumlqNQ2girieAgGdF1NmT4Ckwbzy3Ee_3Iva_61-Mw",{"id":352,"title":353,"author":82,"body":354,"category":118,"date":328,"description":50,"extension":51,"image":52,"meta":376,"navigation":74,"path":394,"seo":395,"stem":396,"__hash__":397},"articles/articles/strani-novcanik-u-srpskoj-politici.md","Strani novčanik u srpskoj politici",{"type":9,"value":355,"toc":374},[356,359,362,365,368,371],[12,357,358],{},"Novac je majčino mleko politike. To su davno utvrdili Amerikanci za svoj unutrašnji politički život. Ali vremenom, negde javno negde tajno ubacivali su novac u države čiju politiku su želeli da menjaju. Primaoci inostranih para za političku aktivnost bili su špijuni, visoki vojni činovi, službenici Vlade, a sa širenjem ideologije ljudskih prava i građanskog društva, članovi političkih stranaka, malih parapolitičkih NVO. Potkopavanje legalno izabranih vlada u nezapadnim državama, odvijalo se finansiranjem onih intelektualaca na raznim pozicijama u društvu (profesor, naučnik, novinar...) koji mogu da deluju na javno mišljenje, na pridobijanje pristalica.",[12,360,361],{},"Ovo se zove politička korupcija. Ona druga nepolitička, odnosi se na podmićivanje u nizu drugih delatnosti; davanje novca onome ko vam protivzakonito omogućava korist ili dobitak. Razlika je što u ovoj drugoj stiče se lična korist a u drugoj pored lične koristi nanosi se šteta naciji i državi. I taj novac se daje javno, što ne znači da ima i tajnih kanala. Karakteristično je da ovaj novac po pravilu stiže sa zapadnih vladinih i nevladinih adresa. Nema podataka da iz bilo kog drugog dela sveta, osim Zapada, stiže novac u Srbiju zarad političke aktivnosti „opozicije\" u raznim oblicima.",[12,363,364],{},"Trideset godina u srpski politički život meša se zapadni novac. Poslednja tranša stizala je u vreme blokaderskih akcija „u džakovima punih para\". To je saopštila predsednica Skupštine na sednici 25. 12. 2025. godine. A pisalo se u prošlosti koliko je zapadnog novca ubačeno u Srbiju i sa kojih adresa. Jelena Popadić 2015 i Slobodan Antonić 2017 objavili su podatke o NVO organizacijama koje su dobijale velike sume novca iz zapadnih centara.",[12,366,367],{},"Mi u Srbiji čitamo i gledamo nemo, govorimo javno i ništa ne može da se učini. Da li je na Zapadu dozvoljeno da se ubacuje strani novac u nemačke, francuske ili britanske političke izbore. Čudno pitanje! Ko može da zamisli da bi se tako nešto moglo desiti. Pa šta da radi Srbija? Zakonske norme regulišu tokove novca unutar državnih granica i između država. Pitanje je kako ovaj novac ulazi u državu. Nešto po propisu, a osnovana je pretpostavka i nevidljivim kanalima („džakovi para\"). Velike i moćne države mogu da zabrane ubacivanje stranog novca namenjenog za podrivanje poretka i vladajućih struktura. Srbija nije ni velika ni moćna, želi da sačuva svoju slobodu i nezavisnost, ali ne može da spreči dotok novca za politički rad grupa i organizacija protiv legitimne vlasti.",[12,369,370],{},"Ako ne može mnogo toga da učini prema onima koji ubacuju legalnim i nelegalnim kanalima novac u Srbiju zarad političkih ciljeva, politička javnost bi mogla da raskrinkava one koji novac primaju. Na prvom mestu njihov lažni moral. Oni kritikuju vlast za apstraktnu korupciju a sami se dobrovoljno korumpiraju za jedan posao koji se tiče opstanka i stanja nacije i države. To bi bila odbrana jednog značenja morala u srpskoj politici. Za ovakvo delovanje potrebna je hrabra javnost da se glasno suprotstavi ovakvom zapadnom podmazivanju unutrašnje politike zato što je ono uvek u interesu stranca, a ne domaćina. To je ono što Slobodan Antonić tačno zaključuje: \"Ali naša je dužnost da ne zatvaramo oči pred moćnim propagandnim strukturama koje su u ovom društvu izgrađene, kao ni pred njihovim nastojanjem da kolonijalni i autošovinistički narativi postanu središte srpske politike i kulture. Javnost ne sme biti uskraćena za činjenice, za analizu aktera i odnosa, kao ni za vrednovanje postupaka javnih delatnika. Razboriti čitalac onda će lako moći da razazna šta je istina i koje etičke i političke konsekvence iz nje proizilaze\".",[12,372,373],{},"To čini deo intelektualne, rodoljubive javnosti. Onaj drugi deo podržava kolonijalni status Srbije. Politička elita vlasti i opozicije 30 godina ne uspeva da se odupre zapadnom finansiranju kripto ili javne opozicione aktivnosti u Srbiji. Vrhunac je dostignut u „oktobarskoj revoluciji\" 2000. godine, a sve do 2012. pomagali su dosovski režim. Ali, „džakovi para\" stižu i posle 2020. godine. Da li je 2024/25 dostignut novi rekord ubacivanja zapadnog novca zarad njihovih političkih ciljeva u Srbiji?",{"title":45,"searchDepth":46,"depth":46,"links":375},[],{"tags":377},[378,379,380,127,381,139,382,383,384,296,131,385,386,387,388,389,390,391,392,393],"strani novac","politička korupcija","NVO","zapadno finansiranje","Slobodan Antonić","Jelena Popadić","kolonijalizam","ljudska prava","građansko društvo","spoljni uticaj","nacionalni interesi","suverenost","politička javnost","dosovski režim","oktobarska revolucija","propaganda","/articles/strani-novcanik-u-srpskoj-politici",{"title":353,"description":50},"articles/strani-novcanik-u-srpskoj-politici","cxQV439wJ5AfpMNBchhkv_RHuSpxnToen8wFRBP72OU",{"id":399,"title":400,"author":7,"body":401,"category":48,"date":429,"description":50,"extension":51,"image":52,"meta":430,"navigation":74,"path":448,"seo":449,"stem":450,"__hash__":451},"articles/articles/proces-pridruzivanja-srbije-eu-kim-cyr.md","Да ли „Процес придруживања Србије ЕУ\" укључује Косово и Метохију?",{"type":9,"value":402,"toc":427},[403,406,409,412,415,418,421,424],[12,404,405],{},"Док једно крило ЕУ на челу са Хрватом Тонином Пицулом прави листу грехова и казни за Србију, на другој њен представник у Београду, Андреас фон Бекерат, тражи „снажнију подршку грађана Србије процесу придруживања ЕУ\". Да би приволели ЕУ, наши грађани треба да имају „објективну слику засновану на чињеницама о предностима чланства\". И не само то. Представник ЕУ у Србији очекује већу одговорност српских власти против дезинформација. На том путу понуда ЕУ је невероватно атрактивна и када је у питању економија, раст животног стандарда али и подршка реформама демократским и независним институцијама.",[12,407,408],{},"Овај благи прекор Србима због нехаја према ЕУ изречен 2.6.2026, допуњен је подацима до којих је дошао Центар за европске политике (подршка ЕУ 39,8%, против 33,8%, неутрално 24% испитаника). Могућно је да су подаци још неповољнији по жеље представника ЕУ у Србији. Али и овакви јасно говоре да ЕУ није жељени правац политичког кретања већине грађана Србије. Зашто?\nОбраћање представника ЕУ Србији, после 2000. следи једну схему по којој се Срби уљуљкују благостањем које их чека ако кажу ДА Западу и истовремено гурање у заборав свих трагичних непочинстава до 2000. године које се наставило све до данас у облику раскошне реторичке растегљивости и заваравања.",[12,410,411],{},"Нема начина да Срби забораве све што су учинили антисрпски политички центри на западу против њихових права, слободе и интереса у току разарања СФРЈ. Kako могу да не памте прогон Срба из Српске Крајине, или конструкцију геноцида у Сребреници!? А шта рећи за нечувену НАТО агресију на СР Југославију 1999. године.",[12,413,414],{},"Западни ЕУ је омогућио да се делови српског народа протерају из Хрватске, делова БиХ, Косова и Метохије. Стотине хиљада Срба је кренуло пут Србије, а неки у иностране земље и то оне које су аутори и коспонзори етничког протеривања. А ове земље демократског нарцизма, учиниле су оно што ни хрватским усташама, ни албанским балистима није успело. Преко 500 хиљада из Хрватске, 250 хиљада Срба са Косова и Метохије, протерано је на очи западних политичара и војника. За ово „етничко чишћење\" Срба, Запад и његови сарадници у некадашњим деловима СФРЈ, никад неће одговарати. Али су зато Србе пре 1999. године лажно оптужили за етничко протеривање косовских Албанаца па су се латили „хуманитарног бомбардовања\".",[12,416,417],{},"То је део биланса тродеценијског политичког односа Запада (ЕУ) према Србији и српском народу. Грађанин Србије нема разумног основа, нема искуственог разлога да хвали ЕУ и да жели чланство у тој историјски (пролазној) организацији. Мало је додирних тачака између западног волунтаризма и егоизма и српског слободољубља и достојанства. А свака политичка ситуација рачуна са више праваца кретања; ниједан није нужан и неизоставан. Независност, слобода и неутралност спољнополитичког деловања је једна опција. Постоје и друге.",[12,419,420],{},"Овом становишту политички свесног грађанина могућно је супротставити другачије гледиште. Политички представници Запада и ЕУ у Србији на све напред наведене чињенице жмуре. А хвале економску страну придруживања, раст стандарда, а то обавезно зачине демократским реформама (докле!) и НВО (зна се које). Зар није то понижавајуће: имаћете економске предности а одузимање 15% територије и протеривање Срба из Покрајине не треба помињати!",[12,422,423],{},"Кад слуша и чита ове ЕУ поруке Србима о економији, човек мора да се запита да ли су циници, да ли понижавају наш народ, да ли оскудевају у знању чињеница или стварно мисле да је политичко биће овог народа нешто безначајно, нешто без памћења прошлости и неважно у односу на ЕУ економске интеграције!",[12,425,426],{},"И коначно, да ли представници ЕУ у Србији под „процесом придруживања ЕУ\" мисле на Србију са границама признатим у УН, дакле са Косовом и Метохијом или без покрајине од које је НАТО покушао 1999. да створи државу?",{"title":45,"searchDepth":46,"depth":46,"links":428},[],"2026-06-04",{"tags":431},[432,433,73,434,435,436,437,211,438,439,440,441,342,442,443,444,333,445,446,447],"Европска унија","придруживање ЕУ","спољна политика","Тонино Пицула","Андреас фон Бекерат","НАТО бомбардовање","етничко чишћење","Срби у Хрватској","Српска Крајина","Сребреница","неутралност","западни притисак","дезинформације","демократски нарцизам","српско јавно мњење","националним интереси","/articles/proces-pridruzivanja-srbije-eu-kim-cyr",{"title":400,"description":50},"articles/proces-pridruzivanja-srbije-eu-kim-cyr","lehaB_xM3V_Ly18RaJJMD2Sx3C4MefB9m-XveJkFK6M",{"id":453,"title":454,"author":82,"body":455,"category":118,"date":429,"description":50,"extension":51,"image":52,"meta":483,"navigation":74,"path":500,"seo":501,"stem":502,"__hash__":503},"articles/articles/proces-pridruzivanja-srbije-eu-kim.md","Da li „Proces pridruživanja Srbije EU\" uključuje Kosovo i Metohiju?",{"type":9,"value":456,"toc":481},[457,460,463,466,469,472,475,478],[12,458,459],{},"Dok jedno krilo EU na čelu sa Hrvatom Toninom Piculom pravi listu grehova i kazni za Srbiju, na drugoj njen predstavnik u Beogradu, Andreas fon Bekerat, traži „snažniju podršku građana Srbije procesu pridruživanja EU\". Da bi privoleli EU, naši građani treba da imaju „objektivnu sliku zasnovanu na činjenicama o prednostima članstva\". I ne samo to. Predstavnik EU u Srbiji očekuje veću odgovornost srpskih vlasti protiv dezinformacija. Na tom putu ponuda EU je neverovatno atraktivna i kada je u pitanju ekonomija, rast životnog standarda ali i podrška reformama demokratskim i nezavisnim institucijama.",[12,461,462],{},"Ovaj blagi prekor Srbima zbog nehaja prema EU izrečen 2.6.2026, dopunjen je podacima do kojih je došao Centar za evropske politike (podrška EU 39,8%, protiv 33,8%, neutralno 24% ispitanika). Mogućno je da su podaci još nepovoljniji po želje predstavnika EU u Srbiji. Ali i ovakvi jasno govore da EU nije željeni pravac političkog kretanja većine građana Srbije. Zašto?\nObraćanje predstavnika EU Srbiji, posle 2000. sledi jednu shemu po kojoj se Srbi uljuljkuju blagostanjem koje ih čeka ako kažu DA Zapadu i istovremeno guranje u zaborav svih tragičnih nepočinstava do 2000. godine koje se nastavilo sve do danas u obliku raskošne retoričke rastegljivosti i zavaravanja.",[12,464,465],{},"Nema načina da Srbi zaborave sve što su učinili antisrpski politički centri na zapadu protiv njihovih prava, slobode i interesa u toku razaranja SFRJ. Kako mogu da ne pamte progon Srba iz Srpske Krajine, ili konstrukciju genocida u Srebrenici!? A šta reći za nečuvenu NATO agresiju na SR Jugoslaviju 1999. godine.",[12,467,468],{},"Zapadni EU je omogućio da se delovi srpskog naroda proteraju iz Hrvatske, delova BiH, Kosova i Metohije. Stotine hiljada Srba je krenulo put Srbije, a neki u inostrane zemlje i to one koje su autori i kosponzori etničkog proterivanja. A ove zemlje demokratskog narcizma, učinile su ono što ni hrvatskim ustašama, ni albanskim balistima nije uspelo. Preko 500 hiljada iz Hrvatske, 250 hiljada Srba sa Kosova i Metohije, proterano je na oči zapadnih političara i vojnika. Za ovo „etničko čišćenje\" Srba, Zapad i njegovi saradnici u nekadašnjim delovima SFRJ, nikad neće odgovarati. Ali su zato Srbe pre 1999. godine lažno optužili za etničko proterivanje kosovskih Albanaca pa su se latili „humanitarnog bombardovanja\".",[12,470,471],{},"To je deo bilansa trodecenijskog političkog odnosa Zapada (EU) prema Srbiji i srpskom narodu. Građanin Srbije nema razumnog osnova, nema iskustvenog razloga da hvali EU i da želi članstvo u toj istorijski (prolaznoj) organizaciji. Malo je dodirnih tačaka između zapadnog voluntarizma i egoizma i srpskog slobodoljublja i dostojanstva. A svaka politička situacija računa sa više pravaca kretanja; nijedan nije nužan i neizostavan. Nezavisnost, sloboda i neutralnost spoljnopolitičkog delovanja je jedna opcija. Postoje i druge.",[12,473,474],{},"Ovom stanovištu politički svesnog građanina mogućno je suprotstaviti drugačije gledište. Politički predstavnici Zapada i EU u Srbiji na sve napred navedene činjenice žmure. A hvale ekonomsku stranu pridruživanja, rast standarda, a to obavezno začine demokratskim reformama (dokle!) i NVO (zna se koje). Zar nije to ponižavajuće: imaćete ekonomske prednosti a oduzimanje 15% teritorije i proterivanje Srba iz Pokrajine ne treba pominjati!",[12,476,477],{},"Kad sluša i čita ove EU poruke Srbima o ekonomiji, čovek mora da se zapita da li su cinici, da li ponižavaju naš narod, da li oskudevaju u znanju činjenica ili stvarno misle da je političko biće ovog naroda nešto beznačajno, nešto bez pamćenja prošlosti i nevažno u odnosu na EU ekonomske integracije!",[12,479,480],{},"I konačno, da li predstavnici EU u Srbiji pod „procesom pridruživanja EU\" misle na Srbiju sa granicama priznatim u UN, dakle sa Kosovom i Metohijom ili bez pokrajine od koje je NATO pokušao 1999. da stvori državu?",{"title":45,"searchDepth":46,"depth":46,"links":482},[],{"tags":484},[485,486,139,487,488,489,490,290,491,492,493,494,389,495,496,497,380,498,499,388],"Evropska unija","pridruživanje EU","spoljna politika","Tonino Picula","Andreas fon Bekerat","NATO bombardovanje","etničko čišćenje","Srbi u Hrvatskoj","Srpska Krajina","Srebrenica","neutralnost","zapadni pritisak","dezinformacije","demokratski narcizam","srpsko javno mnjenje","/articles/proces-pridruzivanja-srbije-eu-kim",{"title":454,"description":50},"articles/proces-pridruzivanja-srbije-eu-kim","seBd-2kb65j_ZcpKriTHzyoCSTbAs3OXEqk_pfmcicg",{"id":505,"title":506,"author":7,"body":507,"category":48,"date":532,"description":50,"extension":51,"image":52,"meta":533,"navigation":74,"path":552,"seo":553,"stem":554,"__hash__":555},"articles/articles/sobakevic-u-srbiji-cyr.md","Собакевич у Србији",{"type":9,"value":508,"toc":530},[509,512,515,518,521,524,527],[12,510,511],{},"Ко је Собакевич? Један лик из Гогољевог романа. Кога год Чичиков помене од градских функционера Собакевич га почасти најтежим речима. Тако председник суда је лудак, губернатор лопужа, управник поште разбојник. Макар је поштедео тужиоца али и он је, каже Собакевич, кад размисли, права свиња. Видимо да он нема ниједну позитивну реч за оне о којима се Чичиков распитује. Нихилиста.",[12,513,514],{},"Читање романа је и процес асоцијације. Оно што су фиктивни ликови могу да се нађу и у реалности, а они из реалности понекад личе на романескне ликове.",[12,516,517],{},"Србија не оскудева у интелектуалцима и појединцима из других делова друштва који се могу поистоветити са Собакевичем. Ту су по образовању природњаци, уметници, друштвењаци али сви они из других групација који немају моралне кочнице. Са великим жаром они говоре као Гогољев јунак али не само о представницима демократски биране власти већ и о српском народу. Тако, о онима који чине власт а посебно о Вучићу излили су на тоне речи према којма су оне Гогољевог књижевног јунака прави украс. Треба се подсетити емисије Владалац на ТВ Н1 па ће се ово лако потврдити.",[12,519,520],{},"Али, наши Собакевичи иду и даље. Они тако говоре о Србима да човек поцрвени од стида. У већини скромног су политичког образовања али то их не спречава да одвале о српском народу најтеже увреде. Један који се шепури високим академским титулама не трепене кад каже да се Срби деле на „варваре\" и „цивилизоване\". Варвари су већина оних који су се слободно определили за ову власт. Они други који су такође бирали слободном вољом, али опозицију, зачудо су цивилизовани!",[12,522,523],{},"Други један уметник, неподношљивом лакоћом речи поделио је Србе елитни део и на „примитивну и неписмену\" већину која гласа за „зло власти\"! И он је слободно заокружио своје фаворите и играо на погрешну карту. Пораз, уколико је потпун, каже један филозоф, рађа бес и мржњу а ако је непотпун, апатију и тромост.",[12,525,526],{},"Има још Собакевича у Србији. Док етикетирају и користе црну фарбу за неподобне Србе, један међу њима отворено каже да „мрзи власт\", а то ће рећи оне који су ту власт бирали. А тај што мрзи није уметник али јесте запослен на универзитету и прима плату из пореза омрзнутог народа.",[12,528,529],{},"И тако се живи у политичкој Србији. Окружени смо Собакевичима, а њиховим критичарима лебди пред очима питање: како се регрутују Гогољеви јунаци у Србији и да ли има образовног и васпитног лека за овај сој родомрзаца?",{"title":45,"searchDepth":46,"depth":46,"links":531},[],"2026-05-26",{"tags":534},[535,536,537,538,539,540,217,541,542,65,543,544,545,546,547,548,549,550,551,73],"Собакевич","Гогољ","Мртве душе","књижевност и стварност","српска интелигенција","родомрзац","мржња према Србима","српски народ","власт и опозиција","интелектуалци","академска елита","медији","ТВ Н1","политичка култура","нихилизам","увреде","слобода говора","/articles/sobakevic-u-srbiji-cyr",{"title":506,"description":50},"articles/sobakevic-u-srbiji-cyr","sl02JLbU51awH0yBzEpXi-RPTiuEnUeDt09hrcSnGuU",{"id":557,"title":558,"author":82,"body":559,"category":118,"date":532,"description":50,"extension":51,"image":52,"meta":584,"navigation":74,"path":603,"seo":604,"stem":605,"__hash__":606},"articles/articles/sobakevic-u-srbiji.md","Sobakevič u Srbiji",{"type":9,"value":560,"toc":582},[561,564,567,570,573,576,579],[12,562,563],{},"Ko je Sobakevič? Jedan lik iz Gogoljevog romana. Koga god Čičikov pomene od gradskih funkcionera Sobakevič ga počasti najtežim rečima. Tako predsednik suda je ludak, gubernator lopuža, upravnik pošte razbojnik. Makar je poštedeo tužioca ali i on je, kaže Sobakevič, kad razmisli, prava svinja. Vidimo da on nema nijednu pozitivnu reč za one o kojima se Čičikov raspituje. Nihilista.",[12,565,566],{},"Čitanje romana je i proces asocijacije. Ono što su fiktivni likovi mogu da se nađu i u realnosti, a oni iz realnosti ponekad liče na romaneskne likove.",[12,568,569],{},"Srbija ne oskudeva u intelektualcima i pojedincima iz drugih delova društva koji se mogu poistovetiti sa Sobakevičem. Tu su po obrazovanju prirodnjaci, umetnici, društvenjaci ali svi oni iz drugih grupacija koji nemaju moralne kočnice. Sa velikim žarom oni govore kao Gogoljev junak ali ne samo o predstavnicima demokratski birane vlasti već i o srpskom narodu. Tako, o onima koji čine vlast a posebno o Vučiću izlili su na tone reči prema kojma su one Gogoljevog književnog junaka pravi ukras. Treba se podsetiti emisije Vladalac na TV N1 pa će se ovo lako potvrditi.",[12,571,572],{},"Ali, naši Sobakeviči idu i dalje. Oni tako govore o Srbima da čovek pocrveni od stida. U većini skromnog su političkog obrazovanja ali to ih ne sprečava da odvale o srpskom narodu najteže uvrede. Jedan koji se šepuri visokim akademskim titulama ne trepene kad kaže da se Srbi dele na „varvare\" i „civilizovane\". Varvari su većina onih koji su se slobodno opredelili za ovu vlast. Oni drugi koji su takođe birali slobodnom voljom, ali opoziciju, začudo su civilizovani!",[12,574,575],{},"Drugi jedan umetnik, nepodnošljivom lakoćom reči podelio je Srbe elitni deo i na „primitivnu i nepismenu\" većinu koja glasa za „zlo vlasti\"! I on je slobodno zaokružio svoje favorite i igrao na pogrešnu kartu. Poraz, ukoliko je potpun, kaže jedan filozof, rađa bes i mržnju a ako je nepotpun, apatiju i tromost.",[12,577,578],{},"Ima još Sobakeviča u Srbiji. Dok etiketiraju i koriste crnu farbu za nepodobne Srbe, jedan među njima otvoreno kaže da „mrzi vlast\", a to će reći one koji su tu vlast birali. A taj što mrzi nije umetnik ali jeste zaposlen na univerzitetu i prima platu iz poreza omrznutog naroda.",[12,580,581],{},"I tako se živi u političkoj Srbiji. Okruženi smo Sobakevičima, a njihovim kritičarima lebdi pred očima pitanje: kako se regrutuju Gogoljevi junaci u Srbiji i da li ima obrazovnog i vaspitnog leka za ovaj soj rodomrzaca?",{"title":45,"searchDepth":46,"depth":46,"links":583},[],{"tags":585},[586,587,588,589,590,591,296,592,593,131,594,595,596,597,598,599,600,601,602,139],"Sobakevič","Gogolj","Mrtve duše","književnost i stvarnost","srpska inteligencija","rodomrzac","mržnja prema Srbima","srpski narod","vlast i opozicija","intelektualci","akademska elita","mediji","TV N1","politička kultura","nihilizam","uvrede","sloboda govora","/articles/sobakevic-u-srbiji",{"title":558,"description":50},"articles/sobakevic-u-srbiji","pA4vgWfj__jExA3IptChIn78EyPCWemNRWCA7rqkK0s",{"id":608,"title":609,"author":7,"body":610,"category":48,"date":654,"description":50,"extension":51,"image":52,"meta":655,"navigation":74,"path":674,"seo":675,"stem":676,"__hash__":677},"articles/articles/politicki-stid-cyr.md","Политички стид",{"type":9,"value":611,"toc":652},[612,619,622,625,628,631,638,645],[12,613,614,615,618],{},"У српској политичкој прошлости увек је било појединаца и група који су тражили савезника у иностранству за свој политички рад, а не у народу из кога су потекли. Милош Црњански пише у ",[31,616,617],{},"Ембахадама"," о Милошу Богићевићу, универзитетском професору који је извештавао Немце у Првом светском рату о томе шта чини Влада и уз то оптуживао Србију за избијање рата 1914. године. Никад нисам могао да разумем, пише Црњански, да „тако млад човек пређе непријатељу и удара на своју земљу у којој се родио и на народ коме рођењем припада...Откуда та лудачка мржња\". Та сенка Милоша Богићевића и данас се надвија над српском политичком сценом.",[12,620,621],{},"У Стразбур одлазе 8.9.2025. челници неколико странака које се појединачно, према релевантним истраживањима, крећу између 2 и 0,5 подршке грађана: Странка слободе и правде, Србија центар, Зелено-леви фронт, Покрет слободних грађана. Зашто одлазе? Да затраже „јасну осуду политичке бруталности, насиља над грађанима, студентима, да се изврши притисак на режим, да се уведу санкције, забране путовања кључним актерима режима...да се санкцијама обухвате и чланови породица политичких представника власти\". Један је додао да говори „у ime великог дела грађана Србије и свих продемократских и проевропских странака\". Сви захтеви су заправо захтеви против српског народа и државе.",[12,623,624],{},"Крајем августа две од ових странака ЗЛФ и ПСГ упутиле су писмо крцато фалсификацијом стварности („диктатура\" у Србији) које су завршили: „Грађани Србије очекују да Европска унија стане уз њих, а не уз режим који им одузима слободу и право на достојанствен живот\".",[12,626,627],{},"Со на богићевићевско обраћање дела српске опозиције ЕП бацио је 11.7.2025, председник ПСГ Павле Грбовић предлогом резолуције о геноциду у Сребреници. Баш тако — резолуција о геноциду!",[12,629,630],{},"Скоро три деценије од НАТО бомбардовања, српски посланик у Скупштини, из странке Покрет слободних грађана, подноси предлог резолуције о осуди злочина Србије извршен на тзв. Косову 1998. и 1999. године. У њој између осталог пише „систематски злочини, прогони, убиства, депортације и етничко чишћење албанског становништва са КиМ 1998. и 1999. године.\" додаје се и фантастика о „апартхејду\". То су потписали и албански посланици Шаип Камбери из странке Покрет за демократско деловање и Сулејман Угљанин и СДА Санџака (Новости, 15. мај 2026).",[12,632,633,634,637],{},"Дакле то је слика дела српске партијско-политичке опозиције данас, заправо у протеклој деценији. Шта може да се каже? Свашта али две ствари на првом месту. Политички рад не може да избаци моралне вредности из свог деловања. Сваки облик понашања а политичко посебно, процењује се са правног али и са становишта добра и зла. Разликују се етика одговорности и етика чисте воље. Разликују се достојанство, храброст, праведност, поштење од кривоклетства, зависти, мржње, кукавичлука. Морал се дави ако се другом човеку чини зло. А власт која се осваја уз помоћ странаца (новцем, корупацијом или оружјем), потврђује историјско искуство које је описао Макијавели у ",[31,635,636],{},"Владаоцу",": никада не може бити добро за народ и грађане оно што се добија уз помоћ странаца. Таква власт уништава морално здравље нације.",[12,639,640,641,644],{},"Друга ствар у богићевићевском политичком понашању данашњих маловођа странака, погађа само биће политичког деловања. У питање је изградња новог значења политичке делатности у Србији. Класично значење о борби за опште добро народа и државе, о усклађивању циљева и средстава, о унапређивању услова за материјални и духовни живот, убрзано се губи и постаје место безначелне борбе за власт. У Србији „проевропска опозиција\" дефинише опште добро тако што одбацује разговор са легитимним српским властима, а прихвата са представницима ЕП. Такво схватање политике је супротно свим теоријама и политичким праксама политике у демократским системима. И није то све. Ове странке из свог схватања „општег добра по нама\" избацују егзистенцијални политички интерес српског народа у Републици Српској, покрајине Косово и Метохија, етнички очишћеним Србима из Хрватске. За ове делове српског народа зашили су уста, изгубили моћ говора. Па какав је то политички рад зарад општег добра када нема бриге за сопствени народ у границама државе или ван државе, али има једино против власти која је изабрана убедљивом демократском вољом грађана Србије. То је ново значење политике у коме се интерес целине народа преобраћа у интерес изразите мањине. Али ново у новом је заправо ",[31,642,643],{},"отворено"," деловање против политичког и националног бића сопственог народа. Некада је то било замаскирано, вијугаво, ужи политички интереси представљали су се као општи, требало је убедити грађане да је то добро за њих. Вешти политички манипулатори су играли значајну улогу. Данас видимо у Србији нескривену борбу малих странака да упркос одрицања од делова свог народа у окружењу, напрегнутом тражењу интервенције европских политичара у српска питања (самопоштовање и суверенитет!) покушавају, настоје да се домогну институција власти у Србији. Чудо невиђено! Како неко може да тежи власти у народу против чијих суштинских интереса се бори! То је ново значење политике у делу српске опозиције – да се презиром демократски биране власти, игнорисањем општих интереса целине српског народа и отвореним запомагањем код западноевропских центара моћи, попну на власт у Србији.",[12,646,647,648,651],{},"Из овог и протеклих искуства у Србији, можемо да извучемо једну поуку и да је не препуштамо забораву. Политичка делатност не може да изгуби античко значење борбе за опште добро народа и државе. Међутим, историјски и актуелни њен праксис показује да у њеном простору могу да делују појединци и политичке групе које се боре ",[31,649,650],{},"против"," општег добра а за уништавање или његово приватизовање за своје и туђе интересе. Демократија нема инструменте којима би заштитила темељне националне и државне интересе. Нападнута је идеологијом глобализма, ирационалним говором и политичким деловањем појединаца и група. Хоћете пример? Kako убедити опозиционог говорника који тврди да је овде диктатура а не демократски поредак и слобода? Није мало Дон Кихота у Србији који кажу да је крчма уствари замак, а ветрењаче дивови. Ко ће им отворити очи. Можда би могао неки Санчо Панса, ако се појави.",{"title":45,"searchDepth":46,"depth":46,"links":653},[],"2026-05-19",{"tags":656},[657,658,60,659,660,661,215,341,662,663,441,211,437,664,665,666,667,668,65,669,342,670,671,672,673],"политички стид","српска опозиција","Ембахаде","Милош Богићевић","издаја","Европски парламент","санкције","Павле Грбовић","Покрет слободних грађана","Зелено-леви фронт","Макијавели","етика политике","глобализам","Република Српска","антисрпска политика","политичка делатност","Дон Кихот","/articles/politicki-stid-cyr",{"title":609,"description":50},"articles/politicki-stid-cyr","6D6CsrpbIGYGHzkoQVIDeniTXAfoHQwY-cO3ekWKZ_M",{"id":679,"title":680,"author":82,"body":681,"category":118,"date":654,"description":50,"extension":51,"image":52,"meta":725,"navigation":74,"path":745,"seo":746,"stem":747,"__hash__":748},"articles/articles/politicki-stid.md","Politički stid",{"type":9,"value":682,"toc":723},[683,690,693,696,699,702,709,716],[12,684,685,686,689],{},"U srpskoj političkoj prošlosti uvek je bilo pojedinaca i grupa koji su tražili saveznika u inostranstvu za svoj politički rad, a ne u narodu iz koga su potekli. Miloš Crnjanski piše u ",[31,687,688],{},"Embahadama"," o Milošu Bogićeviću, univerzitetskom profesoru koji je izveštavao Nemce u Prvom svetskom ratu o tome šta čini Vlada i uz to optuživao Srbiju za izbijanje rata 1914. godine. Nikad nisam mogao da razumem, piše Crnjanski, da „tako mlad čovek pređe neprijatelju i udara na svoju zemlju u kojoj se rodio i na narod kome rođenjem pripada...Otkuda ta ludačka mržnja\". Ta senka Miloša Bogićevića i danas se nadvija nad srpskom političkom scenom.",[12,691,692],{},"U Strazbur odlaze 8.9.2025. čelnici nekoliko stranaka koje se pojedinačno, prema relevantnim istraživanjima, kreću između 2 i 0,5 podrške građana: Stranka slobode i pravde, Srbija centar, Zeleno-levi front, Pokret slobodnih građana. Zašto odlaze? Da zatraže „jasnu osudu političke brutalnosti, nasilja nad građanima, studentima, da se izvrši pritisak na režim, da se uvedu sankcije, zabrane putovanja ključnim akterima režima...da se sankcijama obuhvate i članovi porodica političkih predstavnika vlasti\". Jedan je dodao da govori „u ime velikog dela građana Srbije i svih prodemokratskih i proevropskih stranaka\". Svi zahtevi su zapravo zahtevi protiv srpskog naroda i države.",[12,694,695],{},"Krajem avgusta dve od ovih stranaka ZLF i PSG uputile su pismo krcato falsifikacijom stvarnosti („diktatura\" u Srbiji) koje su završili: „Građani Srbije očekuju da Evropska unija stane uz njih, a ne uz režim koji im oduzima slobodu i pravo na dostojanstven život\".",[12,697,698],{},"So na bogićevićevsko obraćanje dela srpske opozicije EP bacio je 11.7.2025, predsednik PSG Pavle Grbović predlogom rezolucije o genocidu u Srebrenici. Baš tako — rezolucija o genocidu!",[12,700,701],{},"Skoro tri decenije od NATO bombardovanja, srpski poslanik u Skupštini, iz stranke Pokret slobodnih građana, podnosi predlog rezolucije o osudi zločina Srbije izvršen na tzv. Kosovu 1998. i 1999. godine. U njoj između ostalog piše „sistematski zločini, progoni, ubistva, deportacije i etničko čišćenje albanskog stanovništva sa KiM 1998. i 1999. godine.\" dodaje se i fantastika o „aparthejdu\". To su potpisali i albanski poslanici Šaip Kamberi iz stranke Pokret za demokratsko delovanje i Sulejman Ugljanin i SDA Sandžaka (Novosti, 15. maj 2026).",[12,703,704,705,708],{},"Dakle to je slika dela srpske partijsko-političke opozicije danas, zapravo u protekloj deceniji. Šta može da se kaže? Svašta ali dve stvari na prvom mestu. Politički rad ne može da izbaci moralne vrednosti iz svog delovanja. Svaki oblik ponašanja a političko posebno, procenjuje se sa pravnog ali i sa stanovišta dobra i zla. Razlikuju se etika odgovornosti i etika čiste volje. Razlikuju se dostojanstvo, hrabrost, pravednost, poštenje od krivokletstva, zavisti, mržnje, kukavičluka. Moral se davi ako se drugom čoveku čini zlo. A vlast koja se osvaja uz pomoć stranaca (novcem, korupacijom ili oružjem), potvrđuje istorijsko iskustvo koje je opisao Makijaveli u ",[31,706,707],{},"Vladaocu",": nikada ne može biti dobro za narod i građane ono što se dobija uz pomoć stranaca. Takva vlast uništava moralno zdravlje nacije.",[12,710,711,712,715],{},"Druga stvar u bogićevićevskom političkom ponašanju današnjih malovođa stranaka, pogađa samo biće političkog delovanja. U pitanje je izgradnja novog značenja političke delatnosti u Srbiji. Klasično značenje o borbi za opšte dobro naroda i države, o usklađivanju ciljeva i sredstava, o unapređivanju uslova za materijalni i duhovni život, ubrzano se gubi i postaje mesto beznačelne borbe za vlast. U Srbiji „proevropska opozicija\" definiše opšte dobro tako što odbacuje razgovor sa legitimnim srpskim vlastima, a prihvata sa predstavnicima EP. Takvo shvatanje politike je suprotno svim teorijama i političkim praksama politike u demokratskim sistemima. I nije to sve. Ove stranke iz svog shvatanja „opšteg dobra po nama\" izbacuju egzistencijalni politički interes srpskog naroda u Republici Srpskoj, pokrajine Kosovo i Metohija, etnički očišćenim Srbima iz Hrvatske. Za ove delove srpskog naroda zašili su usta, izgubili moć govora. Pa kakav je to politički rad zarad opšteg dobra kada nema brige za sopstveni narod u granicama države ili van države, ali ima jedino protiv vlasti koja je izabrana ubedljivom demokratskom voljom građana Srbije. To je novo značenje politike u kome se interes celine naroda preobraća u interes izrazite manjine. Ali novo u novom je zapravo ",[31,713,714],{},"otvoreno"," delovanje protiv političkog i nacionalnog bića sopstvenog naroda. Nekada je to bilo zamaskirano, vijugavo, uži politički interesi predstavljali su se kao opšti, trebalo je ubediti građane da je to dobro za njih. Vešti politički manipulatori su igrali značajnu ulogu. Danas vidimo u Srbiji neskrivenu borbu malih stranaka da uprkos odricanja od delova svog naroda u okruženju, napregnutom traženju intervencije evropskih političara u srpska pitanja (samopoštovanje i suverenitet!) pokušavaju, nastoje da se domognu institucija vlasti u Srbiji. Čudo neviđeno! Kako neko može da teži vlasti u narodu protiv čijih suštinskih interesa se bori! To je novo značenje politike u delu srpske opozicije – da se prezirom demokratski birane vlasti, ignorisanjem opštih interesa celine srpskog naroda i otvorenim zapomaganjem kod zapadnoevropskih centara moći, popnu na vlast u Srbiji.",[12,717,718,719,722],{},"Iz ovog i proteklih iskustva u Srbiji, možemo da izvučemo jednu pouku i da je ne prepuštamo zaboravu. Politička delatnost ne može da izgubi antičko značenje borbe za opšte dobro naroda i države. Međutim, istorijski i aktuelni njen praksis pokazuje da u njenom prostoru mogu da deluju pojedinci i političke grupe koje se bore ",[31,720,721],{},"protiv"," opšteg dobra a za uništavanje ili njegovo privatizovanje za svoje i tuđe interese. Demokratija nema instrumente kojima bi zaštitila temeljne nacionalne i državne interese. Napadnuta je ideologijom globalizma, iracionalnim govorom i političkim delovanjem pojedinaca i grupa. Hoćete primer? Kako ubediti opozicionog govornika koji tvrdi da je ovde diktatura a ne demokratski poredak i sloboda? Nije malo Don Kihota u Srbiji koji kažu da je krčma ustvari zamak, a vetrenjače divovi. Ko će im otvoriti oči. Možda bi mogao neki Sančo Pansa, ako se pojavi.",{"title":45,"searchDepth":46,"depth":46,"links":724},[],{"tags":726},[727,728,126,729,730,731,294,388,732,733,494,290,490,734,735,736,737,738,131,739,740,741,742,743,744],"politički stid","srpska opozicija","Embahade","Miloš Bogićević","izdaja","Evropski parlament","sankcije","Pavle Grbović","Pokret slobodnih građana","Zeleno-levi front","Makijaveli","etika politike","globalizam","suverenitet","Republika Srpska","antisrpska politika","politička delatnost","Don Kihot","/articles/politicki-stid",{"title":680,"description":50},"articles/politicki-stid","4B4dFWOwKRgoh1PAlI1diagL0EZGffyzRGQStY0wDMY",{"id":750,"title":751,"author":7,"body":752,"category":48,"date":781,"description":50,"extension":51,"image":52,"meta":782,"navigation":74,"path":807,"seo":808,"stem":809,"__hash__":810},"articles/articles/pobuna-mase-cyr.md","Побуна маса (гомиле) у *Травничкој хроници*",{"type":9,"value":753,"toc":779},[754,757,760,763,766,769,772],[12,755,756],{},"Понашање човека у групи, у маси, на улици, трговима, стадионима (као опозит елити) предмет је научног истраживања али и књижевног обликовања. Неки социолози су написали књиге о понашању масе, употреби вербалног и физичког насиља без правне и моралне одговорности (Де Местр, Де Бонал, Г. Ле Бон, Ортега и Гасет). Основне карактеристике понашања и мишљења у маси (гомили) су изражена емоција агресивности, жестина напада на противника; појединац се утапа у масу, губи своју индивидуалност, лако подлеже налозима непознатог вође, или је опијен познатим вођом. У маси расте осећај моћи, илузија да се све може, а нагон моћи се не обуздава већ размахује. Понекад се маса објашњава психолошки као деловање хипнотисаних појединаца. Сигурно је да у маси долази до смањивања рационалног понашања, а повећања емоционалне енергије тако да појединац некритички прихвата моделе понашања у маси. Разуме се, деловање масе (гомиле) је изражено у једнопартијским системима власти, док је у вишепартијским фрагментисано исведено на скупове страначких присталица.\nИво Андрић није социолог али његов књижевни опис травничке чаршије у стању бунта могао би да буде пример у сваком научном раду на ову тему. Шири оквир беса дела касабалија у Травнику почетком 19. века представљају реформе Селима III да се Турска царевина преуреди на европским основама. Ове реформе најављене у Цариграду наишле су на отпор, противљење али безгласан, у тишини у Травнику.",[12,758,759],{},"По неколико година у чаршији ништа се не догађа, не ради и ромори, седи се по кафанама и преносе вести али без да изрази своје мишљење. Наједном, узбуди се бесно по невидљивом правилу традиције, побуна и бес. Пред масу на улицама чаршије однекуд истрче једна или двојца предводника. Нико их није познавао, а они вичу, делују насилно, шире незадовољство, а кад се побуна слегне они нестану и врате се тамо одакле су дошли. „Види се само kako букну, бесне и јењавају\".\nМодернизацију Царевине маса је разумела као напад на исламски начин живота. Отпор реформама скупљао се у тишини и гомилао се. Чекао се повод, а нађен је у пијанцу Бекри Мустафи. Тај Бекри је дошао из Београда у Травник да тражи жену која се преудала за Мехмеда службеника у Француском конзулату. Тражио је натраг своју жену и чаршија се дигла да га заштити и да му помогне. Није се Бекри трезнио а није било ни потребе јер је „чаршија била узела његову ствар у своје руке\".",[12,761,762],{},"Али чаршија се заљуљала као тутањ и праска за летњих олуја. Одјекивао је јако глас непознатог човека, дугих бркова, против омраженог Мехмеда, а глас је јечао све јаче као да се светио за своје дуго ћутање. Други су тражили казну и мучење за ухапшеног превареног мужа. „Ширило се осећање масе да је свако слободан да у границама побуне виче и ради шта му је воља и да да одушка свему што га тишти и мучи\". Из те масе која виче, однекуд искоче један или два предводника. Живот у досади и замору жељан је промена и узбуђења. „Народ би као вода прогутао коња и коњаника\". Уследио је напад на француски конзулат. Кад је тумач Давна затражио помоћ Сулејман паше, овај му је рекао „Дигао се народ, пучина. Тако наиђе с времена на време. Викаће и алакати, па ће се смирити, а од вике ником ништа није било\".",[12,764,765],{},"Побуна у Травнику се природно кретала свом завршетку. Несрећни Мехмед је ухапшен, а гомила је тражила најсвирепију казну. Жена му је одузета и враћена одакле је дошла, Француском конзулату показано шта мисле у Травнику о Француској, а Бекри-Мустафа је изгубио сваки значај. „Свет се као отрежењен питао ко је ова пијана скитница и шта ради овде\". И шта се догодило са бесом чаршије? Ништа. Виће па се умири. Тако је завршена побуна чаршијске масе у Травнику у време француског конзула Давила.",[12,767,768],{},"А корен сваког бунта, нереда и ломљења заснива се, каже приповедач, на невидљивој техници „традиције и нагона\". Традицију овде треба разумети као друштвено искуство побуна маса и гомила, тако често у историји. А нагони као ону ирационалну силу у човеку коју психоаналитичари означавају као танатос.\nТако Андрић о понашању масе у Травничкој хроници. Све је ту дато што социолози означавају овим појмом. Основне карактеристике масе, гомиле као друштвене групације су понашање руковођено јаким емоцијама, често изненадно, тренутно, ситуационо. У таквој уличној ситуацији свако на сваког личи, очита је униформност понашања. Таква понашања, разуме се, крше сва правила и законе, неки облик насиља примењује се према људима, институцијама и објектима. Јуриш гомиле по улицама је привремен. И kako пише Андрић, искочи један или два предводника да их усмерава.",[12,770,771],{},"Овим карактеристикама може да се дода феномен померања агресије типичан за понашање масе и гомиле. У Травнику се маса обрушила на Француски конзулат, а повод је била женидба несрећног Мехмеда, који је служио у конзулату. А прави разлог биле су реформе Селима III.\nОно што је кључно обележје понашања у маси, свакако је појачана емоционалност а смањена рационалност. А кад се потисне разум појединци и друштвене групе крећу непредвидљивим путевима са сигурним штетним, често и трагичним последицама.",[12,773,774,775,778],{},"П.С. „Минхенска револуција (побеснела гомила – ЗА) тако отпоче против те лепе жене (Лола Монтез – З.А), што је у народној уобразиљи постала bila вампир Баварске, срамота јавна Лудвика 1 и узрок скупоће и гладне године\". Из романа ",[31,776,777],{},"Кап шпанске крви"," Милоша Црњанског.",{"title":45,"searchDepth":46,"depth":46,"links":780},[],"2026-05-15",{"tags":783},[784,785,786,202,787,788,789,790,791,792,793,794,795,796,797,798,799,60,800,801,802,803,804,805,806],"маса","гомила","понашање масе","психологија масе","Иво Андрић","Травничка хроника","побуна","насиље","емоционалност","рационалност","вођа масе","традиција","нагони","танатос","Ортега и Гасет","Густав Ле Бон","Травник","Османско царство","реформе","модернизација","колективно понашање","агресија","политичка теорија","/articles/pobuna-mase-cyr",{"title":751,"description":50},"articles/pobuna-mase-cyr","mtEQ8eQR5YQLt_DbVMETuBM68XArYQlJB4F-alGF4f4",{"id":812,"title":813,"author":82,"body":814,"category":118,"date":781,"description":50,"extension":51,"image":52,"meta":843,"navigation":74,"path":868,"seo":869,"stem":870,"__hash__":871},"articles/articles/pobuna-mase.md","Pobuna masa (gomile) u *Travničkoj hronici*",{"type":9,"value":815,"toc":841},[816,819,822,825,828,831,834],[12,817,818],{},"Ponašanje čoveka u grupi, u masi, na ulici, trgovima, stadionima (kao opozit eliti) predmet je naučnog istraživanja ali i književnog oblikovanja. Neki sociolozi su napisali knjige o ponašanju mase, upotrebi verbalnog i fizičkog nasilja bez pravne i moralne odgovornosti (De Mestr, De Bonal, G. Le Bon, Ortega i Gaset). Osnovne karakteristike ponašanja i mišljenja u masi (gomili) su izražena emocija agresivnosti, žestina napada na protivnika; pojedinac se utapa u masu, gubi svoju individualnost, lako podleže nalozima nepoznatog vođe, ili je opijen poznatim vođom. U masi raste osećaj moći, iluzija da se sve može, a nagon moći se ne obuzdava već razmahuje. Ponekad se masa objašnjava psihološki kao delovanje hipnotisanih pojedinaca. Sigurno je da u masi dolazi do smanjivanja racionalnog ponašanja, a povećanja emocionalne energije tako da pojedinac nekritički prihvata modele ponašanja u masi. Razume se, delovanje mase (gomile) je izraženo u jednopartijskim sistemima vlasti, dok je u višepartijskim fragmentisano isvedeno na skupove stranačkih pristalica.\nIvo Andrić nije sociolog ali njegov književni opis travničke čaršije u stanju bunta mogao bi da bude primer u svakom naučnom radu na ovu temu. Širi okvir besa dela kasabalija u Travniku početkom 19. veka predstavljaju reforme Selima III da se Turska carevina preuredi na evropskim osnovama. Ove reforme najavljene u Carigradu naišle su na otpor, protivljenje ali bezglasan, u tišini u Travniku.",[12,820,821],{},"Po nekoliko godina u čaršiji ništa se ne događa, ne radi i romori, sedi se po kafanama i prenose vesti ali bez da izrazi svoje mišljenje. Najednom, uzbudi se besno po nevidljivom pravilu tradicije, pobuna i bes. Pred masu na ulicama čaršije odnekud istrče jedna ili dvojca predvodnika. Niko ih nije poznavao, a oni viču, deluju nasilno, šire nezadovoljstvo, a kad se pobuna slegne oni nestanu i vrate se tamo odakle su došli. „Vidi se samo kako buknu, besne i jenjavaju\".\nModernizaciju Carevine masa je razumela kao napad na islamski način života. Otpor reformama skupljao se u tišini i gomilao se. Čekao se povod, a nađen je u pijancu Bekri Mustafi. Taj Bekri je došao iz Beograda u Travnik da traži ženu koja se preudala za Mehmeda službenika u Francuskom konzulatu. Tražio je natrag svoju ženu i čaršija se digla da ga zaštiti i da mu pomogne. Nije se Bekri treznio a nije bilo ni potrebe jer je „čaršija bila uzela njegovu stvar u svoje ruke\".",[12,823,824],{},"Ali čaršija se zaljuljala kao tutanj i praska za letnjih oluja. Odjekivao je jako glas nepoznatog čoveka, dugih brkova, protiv omraženog Mehmeda, a glas je ječao sve jače kao da se svetio za svoje dugo ćutanje. Drugi su tražili kaznu i mučenje za uhapšenog prevarenog muža. „Širilo se osećanje mase da je svako slobodan da u granicama pobune viče i radi šta mu je volja i da da oduška svemu što ga tišti i muči\". Iz te mase koja viče, odnekud iskoče jedan ili dva predvodnika. Život u dosadi i zamoru željan je promena i uzbuđenja. „Narod bi kao voda progutao konja i konjanika\". Usledio je napad na francuski konzulat. Kad je tumač Davna zatražio pomoć Sulejman paše, ovaj mu je rekao „Digao se narod, pučina. Tako naiđe s vremena na vreme. Vikaće i alakati, pa će se smiriti, a od vike nikom ništa nije bilo\".",[12,826,827],{},"Pobuna u Travniku se prirodno kretala svom završetku. Nesrećni Mehmed je uhapšen, a gomila je tražila najsvirepiju kaznu. Žena mu je oduzeta i vraćena odakle je došla, Francuskom konzulatu pokazano šta misle u Travniku o Francuskoj, a Bekri-Mustafa je izgubio svaki značaj. „Svet se kao otreženjen pitao ko je ova pijana skitnica i šta radi ovde\". I šta se dogodilo sa besom čaršije? Ništa. Viće pa se umiri. Tako je završena pobuna čaršijske mase u Travniku u vreme francuskog konzula Davila.",[12,829,830],{},"A koren svakog bunta, nereda i lomljenja zasniva se, kaže pripovedač, na nevidljivoj tehnici „tradicije i nagona\". Tradiciju ovde treba razumeti kao društveno iskustvo pobuna masa i gomila, tako često u istoriji. A nagoni kao onu iracionalnu silu u čoveku koju psihoanalitičari označavaju kao tanatos.\nTako Andrić o ponašanju mase u Travničkoj hronici. Sve je tu dato što sociolozi označavaju ovim pojmom. Osnovne karakteristike mase, gomile kao društvene grupacije su ponašanje rukovođeno jakim emocijama, često iznenadno, trenutno, situaciono. U takvoj uličnoj situaciji svako na svakog liči, očita je uniformnost ponašanja. Takva ponašanja, razume se, krše sva pravila i zakone, neki oblik nasilja primenjuje se prema ljudima, institucijama i objektima. Juriš gomile po ulicama je privremen. I kako piše Andrić, iskoči jedan ili dva predvodnika da ih usmerava.",[12,832,833],{},"Ovim karakteristikama može da se doda fenomen pomeranja agresije tipičan za ponašanje mase i gomile. U Travniku se masa obrušila na Francuski konzulat, a povod je bila ženidba nesrećnog Mehmeda, koji je služio u konzulatu. A pravi razlog bile su reforme Selima III.\nOno što je ključno obeležje ponašanja u masi, svakako je pojačana emocionalnost a smanjena racionalnost. A kad se potisne razum pojedinci i društvene grupe kreću nepredvidljivim putevima sa sigurnim štetnim, često i tragičnim posledicama.",[12,835,836,837,840],{},"P.S. „Minhenska revolucija (pobesnela gomila – ZA) tako otpoče protiv te lepe žene (Lola Montez – Z.A), što je u narodnoj uobrazilji postala bila vampir Bavarske, sramota javna Ludvika 1 i uzrok skupoće i gladne godine\". Iz romana ",[31,838,839],{},"Kap španske krvi"," Miloša Crnjanskog.",{"title":45,"searchDepth":46,"depth":46,"links":842},[],{"tags":844},[845,846,847,281,848,849,850,851,852,853,854,855,856,857,858,859,860,126,861,862,863,864,865,866,867],"masa","gomila","ponašanje mase","psihologija mase","Ivo Andrić","Travnička hronika","pobuna","nasilje","emocionalnost","racionalnost","vođa mase","tradicija","nagoni","tanatos","Ortega i Gaset","Gustav Le Bon","Travnik","Osmansko carstvo","reforme","modernizacija","kolektivno ponašanje","agresija","politička teorija","/articles/pobuna-mase",{"title":813,"description":50},"articles/pobuna-mase","d303AsYcCkibI9-jOk-g23hcKVItJHeDJsAKgcYXXtI",{"id":873,"title":751,"author":7,"body":874,"category":48,"date":781,"description":50,"extension":51,"image":52,"meta":894,"navigation":74,"path":896,"seo":897,"stem":898,"__hash__":899},"articles/articles/pubuna-mase-cyr.md",{"type":9,"value":875,"toc":892},[876,878,880,882,884,886,888],[12,877,756],{},[12,879,759],{},[12,881,762],{},[12,883,765],{},[12,885,768],{},[12,887,771],{},[12,889,774,890,778],{},[31,891,777],{},{"title":45,"searchDepth":46,"depth":46,"links":893},[],{"tags":895},[784,785,786,202,787,788,789,790,791,792,793,794,795,796,797,798,799,60,800,801,802,803,804,805,806],"/articles/pubuna-mase-cyr",{"title":751,"description":50},"articles/pubuna-mase-cyr","gwsdYE02qJ7ao2OonbOCl78bK1V73ZF4xR8izfh0IR8",{"id":901,"title":902,"author":7,"body":903,"category":48,"date":931,"description":50,"extension":51,"image":52,"meta":932,"navigation":74,"path":949,"seo":950,"stem":951,"__hash__":952},"articles/articles/knjizevnici-jedan-ozivljava-mrtvaca-a-rodomrzac-se-podmladjuje-cyr.md","КЊИЖЕВНИЦИ: ЈЕДАН ОЖИВЉАВА МРТВАЦА, А РОДОМРЗАЦ СЕ „ПОДМЛАЂУЈЕ\"",{"type":9,"value":904,"toc":929},[905,908,911,914,917,920,923,926],[12,906,907],{},"„ОЖИВЉАВАЊЕ МРТВАЦА\". Не умире прошлост лако, а ни упокојени појединци. А зачудо никако да се сахрани мучна и национално тегобна југословенска политичка прошлост и творци такве прошлости. Српску новију историјску епизоду посебно је обележио Тито. Владао је као цар, Србе је национално поцепао унутрашњим границама, припремио крвава раздвајања 1991. године. Тешко да има нешто позитивно да се дода билансу доживотног председника СФРЈ. Међутим, има са појединачних, личних страна. Ту недавно један песник, не без песничког дара, узнесено је подсетио у престоничким новинама, на својих тридесетак сусрета са човеком који је „оплеменио његов живот\". Зачудо, четрдесет година од његове смртиe, он говори о покојнику „друг Тито\", тако да млађи читалац може да помисли како је овај „друг\" још жив. Хвали се песник како је писао сценарио за прославу Дана младости. Његова иновација су живе слике на терену. Сећамо се хиљаде младих девојака и дечака који су својим телима исписала „Тито волимо те\". Песник не би био песник да не сачини стихове: „Зашто волимо Тита\" а потом је стави у књигу „Тито је наш друг\". Књигу му је поклонио 1979. а од 1976. био му је „чест гост на ручковима, соареима са само неколико одабраних\". На основу те песме направљен је и мјузикл који је неумрли Тито погледао 1976. у Новом Саду. Прича песник како јеједном и никад више дошао Тито уједну од својих југовила „Равне\" на Фрушкој гори, којом приликом је причао „другу Титу\" о својој деци, а овај слушао као да је у УН. На Нову годину 1980. Тито му је послао књигу са својим потписом и честитком. То је била „пажња председника према једном песнику\".",[12,909,910],{},"И тако слава неумрлог „друга Тита\" не бледи у животима неких српских уметника. Шта рећи. Песник, као и сваки грађанин, може да има хвалоспев према шефу државе или критички став. То право није предмет спора. Али, то важи у демократској држави у којој власт има опозицију и ограничен мандат управљања. Титоизам је поредак личне диктатуре са антисрпском политиком. Тито није био Стаљин али је био апсолутни господар СФРЈ са хуманом шминком. Довољно је било одсуство опозиције па да човек буде бар опрезан у изрицању суда о њему, а четири деценије после смртиe не увиђати рушевине његове власти, зло учињено Србима и при том говорити „друг Тито\", мора изазвати ироничан осмејак код читаоца али и питање: шта је разум, шта је морал? Да ли песник не зна колико је књижевника и других припадника професија заглавило у затвору због приватних критика самодршца. Његов песнички сабрат допао је затвора због збирке песама објављене после смртиe „друга Тита\". Просто је невероватно одсуство свести о политичким токовима, догађајима и личностима у СФРЈ до 1980. године. Узалудно је пребацити песнику да је уживао привилегије у комунизму, да је поезију ставио у службу апсолутног самодршца који је обогаљио српски народ.Једино преостаје горко сазнање да се неки писци ничега не стиде, да су учествовали, свесно или не, у борби против сопственог народа.",[12,912,913],{},"„ПОДМЛАЂИВАЊЕ РОДОМРСЦА\". Уврежило се мишљење да је уметник посебна личност, да је за публику и културу важно његово дело а све изван или поред дела, неважно. Ни то како живи, ни какве ставове о својој нацији и држави саопштава, ни знање о ономе о чему говори. Дакле, неважне су сазнајне, моралне, социјалне особине личности.",[12,915,916],{},"Старо питање: однос између дела и личности, од потпуне разлике до стопљености. Одговор је разнолик. Теоретичари и критичари књижевности ће више гледати вредност дела, а читаоци, свако на свој начин.\nУ српској књижевности има писаца који о јавним политичким стварима саопштавају своје ставове, а неки се издвајају аутошовинистичким говором. Такав антинационални екстремизам није једноставно разумети, ни мотивацијски ни биографски.",[12,918,919],{},"Пажњу привлаче подржаваоци оваквих писаца и њихових гнусних напада на српство и све у српству. Овај круг људи открива себе. Они који му удељују награде могу да се покривају делом, али и крвава рука пише књиге. Како одвојити дело од аутошовинистичких, родомрзачких изјава овде и по Европи и свом народу? А писац бљује мржњу на Србе и под старе дане. Мислиш ућутао. Покајао се. Постидео. Не добија награде. Даје интервјуе водећим престоничким новинама.",[12,921,922],{},"Подржаваоци писца родомрсца на два начина откривају свој јавни и политички профил. Они, на првом месту, крију обилату политичку писанију и све оне гадости које је саопштио Србима и Западу (ЕУ), а на другом своје политичко припадање. За живота писцу се рачуна све што напише, а када гробна тишина покрије писца и њему склоне читаоце, када стигну нове генерације, реално је да се већа пажња посвети делу а мања или никаква његовим политичким ставовима и сликама.",[12,924,925],{},"Неки мислиоци тврде да је писање књига доступно врлим и рђавим људима и да могу књигу да користе за своје циљеве. Књижевник може стилским средствима да забашури своје политичке циљеве, а кад пише неуметничке књиге онда је његов морал на светлу дана.",[12,927,928],{},"Такође, у неким медијима шире славу родомрсца. Како то разумети? Једно разумевање је да деле његове политичке ставове о Србима и Србији. Немогуће је неке људе спасавати од мржње и лудила, речи су једног књижевног јунака Милоша Црњанског.\nШта нам говори чињеница културног и медијског окружења родомрзачког писца? Ништа посебно. Постоје такви Срби и треба дефинисати однос према њима. Они који држе до достојанства нације којој припадају треба критички да се супротставе, да прекину ћутање. То је живот – пуно је цвећа, али корова није мало.",{"title":45,"searchDepth":46,"depth":46,"links":930},[],"2026-05-11",{"tags":933},[934,935,936,212,937,938,939,940,671,540,217,66,941,544,942,943,60,546,944,945,946,947,948,215],"књижевност","српска књижевност","књижевници","титоизам","СФРЈ","комунизам","диктатура","српство","уметност и политика","дело и личност","награде","привилегије","историјска свест","југословенско наслеђе","морал","/articles/knjizevnici-jedan-ozivljava-mrtvaca-a-rodomrzac-se-podmladjuje-cyr",{"title":902,"description":50},"articles/knjizevnici-jedan-ozivljava-mrtvaca-a-rodomrzac-se-podmladjuje-cyr","dd2OLZ6rrsesazE3HDP_jdA50qzghp-69Ed9ba_68BE",{"id":954,"title":955,"author":82,"body":956,"category":118,"date":931,"description":50,"extension":51,"image":52,"meta":984,"navigation":74,"path":1001,"seo":1002,"stem":1003,"__hash__":1004},"articles/articles/knjizevnici-jedan-ozivljava-mrtvaca-a-rodomrzac-se-podmladjuje.md","KNjIŽEVNICI: JEDAN OŽIVLjAVA MRTVACA, A RODOMRZAC SE „PODMLAĐUJE\"",{"type":9,"value":957,"toc":982},[958,961,964,967,970,973,976,979],[12,959,960],{},"„OŽIVLjAVANjE MRTVACA\" Ne umire prošlost lako, a ni upokojeni pojedinci. A začudo nikako da se sahrani mučna i nacionalno tegobna jugoslovenska politička prošlost i tvorci takve prošlosti. Srpsku noviju istorijsku epizodu posebno je obeležio Tito. Vladao je kao car, Srbe je nacionalno pocepao unutrašnjim granicama, pripremio krvava razdvajanja 1991. godine. Teško da ima nešto pozitivno da se doda bilansu doživotnog predsednika SFRJ. Međutim, ima sa pojedinačnih, ličnih strana. Tu nedavno jedan pesnik, ne bez pesničkog dara, uzneseno je podsetio u prestoničkim novinama, na svojih tridesetak susreta sa čovekom koji je „oplemenio njegov život\". Začudo, četrdeset godina od njegove smrtie, on govori o pokojniku „drug Tito\", tako da mlađi čitalac može da pomisli kako je ovaj „drug\" još živ. Hvali se pesnik kako je pisao scenario za proslavu Dana mladosti. Njegova inovacija su žive slike na terenu. Sećamo se hiljade mladih devojaka i dečaka koji su svojim telima ispisala „Tito volimo te\". Pesnik ne bi bio pesnik da ne sačini stihove: „Zašto volimo Tita\" a potom je stavi u knjigu „Tito je naš drug\". Knjigu mu je poklonio 1979. a od 1976. bio mu je „čest gost na ručkovima, soareima sa samo nekoliko odabranih\". Na osnovu te pesme napravljen je i mjuzikl koji je neumrli Tito pogledao 1976. u Novom Sadu. Priča pesnik kako jejednom i nikad više došao Tito ujednu od svojih jugovila „Ravne\" na Fruškoj gori, kojom prilikom je pričao „drugu Titu\" o svojoj deci, a ovaj slušao kao da je u UN. Na Novu godinu 1980. Tito mu je poslao knjigu sa svojim potpisom i čestitkom. To je bila „pažnja predsednika prema jednom pesniku\".",[12,962,963],{},"I tako slava neumrlog „druga Tita\" ne bledi u životima nekih srpskih umetnika. Šta reći. Pesnik, kao i svaki građanin, može da ima hvalospev prema šefu države ili kritički stav. To pravo nije predmet spora. Ali, to važi u demokratskoj državi u kojoj vlast ima opoziciju i ograničen mandat upravljanja. Titoizam je poredak lične diktature sa antisrpskom politikom. Tito nije bio Staljin ali je bio apsolutni gospodar SFRJ sa humanom šminkom. Dovoljno je bilo odsustvo opozicije pa da čovek bude bar oprezan u izricanju suda o njemu, a četiri decenije posle smrtie ne uviđati ruševine njegove vlasti, zlo učinjeno Srbima i pri tom govoriti „drug Tito\", mora izazvati ironičan osmejak kod čitaoca ali i pitanje: šta je razum, šta je moral? Da li pesnik ne zna koliko je književnika i drugih pripadnika profesija zaglavilo u zatvoru zbog privatnih kritika samodršca. Njegov pesnički sabrat dopao je zatvora zbog zbirke pesama objavljene posle smrtie „druga Tita\". Prosto je neverovatno odsustvo svesti o političkim tokovima, događajima i ličnostima u SFRJ do 1980. godine. Uzaludno je prebaciti pesniku da je uživao privilegije u komunizmu, da je poeziju stavio u službu apsolutnog samodršca koji je obogaljio srpski narod.Jedino preostaje gorko saznanje da se neki pisci ničega ne stide, da su učestvovali, svesno ili ne, u borbi protiv sopstvenog naroda.",[12,965,966],{},"„PODMLAĐIVANjE RODOMRSCA\". Uvrežilo se mišljenje da je umetnik posebna ličnost, da je za publiku i kulturu važno njegovo delo a sve izvan ili pored dela, nevažno. Ni to kako živi, ni kakve stavove o svojoj naciji i državi saopštava, ni znanje o onome o čemu govori. Dakle, nevažne su saznajne, moralne, socijalne osobine ličnosti.",[12,968,969],{},"Staro pitanje: odnos između dela i ličnosti, od potpune razlike do stopljenosti. Odgovor je raznolik. Teoretičari i kritičari književnosti će više gledati vrednost dela, a čitaoci, svako na svoj način.\nU srpskoj književnosti ima pisaca koji o javnim političkim stvarima saopštavaju svoje stavove, a neki se izdvajaju autošovinističkim govorom. Takav antinacionalni ekstremizam nije jednostavno razumeti, ni motivacijski ni biografski.",[12,971,972],{},"Pažnju privlače podržavaoci ovakvih pisaca i njihovih gnusnih napada na srpstvo i sve u srpstvu. Ovaj krug ljudi otkriva sebe. Oni koji mu udeljuju nagrade mogu da se pokrivaju delom, ali i krvava ruka piše knjige. Kako odvojiti delo od autošovinističkih, rodomrzačkih izjava ovde i po Evropi i svom narodu? A pisac bljuje mržnju na Srbe i pod stare dane. Misliš ućutao. Pokajao se. Postideo. Ne dobija nagrade. Daje intervjue vodećim prestoničkim novinama.",[12,974,975],{},"Podržavaoci pisca rodomrsca na dva načina otkrivaju svoj javni i politički profil. Oni, na prvom mestu, kriju obilatu političku pisaniju i sve one gadosti koje je saopštio Srbima i Zapadu (EU), a na drugom svoje političko pripadanje. Za života piscu se računa sve što napiše, a kada grobna tišina pokrije pisca i njemu sklone čitaoce, kada stignu nove generacije, realno je da se veća pažnja posveti delu a manja ili nikakva njegovim političkim stavovima i slikama.",[12,977,978],{},"Neki mislioci tvrde da je pisanje knjiga dostupno vrlim i rđavim ljudima i da mogu knjigu da koriste za svoje ciljeve. Književnik može stilskim sredstvima da zabašuri svoje političke ciljeve, a kad piše neumetničke knjige onda je njegov moral na svetlu dana.",[12,980,981],{},"Takođe, u nekim medijima šire slavu rodomrsca. Kako to razumeti? Jedno razumevanje je da dele njegove političke stavove o Srbima i Srbiji. Nemoguće je neke ljude spasavati od mržnje i ludila, reči su jednog književnog junaka Miloša Crnjanskog.\nŠta nam govori činjenica kulturnog i medijskog okruženja rodomrzačkog pisca? Ništa posebno. Postoje takvi Srbi i treba definisati odnos prema njima. Oni koji drže do dostojanstva nacije kojoj pripadaju treba kritički da se suprotstave, da prekinu ćutanje. To je život – puno je cveća, ali korova nije malo.",{"title":45,"searchDepth":46,"depth":46,"links":983},[],{"tags":985},[986,987,988,291,989,990,991,992,742,591,296,132,993,595,994,995,126,597,996,997,998,999,1000,294],"književnost","srpska književnost","književnici","titoizam","SFRJ","komunizam","diktatura","srpstvo","umetnost i politika","delo i ličnost","nagrade","privilegije","istorijska svest","jugoslovensko nasleđe","moral","/articles/knjizevnici-jedan-ozivljava-mrtvaca-a-rodomrzac-se-podmladjuje",{"title":955,"description":50},"articles/knjizevnici-jedan-ozivljava-mrtvaca-a-rodomrzac-se-podmladjuje","pfmgujGevJhMdKjCzaCFqArzfyoOVdXAQQ9UOCP54gc",{"id":1006,"title":1007,"author":7,"body":1008,"category":48,"date":1061,"description":50,"extension":51,"image":52,"meta":1062,"navigation":74,"path":1079,"seo":1080,"stem":1081,"__hash__":1082},"articles/articles/proizvoljnost-politickog-jezika-cyr.md","Произвољност политичког језика",{"type":9,"value":1009,"toc":1059},[1010,1013,1016,1026,1033,1040,1047,1050,1053],[12,1011,1012],{},"Политички језик и говор у демократији је један избор из језика при чему се користе све његове функције: опис, обавештавање, објашњење, убеђивање за практично деловање. Све функције језика садрже, истинитост или лажност, тачност или произвољност, како властодржаца тако и опозиционара. Ипак, они који имају мандат владања и управљања одговорнији су у употреби језика од опозиције. Ови други у свом говору нису обавезни да своје тврдње аргументују, први су више одговорни због деловања у оквиру закона и пред јавношћу која их је на изборима за органе власти подржала. Они говоре народу и грађанима о својим циљевима и средствима, убеђују их и оправдавају одлуке.",[12,1014,1015],{},"У свету политике одлучује практичан успех, а том циљу служи, назовимо га објективни језик, колико и ирационални. Како је освајање и одржавање власти основна вештина политичког субјекта, очекивана је релативизација говора у складу са променљивом ситуацијом и непостојаном људском природом. Ирационално-рационални језик у политици потхрањује непланираност, изненадност догађаја, морална колебљивост понашања (завист, себичност, осветољубивост), непостојаност људске природе коју Макијавели разумева као лакоћу убеђивања следбеника али уједно и тешкоћу одржавања у том убеђењу.",[12,1017,1018,1021,1022,1025],{},[31,1019,1020],{},"Произвољност"," употребе политичког језика неотклоњива је из српске политичке праксе као и из било које друге. Борба за власт не подноси законска ограничења или моралне обичаје, али не може да их одбаци. У Србији се користе најтеже речи за дисквалификовање противника, посебно оног на власти од стране демократске опозиције: „стаљиниста\", „диктатор\", „фашиста\". Свако ко је иоле политички образован зна који су конститутивни елементи појма ",[31,1023,1024],{},"фашизам"," – расизам, антипарламентаризам, идентитет народа, партије и вође, монопол на медије, прогон политичких противника, тежња да се влада светом. Коришћење овог појма у политичким сукобима у Србији посведочује одсуство знања, толеранције, а вишак мржње.",[12,1027,1028,1029,1032],{},"Политички језик и говор у демократији може, али и не мора бити проверен помоћу искуства. Интереси и идеје се растварају у језику и говору; у њему једнако право уживају машта и фантазија, лаж, истина и обмана. Нема никаквих сазнајних ни правних препрека да се за демократски изабрану власт тврди да је тиранска. Нема никаквих ограда да се недемократско деловање партије самоименује као демократска, а сепаратистички национални покрет као демократски. Употреба језика у српској демократској политици подлеже законима воље и страсти; он извире из емоционалних и вољних слојева политичке личности.\nУ политичким значењима демократски језик прикрива и открива једну ",[31,1030,1031],{},"структуру моћи",". У држави и партији (унутрашњи односи), у међудржавним односима користе се алузије, метафоре, елиптичне реченице да би се, између осталог, и праве намере сакриле. Државни управљачи и политичке странке користе „невидљиву моћ\". Државна власт располаже ванредним овлашћењима (цензура), наоружаном тајношћу (војска, полиција), лажима, државном пропагандом, корпоративизмом у финансијама (Џон Кин) и због тога је њен језик сложенији, са више ноћне него дневне светлости.",[12,1034,1035,1036,1039],{},"Произвољност политичког језика и говора у демократији нужна је последица његове непрецизности. Бројни су примери промене значења политичких речи и појмова. Не постоји правило за однос према чињеницама и машти. Говор и језик условљени су политичком културом, политичком културом актера, тренутном ситуацијом, традицијом, визијом будућности. ",[31,1037,1038],{},"Дволика природа језика"," је способност језика да говори о себи и о стварима, и може се открити и у политици. Дволикост у језику је неотклоњива из демократског политичког живота. Нема правила по коме би реч била у складу са понашањем, нема обавезе да се подударе знак и означено: „демократска партија\", „влада\", „држава\", „председник\", „фашиста\", „диктатор\", „криминалац\", „издајник\". Све у складу са интересима.",[12,1041,1042,1043,1046],{},"У говору и језику демократије допуштена је ",[31,1044,1045],{},"мешавина језика",". Политика не може да створи свој језик, као што то покушавају да учине наука, уметност, религија. У њој се мешају књижевни језик, народни (дијалекти), жаргонизми, провинцијализми, неологизми, стране речи, гласови и акценти.",[12,1048,1049],{},"Оно што се у теорији језика разликује као свакодневни, књижевни, научни језик у стварности демократске политике је помешано. У њој се читају и слушају научни језик који упућује на оно што означава, слуша се метафоричан језик, користи се свакодневни речник. Све функције језика су презентне у политичкој демократији: информативна, означавајућа, експресивна, практична-убеђивачка, конвенционална.",[12,1051,1052],{},"У демократији језик може да има функцију интеграције националне свести, а може и да разједа национално биће. У језику се дефинише национални интерес и национална слобода. Демократски поредак може да омогући језичку нетолеранцију (и друге облике нетрпељивости) али и критику нетолеранције.",[12,1054,1055,1058],{},[31,1056,1057],{},"Међународни интереси и језик демократије."," Савремена збивања у демократском свету показују да се у име демократских вредности отворено користи језик уцена, претњи, увреда и силе да би се наметнули интереси западних демократских земаља света. Републици Србији су претили санкцијама, а војни савези демократских земаља изрицали су и примењивали оружане претње. Функционери ЕУ су се јављали као цензори дозвољених и одбачених политичких идеја. Брани се „истинска демократија\", а то може да буде горка манипулација: кршење позитивних прописа у некој држави може да буде поздрављено ако то одговара западном политичком интересу. Терористички акти УЧК могу да се ублажавају бригом за „људска права\", а организација избора може да се оспорава од владе са којом дотична држава нема ни дипломатске односе. А агресија НАТО пакта на СР Југославију 1999. именовала се као „хуманитарна интервенција\", убијање цивила „колатерална штета\". Српски одговор у језику био је двострук. Патриотско политичко крило је критиковало дело НАТО пакта, именовало правим речима агресију, а прозападни политички табор користио је језик ублажавања, избегавања, па и пребацивања кривице на српску власт.",{"title":45,"searchDepth":46,"depth":46,"links":1060},[],"2026-05-06",{"tags":1063},[1064,1065,65,1066,806,1067,1068,346,546,543,667,1069,1070,1071,1024,940,1072,1073,1074,1075,1076,73,1077,1078,548],"политички језик","политички говор","реторика","политичка филозофија","манипулација језиком","Џон Кин","структура моћи","идеологија","националистички дискурс","међународни односи","НАТО","хуманитарна интервенција","УЧК","западне демократије","ЕУ","/articles/proizvoljnost-politickog-jezika-cyr",{"title":1007,"description":50},"articles/proizvoljnost-politickog-jezika-cyr","9fGs0o5e7XYQ3_2kIpc5iNtN_CQxRIZlg_4HhmIln1c",{"id":1084,"title":1085,"author":82,"body":1086,"category":118,"date":1061,"description":50,"extension":51,"image":52,"meta":1139,"navigation":74,"path":1156,"seo":1157,"stem":1158,"__hash__":1159},"articles/articles/proizvoljnost-politickog-jezika.md","Proizvoljnost političkog jezika",{"type":9,"value":1087,"toc":1137},[1088,1091,1094,1104,1111,1118,1125,1128,1131],[12,1089,1090],{},"Politički jezik i govor u demokratiji je jedan izbor iz jezika pri čemu se koriste sve njegove funkcije: opis, obaveštavanje, objašnjenje, ubeđivanje za praktično delovanje. Sve funkcije jezika sadrže, istinitost ili lažnost, tačnost ili proizvoljnost, kako vlastodržaca tako i opozicionara. Ipak, oni koji imaju mandat vladanja i upravljanja odgovorniji su u upotrebi jezika od opozicije. Ovi drugi u svom govoru nisu obavezni da svoje tvrdnje argumentuju, prvi su više odgovorni zbog delovanja u okviru zakona i pred javnošću koja ih je na izborima za organe vlasti podržala. Oni govore narodu i građanima o svojim ciljevima i sredstvima, ubeđuju ih i opravdavaju odluke.",[12,1092,1093],{},"U svetu politike odlučuje praktičan uspeh, a tom cilju služi, nazovimo ga objektivni jezik, koliko i iracionalni. Kako je osvajanje i održavanje vlasti osnovna veština političkog subjekta, očekivana je relativizacija govora u skladu sa promenljivom situacijom i nepostojanom ljudskom prirodom. Iracionalno-racionalni jezik u politici pothranjuje neplaniranost, iznenadnost događaja, moralna kolebljivost ponašanja (zavist, sebičnost, osvetoljubivost), nepostojanost ljudske prirode koju Makijaveli razumeva kao lakoću ubeđivanja sledbenika ali ujedno i teškoću održavanja u tom ubeđenju.",[12,1095,1096,1099,1100,1103],{},[31,1097,1098],{},"Proizvoljnost"," upotrebe političkog jezika neotklonjiva je iz srpske političke prakse kao i iz bilo koje druge. Borba za vlast ne podnosi zakonska ograničenja ili moralne običaje, ali ne može da ih odbaci. U Srbiji se koriste najteže reči za diskvalifikovanje protivnika, posebno onog na vlasti od strane demokratske opozicije: „staljinista\", „diktator\", „fašista\". Svako ko je iole politički obrazovan zna koji su konstitutivni elementi pojma ",[31,1101,1102],{},"fašizam"," – rasizam, antiparlamentarizam, identitet naroda, partije i vođe, monopol na medije, progon političkih protivnika, težnja da se vlada svetom. Korišćenje ovog pojma u političkim sukobima u Srbiji posvedočuje odsustvo znanja, tolerancije, a višak mržnje.",[12,1105,1106,1107,1110],{},"Politički jezik i govor u demokratiji može, ali i ne mora biti proveren pomoću iskustva. Interesi i ideje se rastvaraju u jeziku i govoru; u njemu jednako pravo uživaju mašta i fantazija, laž, istina i obmana. Nema nikakvih saznajnih ni pravnih prepreka da se za demokratski izabranu vlast tvrdi da je tiranska. Nema nikakvih ograda da se nedemokratsko delovanje partije samoimenuje kao demokratska, a separatistički nacionalni pokret kao demokratski. Upotreba jezika u srpskoj demokratskoj politici podleže zakonima volje i strasti; on izvire iz emocionalnih i voljnih slojeva političke ličnosti.\nU političkim značenjima demokratski jezik prikriva i otkriva jednu ",[31,1108,1109],{},"strukturu moći",". U državi i partiji (unutrašnji odnosi), u međudržavnim odnosima koriste se aluzije, metafore, eliptične rečenice da bi se, između ostalog, i prave namere sakrile. Državni upravljači i političke stranke koriste „nevidljivu moć\". Državna vlast raspolaže vanrednim ovlašćenjima (cenzura), naoružanom tajnošću (vojska, policija), lažima, državnom propagandom, korporativizmom u finansijama (Džon Kin) i zbog toga je njen jezik složeniji, sa više noćne nego dnevne svetlosti.",[12,1112,1113,1114,1117],{},"Proizvoljnost političkog jezika i govora u demokratiji nužna je posledica njegove nepreciznosti. Brojni su primeri promene značenja političkih reči i pojmova. Ne postoji pravilo za odnos prema činjenicama i mašti. Govor i jezik uslovljeni su političkom kulturom, političkom kulturom aktera, trenutnom situacijom, tradicijom, vizijom budućnosti. ",[31,1115,1116],{},"Dvolika priroda jezika"," je sposobnost jezika da govori o sebi i o stvarima, i može se otkriti i u politici. Dvolikost u jeziku je neotklonjiva iz demokratskog političkog života. Nema pravila po kome bi reč bila u skladu sa ponašanjem, nema obaveze da se podudare znak i označeno: „demokratska partija\", „vlada\", „država\", „predsednik\", „fašista\", „diktator\", „kriminalac\", „izdajnik\". Sve u skladu sa interesima.",[12,1119,1120,1121,1124],{},"U govoru i jeziku demokratije dopuštena je ",[31,1122,1123],{},"mešavina jezika",". Politika ne može da stvori svoj jezik, kao što to pokušavaju da učine nauka, umetnost, religija. U njoj se mešaju književni jezik, narodni (dijalekti), žargonizmi, provincijalizmi, neologizmi, strane reči, glasovi i akcenti.",[12,1126,1127],{},"Ono što se u teoriji jezika razlikuje kao svakodnevni, književni, naučni jezik u stvarnosti demokratske politike je pomešano. U njoj se čitaju i slušaju naučni jezik koji upućuje na ono što označava, sluša se metaforičan jezik, koristi se svakodnevni rečnik. Sve funkcije jezika su prezentne u političkoj demokratiji: informativna, označavajuća, ekspresivna, praktična-ubeđivačka, konvencionalna.",[12,1129,1130],{},"U demokratiji jezik može da ima funkciju integracije nacionalne svesti, a može i da razjeda nacionalno biće. U jeziku se definiše nacionalni interes i nacionalna sloboda. Demokratski poredak može da omogući jezičku netoleranciju (i druge oblike netrpeljivosti) ali i kritiku netolerancije.",[12,1132,1133,1136],{},[31,1134,1135],{},"Međunarodni interesi i jezik demokratije."," Savremena zbivanja u demokratskom svetu pokazuju da se u ime demokratskih vrednosti otvoreno koristi jezik ucena, pretnji, uvreda i sile da bi se nametnuli interesi zapadnih demokratskih zemalja sveta. Republici Srbiji su pretili sankcijama, a vojni savezi demokratskih zemalja izricali su i primenjivali oružane pretnje. Funkcioneri EU su se javljali kao cenzori dozvoljenih i odbačenih političkih ideja. Brani se „istinska demokratija\", a to može da bude gorka manipulacija: kršenje pozitivnih propisa u nekoj državi može da bude pozdravljeno ako to odgovara zapadnom političkom interesu. Teroristički akti UČK mogu da se ublažavaju brigom za „ljudska prava\", a organizacija izbora može da se osporava od vlade sa kojom dotična država nema ni diplomatske odnose. A agresija NATO pakta na SR Jugoslaviju 1999. imenovala se kao „humanitarna intervencija\", ubijanje civila „kolateralna šteta\". Srpski odgovor u jeziku bio je dvostruk. Patriotsko političko krilo je kritikovalo delo NATO pakta, imenovalo pravim rečima agresiju, a prozapadni politički tabor koristio je jezik ublažavanja, izbegavanja, pa i prebacivanja krivice na srpsku vlast.",{"title":45,"searchDepth":46,"depth":46,"links":1138},[],{"tags":1140},[1141,1142,131,1143,867,1144,1145,393,597,594,737,1146,1147,1148,1102,992,1149,1150,1151,1152,1153,139,1154,1155,599],"politički jezik","politički govor","retorika","politička filozofija","manipulacija jezikom","Džon Kin","struktura moći","ideologija","nacionalistički diskurs","međunarodni odnosi","NATO","humanitarna intervencija","UČK","zapadne demokratije","EU","/articles/proizvoljnost-politickog-jezika",{"title":1085,"description":50},"articles/proizvoljnost-politickog-jezika","biomoV-smK-xSKTDjVkHPNxKHAQdHDwLzaWm37Ykjz8",{"id":1161,"title":1162,"author":7,"body":1163,"category":48,"date":1209,"description":1210,"extension":51,"image":52,"meta":1211,"navigation":74,"path":1231,"seo":1232,"stem":1233,"__hash__":1234},"articles/articles/svet-u-kome-zivimo-i-izbor-srbije-cyr.md","Свет у коме живимо и избор Србије",{"type":9,"value":1164,"toc":1207},[1165,1168,1175,1182,1185,1188,1195,1198,1201,1204],[12,1166,1167],{},"(Реч на промоцији зборника Србија у доба глобалних промена, БФЗСР, 2026)",[12,1169,1170,1171,1174],{},"Морам да упутим похвале ",[31,1172,1173],{},"Београдском Форуму"," за свет равноправних на организацији округлог стола а потом и објављивању зборника радова о изузетно важном питању савременог света и места Србије у времену међународне неизвесности.",[12,1176,1177,1178,1181],{},"Када је реч о теми глобалних промена моје мишљење је да је проблем бр. 1 Америка и америчка спољна политика. То је држава која непрекидно ратује после 1945. године, од када је бацила бомбе на Хирошиму и Нагасаки до данашње Венецуеле и Ирана. При том је отворила око 900 војних база у свету. Америчка самоперцепција да јој припада „да буде лидер света\" изграђена је у њеној антропологији током последња два века. Токвил је у својој незаобилазној књизи ",[31,1179,1180],{},"Демократија у Америци"," (1830) истакао две основне особине америчког човека – страст за богаћењем и воља за освајањем.",[12,1183,1184],{},"Савремени светски процеси „обуздавају\" свеамеричко лидерство. На првом месту успоставља се војна равнотежа великих сила. Америка добија супарника у Русији и Кини а НАТО у БРИКСу. На другом месту идеологија (капитализам-социјализам) нема покретачку силу као некада, већ борба за ресурсе. Треће, веома важно. Демократија је изгубила ореол нератујећег поретка. Наше време, само у Европи, показује да демократије ратују (нације у СФРЈ, НАТО бомбардовање Србије, Русија и Украјина).",[12,1186,1187],{},"Шта да ради Србија у овим околностима?\nЈедна ситуација је ситуација општег рата. Он се већ води у Европи и на Блиском истоку и уколико би се проширио то би била тема за војне мислиоце и практичаре.\nДруга ситуација је Србија у околностима европског мира. Шта да чини? Србија мора да рачуна на три наслеђена тега око свог државног и националног врата. Први је проблем ЈУ наслеђа, односно антисрпског деловања неких центара у бившим републикама. У ово се уклапа и недавно склопљен тројни савез Загреба, Тиране, Приштине. Други је отворен или маскиран дискриминаторски однос ЕУ према Србији. (Остаће чињеница да је српски народ протеран из Хрватске под окриљем ЕУ а да је покрајина КиМ отета под бомбама НАТО пакта.) Трећи је хроничан проблем конфликтног односа дела српске опозиције према властима. Није јасан њихов став према основним државним и националним интересима Србије.",[12,1189,1190,1191,1194],{},"Предлог за размишљање о деловању Србије данас и овде.\nМудра политика Србије у глобалном окружењу била би она која би повезала, ускладила ",[31,1192,1193],{},"прагматизам и принципијелизам",". Прагматска политика би обухватила: разумну дистанцу према ЕУ и њеним притисцима на Србију. То подразумева различити однос према појединим политичким странкама и личностима. Није ЕУ хомогена политичка групација држава, постоје разлике и важно је наћи савезнике. Разуме се, чврсто се држати отвореног и сарадничког односа са Русијом и Кином и другим државама света. Овоме треба додати и успешно вођење економске политике.",[12,1196,1197],{},"Која би била обележја принципијелне српске политике? На првом месту одбрана и борба за Косово и Метохију. НАТО отимање српске покрајине никада неће пасти у заборав и отуда, била би колосална издаја да се одобри. Борба за права српског народа у бившим републикама не би смела да има паузе. Борба за поштовање међународног права темељ су српске принципијелне политике. Не на последњем месту, о Србима се током три деценије лагало без мере и конца и Србија мора да настави да се бори за истину о себи.\nНа крају, три питања себи и другима.",[12,1199,1200],{},"1.Да ли су реална очекивања да ће нека нова генерација политичких лидера у ЕУ мењати политику према Србији? Политике се мењају са новим људима.",[12,1202,1203],{},"2.Да ли је могућан и у којој мери спољнополитички консензус политичких странака у Србији?",[12,1205,1206],{},"3.Зашто Србија нема тим научника и професора који би сазнајно и морално систематски оспоравао западну лажну слику о Србији и Србима? Част изузецима.",{"title":45,"searchDepth":46,"depth":46,"links":1208},[],"2026-04-27","Реч на промоцији зборника Србија у доба глобалних промена, БФЗСР, 2026",{"tags":1212},[1213,1214,434,1215,1216,1217,1074,1218,1219,1220,1221,73,211,1222,1223,1224,61,1225,1226,1227,65,1228,947,1229,1230],"Београдски Форум за свет равноправних","глобалне промене","Америка","америчка спољна политика","Алексис де Токвил","БРИКС","Русија","Кина","Европска Унија","Хрватска","тројни савез","Загреб-Тирана-Приштина","прагматизам","принципијелизам","међународно право","ратови","српски национални интереси","Блиски исток","/articles/svet-u-kome-zivimo-i-izbor-srbije-cyr",{"title":1162,"description":1210},"articles/svet-u-kome-zivimo-i-izbor-srbije-cyr","4Rv0oNwpBpx85wYscGwfCsGEimOHzePgGhMbV2rC6rI",{"id":1236,"title":1237,"author":82,"body":1238,"category":118,"date":1209,"description":1277,"extension":51,"image":52,"meta":1278,"navigation":74,"path":1298,"seo":1299,"stem":1300,"__hash__":1301},"articles/articles/svet-u-kome-zivimo-i-izbor-srbije.md","Svet u kome živimo i izbor Srbije",{"type":9,"value":1239,"toc":1275},[1240,1242,1249,1256,1259,1262,1269,1272],[12,1241,1167],{},[12,1243,1244,1245,1248],{},"Moram da uputim pohvale ",[31,1246,1247],{},"Beogradskom Forumu"," za svet ravnopravnih na organizaciji okruglog stola a potom i objavljivanju zbornika radova o izuzetno važnom pitanju savremenog sveta i mesta Srbije u vremenu međunarodne neizvesnosti.",[12,1250,1251,1252,1255],{},"Kada je reč o temi globalnih promena moje mišljenje je da je problem br. 1 Amerika i američka spoljna politika. To je država koja neprekidno ratuje posle 1945. godine, od kada je bacila bombe na Hirošimu i Nagasaki do današnje Venecuele i Irana. Pri tom je otvorila oko 900 vojnih baza u svetu. Američka samopercepcija da joj pripada „da bude lider sveta\" izgrađena je u njenoj antropologiji tokom poslednja dva veka. Tokvil je u svojoj nezaobilaznoj knjizi ",[31,1253,1254],{},"Demokratija u Americi"," (1830) istakao dve osnovne osobine američkog čoveka – strast za bogaćenjem i volja za osvajanjem.",[12,1257,1258],{},"Savremeni svetski procesi „obuzdavaju\" sveameričko liderstvo. Na prvom mestu uspostavlja se vojna ravnoteža velikih sila. Amerika dobija suparnika u Rusiji i Kini a NATO u BRIKSu. Na drugom mestu ideologija (kapitalizam-socijalizam) nema pokretačku silu kao nekada, već borba za resurse. Treće, veoma važno. Demokratija je izgubila oreol neratujećeg poretka. Naše vreme, samo u Evropi, pokazuje da demokratije ratuju (nacije u SFRJ, NATO bombardovanje Srbije, Rusija i Ukrajina).",[12,1260,1261],{},"Šta da radi Srbija u ovim okolnostima?\nJedna situacija je situacija opšteg rata. On se već vodi u Evropi i na Bliskom istoku i ukoliko bi se proširio to bi bila tema za vojne mislioce i praktičare.\nDruga situacija je Srbija u okolnostima evropskog mira. Šta da čini? Srbija mora da računa na tri nasleđena tega oko svog državnog i nacionalnog vrata. Prvi je problem JU nasleđa, odnosno antisrpskog delovanja nekih centara u bivšim republikama. U ovo se uklapa i nedavno sklopljen trojni savez Zagreba, Tirane, Prištine. Drugi je otvoren ili maskiran diskriminatorski odnos EU prema Srbiji. (Ostaće činjenica da je srpski narod proteran iz Hrvatske pod okriljem EU a da je pokrajina KiM oteta pod bombama NATO pakta.) Treći je hroničan problem konfliktnog odnosa dela srpske opozicije prema vlastima. Nije jasan njihov stav prema osnovnim državnim i nacionalnim interesima Srbije.",[12,1263,1264,1265,1268],{},"Predlog za razmišljanje o delovanju Srbije danas i ovde.\nMudra politika Srbije u globalnom okruženju bila bi ona koja bi povezala, uskladila ",[31,1266,1267],{},"pragmatizam i principijelizam",". Pragmatska politika bi obuhvatila: razumnu distancu prema EU i njenim pritiscima na Srbiju. To podrazumeva različiti odnos prema pojedinim političkim strankama i ličnostima. Nije EU homogena politička grupacija država, postoje razlike i važno je naći saveznike. Razume se, čvrsto se držati otvorenog i saradničkog odnosa sa Rusijom i Kinom i drugim državama sveta. Ovome treba dodati i uspešno vođenje ekonomske politike.",[12,1270,1271],{},"Koja bi bila obeležja principijelne srpske politike? Na prvom mestu odbrana i borba za Kosovo i Metohiju. NATO otimanje srpske pokrajine nikada neće pasti u zaborav i otuda, bila bi kolosalna izdaja da se odobri. Borba za prava srpskog naroda u bivšim republikama ne bi smela da ima pauze. Borba za poštovanje međunarodnog prava temelj su srpske principijelne politike. Ne na poslednjem mestu, o Srbima se tokom tri decenije lagalo bez mere i konca i Srbija mora da nastavi da se bori za istinu o sebi.\nNa kraju, tri pitanja sebi i drugima.",[12,1273,1274],{},"1.Da li su realna očekivanja da će neka nova generacija političkih lidera u EU menjati politiku prema Srbiji? Politike se menjaju sa novim ljudima.\n2.Da li je mogućan i u kojoj meri spoljnopolitički konsenzus političkih stranaka u Srbiji?\n3.Zašto Srbija nema tim naučnika i profesora koji bi saznajno i moralno sistematski osporavao zapadnu lažnu sliku o Srbiji i Srbima? Čast izuzecima.",{"title":45,"searchDepth":46,"depth":46,"links":1276},[],"Reč na promociji zbornika Srbija u doba globalnih promena, BFZSR, 2026",{"tags":1279},[1280,1281,487,1282,1283,1284,1151,1285,1286,1287,1288,139,290,1289,1290,1291,127,1292,1293,1294,131,1295,999,1296,1297],"Beogradski Forum za svet ravnopravnih","globalne promene","Amerika","američka spoljna politika","Aleksis de Tokvil","BRIKS","Rusija","Kina","Evropska Unija","Hrvatska","trojni savez","Zagreb-Tirana-Priština","pragmatizam","principijelizam","međunarodno pravo","ratovi","srpski nacionalni interesi","Bliski istok","/articles/svet-u-kome-zivimo-i-izbor-srbije",{"title":1237,"description":1277},"articles/svet-u-kome-zivimo-i-izbor-srbije","3FidGU7KhLhUcz6aJ8TZr4tWn1aoaw_5wMFSmwIprzA",{"id":1303,"title":1304,"author":7,"body":1305,"category":48,"date":1333,"description":50,"extension":51,"image":52,"meta":1334,"navigation":74,"path":1352,"seo":1353,"stem":1354,"__hash__":1355},"articles/articles/cetiri-musketara-i-jedna-trojka-na-putu-po-eu-cyr.md","Четири мускетара и једна тројка на путу по ЕУ",{"type":9,"value":1306,"toc":1331},[1307,1310,1313,1316,1319,1322,1325,1328],[12,1308,1309],{},"Запутила се априла месеца 2026. године, четворка из једног опозиционог клуба (Здравко Понош, Радомир Лазовић, Павле Грбовић, Борко Стефановић) на пут по западним европским престоницама да се, бар по ономе што јавно говоре, жале на Србију и актуелну власт која кочи европски пут Србије. Ко зна шта говоре са званичницима неких ЕУ држава. Можда о последицама НАТО бомбардовања? Оставимо шалу. Њихове оцене општих прилика у Србији такве су да представљају препреку на европском путу Србије.",[12,1311,1312],{},"Своје политичко путовање кроз неке државе ЕУ оправдавају правом да одлазе у те центре, као што то право има и државна власт. Тачно. Међутим, ствар је у нечему другом. Нико не спори њихово право да разговарају о Србији са западњацима. Проблем је, и то огроман, политички ударац Србији што они одбијају разговоре са легалним и легитимним председником Србије. Каква је то опозиција која своје политичке бриге решава ван земље, а не у држави чији су грађани? Таква политика никако не може да буде у кругу патриотских политичких вредности.",[12,1314,1315],{},"Друго обележје политичког четверца свакако је оно што они говоре о Србији својим домаћинима. Тако, изјавили су за њихову телевизијску централу у Србији како су се пожалили европејцима да у „Србији нема слободе и демократије\". Ово треба да нас замисли и забрине. Да ли овај четверац, састављен од председника малих странака, свесно лаже о Србији или немају политичка знања па им се од демократије причињава диктатура. Не тако давно, многи Срби су са маглом у очима у Титу видели демократског лидера. Заблуде и незнање политичко настављају се.",[12,1317,1318],{},"Али да погледамо појмове и стварност Србије. У Србији су слобода и демократија правно заштићене. У стварном животу нема ограничења за слободно мишљење, говор и јавно саопштавање. Све институције демократских слобода у Србији постоје, са неким недостацима у претходним деценијама, постоје данас и овде. Свако са здравим чулима може да види, не тиху реку већ бујицу јавних увреда, неполитичких и политичких речи. Таква слобода исказује се говором, штампаним и електронским медијима. Киосци су препуни провладних и прозападних или опозиционих листова, часописа. У књижарама су разне књиге о политици и друштву Србије и Срба. Поред тв станица, комерцијалних и јавног сервиса, користе се и интернет и мобилни телефони са бројним мрежама. Постоје и страначки сајтови, лични сајтови, блогови... Дакле, мноштво је канала јавног комуницирања и сваки појединац и група могу да пронађу и користе своје место у медијском мору Србије.",[12,1320,1321],{},"А демократија? Слобода политичког организовања нема препрека у Србији. Може ли неко да тврди супротно? Свако је у могућности да оснује странку, да се бори за власт и подршку грађана на изборима. Мандати су ограничени и обезбеђена смењивост. Каква је то слобода и демократија која њима недостаје? То је она која би њима прокрчила пут до власти – у стилу, дај нам ону демократију и ону слободу која би нас довела на власт.",[12,1323,1324],{},"Ако имамо овакав институционални аранжман и овакву политичку стварност на чему се заснивају оптуживања Србије политичкој публици Запада да нема слободе и демократије? На политичкој празнини и обмани саговорника. А питање је да ли им немачки и ини саговорници верују на реч или они можда имају реална знања о српској демократији. Ако је оно прво у питању онда је реч о антисрпској стратегији у којој је неважно шта је истина а шта лаж.",[12,1326,1327],{},"Постоји и други вид деловања овог дела српске опозиције. У Барселони је ових дана одржан скуп тзв. „Глобалних прогресивних снага\" на којој је „звезда\" био Аљбин Курти, а у његовој сенци, по извештају медија, „српско друштво\" из опозиције: Драган Ђилас, Мариника Тепић, Срђан Миливојевић. Тема је била карактер глобалног прогреса. Једно је што део српске опозиције учествује са Куртијем, осведоченим прогонитељем Срба са Косова и Метохије, човеком који одбија примену потписаног споразума о Заједници српских општина. А друго је Барцелона, каталонска престоница са изразитим тежњама за сепаратизмом. Курти је на челу сепаратизма, а добија некакву подршку српских политичара што би Каталонци желели код Шпанаца да пронађу. Симболичко значење овог скупа и састав гостију из Србије (са Покрајином) не може се порицати. Дакле то је позорница на којој се лако тумаче улоге. То ова тројка не види или неће да види.",[12,1329,1330],{},"Међутим, ова политичка путешествија о којима је реч, нису без последица. Она наносе велику штету угледу државе, срамоти српски народ и грађане и обезвређује политичку културу. А најтежа је свакако изношење странцима лажи о демократији и слободама у Србији. Није само морална национална штета у питању већ унутрашње-српско оснаживање оних снага у ЕУ које већ три деценије плету паукову мрежу око Србије. Како ова четворка, ова тројка као и њихови следбеници пристају на овакве политичке улоге? Питање за размишљање.",{"title":45,"searchDepth":46,"depth":46,"links":1332},[],"2026-04-20",{"tags":1335},[61,1336,1337,664,1338,1339,1340,1341,1342,1221,73,65,1343,1344,671,211,1345,1346,1347,1348,215,1349,1350,62,1351],"Здравко Понош","Радомир Лазовић","Борко Стефановић","Драган Ђилас","Мариника Тепић","Срђан Миливојевић","Аљбин Курти","слобода медија","политичке странке","Барселона","Каталонија","сепаратизам","Заједница српских општина","унутрашња политика","лажи о Србији","глобалне прогресивне снаге","/articles/cetiri-musketara-i-jedna-trojka-na-putu-po-eu-cyr",{"title":1304,"description":50},"articles/cetiri-musketara-i-jedna-trojka-na-putu-po-eu-cyr","w1jCQJPvRBcQm94DKPJmwnHp7Lh_YJmi9W2CEBiZ63A",{"id":1357,"title":1358,"author":82,"body":1359,"category":118,"date":1333,"description":50,"extension":51,"image":52,"meta":1387,"navigation":74,"path":1405,"seo":1406,"stem":1407,"__hash__":1408},"articles/articles/cetiri-musketara-i-jedna-trojka-na-putu-po-eu.md","Četiri musketara i jedna trojka na putu po EU",{"type":9,"value":1360,"toc":1385},[1361,1364,1367,1370,1373,1376,1379,1382],[12,1362,1363],{},"Zaputila se aprila meseca 2026. godine, četvorka iz jednog opozicionog kluba (Zdravko Ponoš, Radomir Lazović, Pavle Grbović, Borko Stefanović) na put po zapadnim evropskim prestonicama da se, bar po onome što javno govore, žale na Srbiju i aktuelnu vlast koja koči evropski put Srbije. Ko zna šta govore sa zvaničnicima nekih EU država. Možda o posledicama NATO bombardovanja? Ostavimo šalu. Njihove ocene opštih prilika u Srbiji takve su da predstavljaju prepreku na evropskom putu Srbije.",[12,1365,1366],{},"Svoje političko putovanje kroz neke države EU opravdavaju pravom da odlaze u te centre, kao što to pravo ima i državna vlast. Tačno. Međutim, stvar je u nečemu drugom. Niko ne spori njihovo pravo da razgovaraju o Srbiji sa zapadnjacima. Problem je, i to ogroman, politički udarac Srbiji što oni odbijaju razgovore sa legalnim i legitimnim predsednikom Srbije. Kakva je to opozicija koja svoje političke brige rešava van zemlje, a ne u državi čiji su građani? Takva politika nikako ne može da bude u krugu patriotskih političkih vrednosti.",[12,1368,1369],{},"Drugo obeležje političkog četverca svakako je ono što oni govore o Srbiji svojim domaćinima. Tako, izjavili su za njihovu televizijsku centralu u Srbiji kako su se požalili evropejcima da u „Srbiji nema slobode i demokratije\". Ovo treba da nas zamisli i zabrine. Da li ovaj četverac, sastavljen od predsednika malih stranaka, svesno laže o Srbiji ili nemaju politička znanja pa im se od demokratije pričinjava diktatura. Ne tako davno, mnogi Srbi su sa maglom u očima u Titu videli demokratskog lidera. Zablude i neznanje političko nastavljaju se.",[12,1371,1372],{},"Ali da pogledamo pojmove i stvarnost Srbije. U Srbiji su sloboda i demokratija pravno zaštićene. U stvarnom životu nema ograničenja za slobodno mišljenje, govor i javno saopštavanje. Sve institucije demokratskih sloboda u Srbiji postoje, sa nekim nedostacima u prethodnim decenijama, postoje danas i ovde. Svako sa zdravim čulima može da vidi, ne tihu reku već bujicu javnih uvreda, nepolitičkih i političkih reči. Takva sloboda iskazuje se govorom, štampanim i elektronskim medijima. Kiosci su prepuni provladnih i prozapadnih ili opozicionih listova, časopisa. U knjižarama su razne knjige o politici i društvu Srbije i Srba. Pored tv stanica, komercijalnih i javnog servisa, koriste se i internet i mobilni telefoni sa brojnim mrežama. Postoje i stranački sajtovi, lični sajtovi, blogovi... Dakle, mnoštvo je kanala javnog komuniciranja i svaki pojedinac i grupa mogu da pronađu i koriste svoje mesto u medijskom moru Srbije.",[12,1374,1375],{},"A demokratija? Sloboda političkog organizovanja nema prepreka u Srbiji. Može li neko da tvrdi suprotno? Svako je u mogućnosti da osnuje stranku, da se bori za vlast i podršku građana na izborima. Mandati su ograničeni i obezbeđena smenjivost. Kakva je to sloboda i demokratija koja njima nedostaje? To je ona koja bi njima prokrčila put do vlasti – u stilu, daj nam onu demokratiju i onu slobodu koja bi nas dovela na vlast.",[12,1377,1378],{},"Ako imamo ovakav institucionalni aranžman i ovakvu političku stvarnost na čemu se zasnivaju optuživanja Srbije političkoj publici Zapada da nema slobode i demokratije? Na političkoj praznini i obmani sagovornika. A pitanje je da li im nemački i ini sagovornici veruju na reč ili oni možda imaju realna znanja o srpskoj demokratiji. Ako je ono prvo u pitanju onda je reč o antisrpskoj strategiji u kojoj je nevažno šta je istina a šta laž.",[12,1380,1381],{},"Postoji i drugi vid delovanja ovog dela srpske opozicije. U Barseloni je ovih dana održan skup tzv. „Globalnih progresivnih snaga\" na kojoj je „zvezda\" bio Aljbin Kurti, a u njegovoj senci, po izveštaju medija, „srpsko društvo\" iz opozicije: Dragan Đilas, Marinika Tepić, Srđan Milivojević. Tema je bila karakter globalnog progresa. Jedno je što deo srpske opozicije učestvuje sa Kurtijem, osvedočenim progoniteljem Srba sa Kosova i Metohije, čovekom koji odbija primenu potpisanog sporazuma o Zajednici srpskih opština. A drugo je Barcelona, katalonska prestonica sa izrazitim težnjama za separatizmom. Kurti je na čelu separatizma, a dobija nekakvu podršku srpskih političara što bi Katalonci želeli kod Španaca da pronađu. Simboličko značenje ovog skupa i sastav gostiju iz Srbije (sa Pokrajinom) ne može se poricati. Dakle to je pozornica na kojoj se lako tumače uloge. To ova trojka ne vidi ili neće da vidi.",[12,1383,1384],{},"Međutim, ova politička putešestvija o kojima je reč, nisu bez posledica. Ona nanose veliku štetu ugledu države, sramoti srpski narod i građane i obezvređuje političku kulturu. A najteža je svakako iznošenje strancima laži o demokratiji i slobodama u Srbiji. Nije samo moralna nacionalna šteta u pitanju već unutrašnje-srpsko osnaživanje onih snaga u EU koje već tri decenije pletu paukovu mrežu oko Srbije. Kako ova četvorka, ova trojka kao i njihovi sledbenici pristaju na ovakve političke uloge? Pitanje za razmišljanje.",{"title":45,"searchDepth":46,"depth":46,"links":1386},[],{"tags":1388},[127,1389,1390,734,1391,1392,1393,1394,1395,1288,139,131,1396,1397,742,290,1398,1399,1400,1401,294,1402,1403,128,1404],"Zdravko Ponoš","Radomir Lazović","Borko Stefanović","Dragan Đilas","Marinika Tepić","Srđan Milivojević","Aljbin Kurti","sloboda medija","političke stranke","Barselona","Katalonija","separatizam","Zajednica srpskih opština","unutrašnja politika","laži o Srbiji","globalne progresivne snag","/articles/cetiri-musketara-i-jedna-trojka-na-putu-po-eu",{"title":1358,"description":50},"articles/cetiri-musketara-i-jedna-trojka-na-putu-po-eu","3bOOJXUbGxVrREt3IWy7ak-erkPYaxXplUDQQiDj8LE",{"id":1410,"title":1411,"author":7,"body":1412,"category":48,"date":1449,"description":50,"extension":51,"image":52,"meta":1450,"navigation":74,"path":1465,"seo":1466,"stem":1467,"__hash__":1468},"articles/articles/neprekidna-borba-za-kosovo-metohiju-cyr.md","Непрекидна борба за Косово и Метохију",{"type":9,"value":1413,"toc":1447},[1414,1421,1424,1427,1434,1441,1444],[12,1415,1416,1417,1420],{},"Историја је „произвела\" нову чињеницу: Албанци на Косову и Метохији, после НАТО бомбардовања 1999. противуставно су прогласили независност 17. фебруара 2008. а неке државе из Европске Уније признале су српску Покрајину као независну државу. Таква војна и правна агресија према Републици Србији, није имала никаквог основа у међународним правилима већ у политичкој вољи задатог дела „међународне заједнице\". Створено је једно аномично стање са далекосежним последицама. А почело је, сва је прилика, ово змијско клупко да се одмотава и у време социјалистичке Југославије. Добрица Ћосић у ",[31,1418,1419],{},"Личној историји једног доба"," ЛИЈД (15.11.1992) пише да је немачки министар спољних послова Клаус Кинкел, захтевао 1992. године да Косово добије специјални аутономни статус и поштовање људских права у Покрајини. Нешто слично је тражио и француски шеф дипломатије Ролан Дима. Упркос свим политичким, културно-историјским и правним чињеницама. И почетком 1993. године, на преговорима о рату у БиХ у Женеви, преговарачи Венс и Овен позивају Ћосића на вечеру и разговор искључиво о Косову. Откуда та тема? Они испитују његово мишљење и завршавају разговор да треба ћутати о КиМ у наредних пет година (ЛИЈД, 5.1.1993). Најопасније упозорење стигло је из Америке. Бил Клинтон је упутио писмо Слободану Милошевићу, 3.3.1993. године, у којем пише: „у случају сукоба на Косову који би био изазван са српске стране САД ће бити спремне да пошаљу војне снаге на Косово и у Србију\" (ЛИЈД, 3.3.1993). Група америчких конгресмена на челу са Елиот Ингелом (осуђеним због корупције), боравила је на Косову 13. 4. 1993. године и обећала помоћ лидерима албанских партија помоћ САД у остваривању циљева „Републике Косова\".",[12,1422,1423],{},"Дакле, видимо да је припрема војне инвазије на КиМ и Србију припремана готово једну деценију (а можда и дуже). Чињеница је да се НАТО план бомбардовања припремао давно пре 1999. године. Србија се данас налази пред огромним националним, државним и политичким питањима: шта може или шта мора да чини Србија у новим историјским околностима створеним после 1999. и 2008. године?",[12,1425,1426],{},"У српској дискусији о КиМ искристалисале су се четири опције. Једна, највећа, држи да је КиМ део Републике Србије, друга мањинска, ћутке прелази преко овог питања, не изјашњава се, трећа маргинална, да се Србија одрекне КиМ, четврта шапуће да се обави подела на српски и албански део.",[12,1428,1429,1430,1433],{},"И у таквим околностима одговоран однос према косовском питању захтева дијалог о ",[31,1431,1432],{},"општенационалном ставу"," разговор у коме учествују – политичари у власти и опозицији који доносе одлуке, стручна и интелектуална јавност која разматра могућа решења, правници. Такви разговори треба да покажу како је брига о КиМ на врху државног и националног приоритета.",[12,1435,1436,1437,1440],{},"У средишту ",[31,1438,1439],{},"општенационалног става"," је идеја о КиМ као неодвојивом делу Србије. Основни аргумент је да се нипошто не може пристати на fait accompli НАТО државе, да се не може пристати на протеривање Срба са КиМ и да је историјско кретање непредвидиво.",[12,1442,1443],{},"Најважније питање у дијалогу о КиМ свакако је могућност успостављања што чвршће унутарсрпске сагласности у борби за КиМ. Ко у тој борби има водећу улогу? Одговор је: држава, црква, родољубива интелектуална јавност, медији, образовање.",[12,1445,1446],{},"Косово и Метохија ће још дуги низ година и деценија бити нерешено питање за све оне који хоће да га отму из уставноправног састава Републике Србије. У таквим околностима Србија и српски народ требало би да се припреме на деловање дугог трајања. Искуство је показало да само чврст став у одбрани сопствених националних интереса може да принуди иностране освајаче КиМ да измене своју политику према овој покрајини. То значи да све кључне установе и организације државе, цркве, медија, образовања и патриотских интелектуалаца морају да рачунају на политичку, научну и дипломатску борбу за Косово и Метохију на дужу стазу. За правни статус КиМ и повратак становника протераних. Стратешки пут деловања Србије у одбрани КиМ треба да се концентрише на исправљање колосалне неправде и безакоња држава и влада које су учествовале у бомбардовању и отимању ове српске покрајине. Дипломатска борба мора да се води без предаха, како рада на отпризнавању, тако и на држању ове теме у ОУН. Србија нема силу да се супротстави НАТО алијанси, али има правну аргументацију и морална начела која нису без значаја у међународној политици. Зашто би Србија мирно гледала рушевине државне зграде, отимање КиМ, када то треба да учини рушитељ? У општем послу одбране КиМ највећи српски непријатељ биће малодушност, неорганизованост и политичке ометајуће страсти неких странака и група, а не сила нама несклоног западног иностранства. А то је основни разлог да се на организован начин ангажују сви они јавни делатници који могу да помогну у борби за међународни правни поредак, за правду Србије у чијем је средишту Косово и Метохија.",{"title":45,"searchDepth":46,"depth":46,"links":1448},[],"2026-04-17",{"tags":1451},[211,73,437,1452,1227,1453,1454,1455,1456,341,1457,1458,1073,1459,1221,1460,1461,1462,1463,1464],"независност Косова","Добрица Ћосић","Бил Клинтон","Слободан Милошевић","дипломатија","албански сепаратизам","сувереност","политичка историја","УН","територијални интегритет","Република Србија","западне силе","деведесете","/articles/neprekidna-borba-za-kosovo-metohiju-cyr",{"title":1411,"description":50},"articles/neprekidna-borba-za-kosovo-metohiju-cyr","YEvogcxoOIeNGakXHixNOQ0ElQJDNIYI07dwgRnMyYI",{"id":1470,"title":1471,"author":82,"body":1472,"category":118,"date":1449,"description":50,"extension":51,"image":52,"meta":1509,"navigation":74,"path":1523,"seo":1524,"stem":1525,"__hash__":1526},"articles/articles/neprekidna-borba-za-kosovo-metohiju.md","Neprekidna borba za Kosovo i Metohiju",{"type":9,"value":1473,"toc":1507},[1474,1481,1484,1487,1494,1501,1504],[12,1475,1476,1477,1480],{},"Istorija je „proizvela\" novu činjenicu: Albanci na Kosovu i Metohiji, posle NATO bombardovanja 1999. protivustavno su proglasili nezavisnost 17. februara 2008. a neke države iz Evropske Unije priznale su srpsku Pokrajinu kao nezavisnu državu. Takva vojna i pravna agresija prema Republici Srbiji, nije imala nikakvog osnova u međunarodnim pravilima već u političkoj volji zadatog dela „međunarodne zajednice\". Stvoreno je jedno anomično stanje sa dalekosežnim posledicama. A počelo je, sva je prilika, ovo zmijsko klupko da se odmotava i u vreme socijalističke Jugoslavije. Dobrica Ćosić u ",[31,1478,1479],{},"Ličnoj istoriji jednog doba"," LIJD (15.11.1992) piše da je nemački ministar spoljnih poslova Klaus Kinkel, zahtevao 1992. godine da Kosovo dobije specijalni autonomni status i poštovanje ljudskih prava u Pokrajini. Nešto slično je tražio i francuski šef diplomatije Rolan Dima. Uprkos svim političkim, kulturno-istorijskim i pravnim činjenicama. I početkom 1993. godine, na pregovorima o ratu u BiH u Ženevi, pregovarači Vens i Oven pozivaju Ćosića na večeru i razgovor isključivo o Kosovu. Otkuda ta tema? Oni ispituju njegovo mišljenje i završavaju razgovor da treba ćutati o KiM u narednih pet godina (LIJD, 5.1.1993). Najopasnije upozorenje stiglo je iz Amerike. Bil Klinton je uputio pismo Slobodanu Miloševiću, 3.3.1993. godine, u kojem piše: „u slučaju sukoba na Kosovu koji bi bio izazvan sa srpske strane SAD će biti spremne da pošalju vojne snage na Kosovo i u Srbiju\" (LIJD, 3.3.1993). Grupa američkih kongresmena na čelu sa Eliot Ingelom (osuđenim zbog korupcije), boravila je na Kosovu 13. 4. 1993. godine i obećala pomoć liderima albanskih partija pomoć SAD u ostvarivanju ciljeva „Republike Kosova\".",[12,1482,1483],{},"Dakle, vidimo da je priprema vojne invazije na KiM i Srbiju pripremana gotovo jednu deceniju (a možda i duže). Činjenica je da se NATO plan bombardovanja pripremao davno pre 1999. godine. Srbija se danas nalazi pred ogromnim nacionalnim, državnim i političkim pitanjima: šta može ili šta mora da čini Srbija u novim istorijskim okolnostima stvorenim posle 1999. i 2008. godine?",[12,1485,1486],{},"U srpskoj diskusiji o KiM iskristalisale su se četiri opcije. Jedna, najveća, drži da je KiM deo Republike Srbije, druga manjinska, ćutke prelazi preko ovog pitanja, ne izjašnjava se, treća marginalna, da se Srbija odrekne KiM, četvrta šapuće da se obavi podela na srpski i albanski deo.",[12,1488,1489,1490,1493],{},"I u takvim okolnostima odgovoran odnos prema kosovskom pitanju zahteva dijalog o ",[31,1491,1492],{},"opštenacionalnom stavu"," razgovor u kome učestvuju – političari u vlasti i opoziciji koji donose odluke, stručna i intelektualna javnost koja razmatra moguća rešenja, pravnici. Takvi razgovori treba da pokažu kako je briga o KiM na vrhu državnog i nacionalnog prioriteta.",[12,1495,1496,1497,1500],{},"U središtu ",[31,1498,1499],{},"opštenacionalnog stava"," je ideja o KiM kao neodvojivom delu Srbije. Osnovni argument je da se nipošto ne može pristati na fait accompli NATO države, da se ne može pristati na proterivanje Srba sa KiM i da je istorijsko kretanje nepredvidivo.",[12,1502,1503],{},"Najvažnije pitanje u dijalogu o KiM svakako je mogućnost uspostavljanja što čvršće unutarsrpske saglasnosti u borbi za KiM. Ko u toj borbi ima vodeću ulogu? Odgovor je: država, crkva, rodoljubiva intelektualna javnost, mediji, obrazovanje.",[12,1505,1506],{},"Kosovo i Metohija će još dugi niz godina i decenija biti nerešeno pitanje za sve one koji hoće da ga otmu iz ustavnopravnog sastava Republike Srbije. U takvim okolnostima Srbija i srpski narod trebalo bi da se pripreme na delovanje dugog trajanja. Iskustvo je pokazalo da samo čvrst stav u odbrani sopstvenih nacionalnih interesa može da prinudi inostrane osvajače KiM da izmene svoju politiku prema ovoj pokrajini. To znači da sve ključne ustanove i organizacije države, crkve, medija, obrazovanja i patriotskih intelektualaca moraju da računaju na političku, naučnu i diplomatsku borbu za Kosovo i Metohiju na dužu stazu. Za pravni status KiM i povratak stanovnika proteranih. Strateški put delovanja Srbije u odbrani KiM treba da se koncentriše na ispravljanje kolosalne nepravde i bezakonja država i vlada koje su učestvovale u bombardovanju i otimanju ove srpske pokrajine. Diplomatska borba mora da se vodi bez predaha, kako rada na otpriznavanju, tako i na držanju ove teme u OUN. Srbija nema silu da se suprotstavi NATO alijansi, ali ima pravnu argumentaciju i moralna načela koja nisu bez značaja u međunarodnoj politici. Zašto bi Srbija mirno gledala ruševine državne zgrade, otimanje KiM, kada to treba da učini rušitelj? U opštem poslu odbrane KiM najveći srpski neprijatelj biće malodušnost, neorganizovanost i političke ometajuće strasti nekih stranaka i grupa, a ne sila nama nesklonog zapadnog inostranstva. A to je osnovni razlog da se na organizovan način angažuju svi oni javni delatnici koji mogu da pomognu u borbi za međunarodni pravni poredak, za pravdu Srbije u čijem je središtu Kosovo i Metohija.",{"title":45,"searchDepth":46,"depth":46,"links":1508},[],{"tags":1510},[290,139,490,1511,1294,1512,1513,1514,1515,388,1516,389,1150,1517,1288,1518,1519,1520,1521,1522],"nezavisnost Kosova","Dobrica Ćosić","Bil Klinton","Slobodan Milošević","diplomatija","albanski separatizam","politička istorija","UN","teritorijalni integritet","Republika Srbija","zapadne sile","devedesete","/articles/neprekidna-borba-za-kosovo-metohiju",{"title":1471,"description":50},"articles/neprekidna-borba-za-kosovo-metohiju","AuApuMmxtJADl1JwccohBFqK1B99gNtIdwsH2OpyGy4",{"id":1528,"title":1529,"author":7,"body":1530,"category":48,"date":1600,"description":50,"extension":51,"image":52,"meta":1601,"navigation":74,"path":1616,"seo":1617,"stem":1618,"__hash__":1619},"articles/articles/tokvil-o-americkoj-demokratiji-cyr.md","Токвил о америчкој демократији",{"type":9,"value":1531,"toc":1598},[1532,1538,1541,1544,1547,1550,1553,1556,1559,1562,1565,1568,1571,1574,1577,1580,1583,1586,1589,1592,1595],[12,1533,1534,1535,1537],{},"Књигу ",[31,1536,1180],{}," Алексис де Токвил је писао око 1830. године. После 190. година актуелност његове књиге је неслућена. Овај велики Француз је наслутио будућност америчке демократије - незаустављиво ширење свог схватања живота и улоге моћи и силе у свету. Данас када та држава отворено говори о свом владању светом морамо се запитати из ког извора потиче то уверење. Одговор је: из особеног антрополошког темеља америчке демократије.",[12,1539,1540],{},"Америка је земља без историјског памћења. Чињеница да њена историја почиње од 1607. када су се први исељеници из Енглеске искрцали на обалу \"новог света\" означава ону полазну тачку од које почиње разумевање духа и стања закона једног народа. Од те године Американац незаустављиво осваја простор према Западу и Југу. На том путу они стичу богатство, потискују и истребљују индијанска племена а у циљу бржег богаћења оснивају институцију ропства (увоз црначког становништва из Африке).",[12,1542,1543],{},"Оваква историја Америке морала је да има у својој полазној тачки сасвим одређено схватање човека, његових колективних нарави (менталитета). Без \"америчких\" психолошких, моралних и социјалних особина личности не би било могућно тако експлозивно ширење досељеника на нове просторе.",[12,1545,1546],{},"Какав је то човек и којим вредностима он стреми? Основна карактеролошка црта америчког човека, коју Токвил на више места своје књиге подвлачи, јесте страст према материјалном благостању. Оријентација на материјално богаћење је свеопшта. \"Сав је свет ту заокупљен старањем да се задовоље и најмање телесне потребе и да се обезбеде и најситније удобности у животу\" (стр. 480).",[12,1548,1549],{},"Преокупација личним богаћењем ствара особину похлепности у којој доминира богатство али одмах затим моћ и слава. Материјално богатство тежи власти као инструменту заштите или славе. Љубав према богатству је \"у суштини свих поступака Американаца, што свим њиховим страстима даје као неку породичну сличност а њихов призор убрзо чини заморним\" (стр. 560).",[12,1551,1552],{},"Нема сумње да су само овакве особине личности могле да остваре онакав материјални друштвени развитак Америке какав нису успеле старе цивилизације Европе и света. Ако је човек похлепан, опседнут богаћењем, онда то мора бити и \"социјални карактер\" заједнице. \"Све државе Уније понете су истовремено кретањем ка богатству\" (стр. 322). Оне неуморно производе и тргују.",[12,1554,1555],{},"Стицању богатства и благостања као темељном циљу појединца и заједнице подређена је и вредност слободе. Она је инструмент богаћења. У слободи Американац налази \"најбоље оруђе и најсигурнију гарантију за своје благостање. Они те две ствари воле једну због друге\" (стр. 491).",[12,1557,1558],{},"У демократском друштву људи су равноправни у трци за богаћењем, свака јединка се окреће само себи и својим потребама. Од осталих људи он зна за породицу и евентуално за личне пријатеље. Остале грађане он види иако је стално поред њих \"додирује их али их не осећа\". Тај појединац који страсно тежи богатству, моћи и слави \"постоји само у себи и само за себе\" (стр. 634).",[12,1560,1561],{},"Историјски особена психо-социјална и морална структура америчког човека успела је да за два века претекне у економском и војном погледу све државе света. Морамо се стога упитати: куда води такав човек и таква држава? Да ли се страст богаћења може обуздати у границама Америке или она неумитно тежи даљем ширењу и све снажнијем продору на друга континента.",[12,1563,1564],{},"Рађа се једна \"индустријска аристократија\" каква се никад до сада није појавила. Управо на ту страну, вели Токвил, сви пријатељи демократије \"треба непрестано да упиру забринут поглед\" (стр. 507). Откуда ова бојазан? Парадоксално али уверљиво Токвил открива у ширењу богатства и благостања \"изванредне могућности за успостављање деспотизма\" (стр. 633). Али он одмах упозорава да стара значења тираније и деспотизма ту не одговарају. Нови деспотизам који се темељи на богатству Токвил именује новом врстом потчињености, новом старатељском влашћу. Својства новог деспотизма била би у његовој \"свеобухватности, а благости, срозавао би човека без мучења\" (стр. 634).",[12,1566,1567],{},"Незаустављиви егоизам субјекта, његова умреженост у море институција и кидање емоционалне везе појединца и друштва чине онај социјални темељ на коме се подиже \"огромна старатељска власт\" која бди над судбином слободних равноправних грађана. Таква власт је \"апсолутна, свеобухватна до ситница, уређена прописима, далековида и блага\" (стр. 634). Нема бруталне силе, тајне полиције већ благе невидљиве апсолутне власти.",[12,1569,1570],{},"Може ли та власт остати у границама Америке? Токвил користи једну аналогију са старим Римом. \"Све их гони да овладају морима, као што је Римљане гонило да освоје свет\" (стр. 345). Данас је трговина заменила океане. Хоће ли се поновити судбина Рима?",[12,1572,1573],{},"Страст богаћења и успех у освајању америчког континента формирале су одређене црте америчког ЈА. Они су створили \"неизмерно високо мишљење о себи\" (319). Емоционално га испуњава осећање гордости и самољубивости.",[12,1575,1576],{},"Самовеличање Американаца се испољава посебно у односу са другим - неамеричким људима. Он очекује од странца да без устезања преузме слику коју су Американци о себи створили. Кад Американац полази у иностранство, срце му се надима од поноса. \"Стигне у Европу и већ при првом кораку опажа да свет ту баш није толико обузет Америком и њеним становницима колико је он замишљао. То почне да га узрујава\" (518). Из те емоционалне реакције на однос другог према себи, произилази један тип самозаљубљености који води конфликтности чим дође у додир са другим културама и другим народима.",[12,1578,1579],{},"Токвил сведочи о високом степену нетолеранције према странцима и то на апсурдан начин. Они не подносе критику на свој рачун, а похвале примају у суперлативу. \"У додиру са странцима Американци се показују нетрпељиви и према најситнијој покуди, а незајажљиви за похвале. И најмања похвала им годи, али и највећа их ретко задовољи\" (стр. 558). На похвалу да је Америка земља у којој се добро живи и у којој се ужива слобода, Американци одговарају да нема такве земље на свету и да је мало народа који су достојни да уживају слободу.",[12,1581,1582],{},"Огромна нарцисоидност америчког човека мора да остави последице у комуникацији са странцима. Овај човек у комуникацији полази од претпостављене хијерархије вредности а не од њихове плуралности и релативизма. Такав приступ другима видан је као на длану у освит 21 века.",[12,1584,1585],{},"Оријентација на неумерено богаћење производи културолошке последице: потискују се историјом обликоване културне разлике међу народима. У условима доминације једне вредносне оријентације - стицање материјалног богатства и моћи, смањују се индивидуалне разлике у идејама, навикама, страстима, склоностима. Токвил запажа ширење униформности. \"Разноликост нестаје из људске врсте; исти начин понашања, мишљења и осећања налазимо по свим крајевима света\" (561). Човечанству ће преостати неколико општих појмова о добру и злу, похвали и казни. Слобода и морално суђење ће бити истиснути из историје.",[12,1587,1588],{},"Једна Токвилова мисао је профетска. \"Свет верује да ће нова друштва сваког дана мењати свој лик, а ја се бојим да напослетку не остане сувише непроменљиво при истим институцијама, истим предрасудама и истим обичајима; те да се људски род не заустави и не ограничи, а њихов дух да се не почне вечито само вртети у круг, не стварајући нових идеја; да ће се човек можда исцрпљивати у скученом, усамљеном јаловом кретању, а да човечанство, само гибајући се непрестано, неће напредовати\" (588).",[12,1590,1591],{},"Самоодређење америчких влада као субјекта демократизације света, може се оспоравати Токвиловим аргументима. \"Извоз демократије\" прети политичком и демократском релативизму света. Тежња да свет постане демократичнији доступна је на нивоу неких основних демократских институција као што су слобода оснивања партија, избори за народне представнике, независни суд. Међутим, све оно што припада националној политичкој култури треба изоставити из процеса глобализацији демократије. Промене у политичком животу једне државе треба да буду резултат њеног унутрашњег еволутивног развитка. Било би добро да се, примера ради, шеријатско право замени демократским законодавством али та промена не би била добра уколико би дошла из иностранства. То право је део хиљадугодишње традиције, урасло је у културу исламског схватања казне. Неисламским културама то може изгледати недопустиво, али њихова критика не треба да се заснива на некаквом универзализму политичке културе.",[12,1593,1594],{},"Проблем са извозом америчке демократије јесте у томе што су њој иманентне вредности ширења богатства и привреде. Стално увећавати производњу, трговину, богатство - то је основа за успостављање доминације (војне) у свету. Можемо ли замислити свет у демократском руху са Америком на престолу. Шта ће ту остати од света и живота?",[12,1596,1597],{},"А када је реч о односу данашње Америке према Србима, мора се закључити да Срби, следећи Токвила, нису довољно хвалили ту државу. На Србију па до Ирана, Американци су бацили на тоне бомби и других убојних средстава. Нису користили дипломатију и мирна средства. Зашто? Зар није Токвил предвидео будућност америчке антропологије?",{"title":45,"searchDepth":46,"depth":46,"links":1599},[],"2026-04-13",{"tags":1602},[1217,65,1215,1603,806,1067,1604,1605,1606,1607,1608,1609,1610,1611,1612,1613,1614,1615,1071,1073],"америчко друштво","капитализам","материјализам","глобализација","империјализам","деспотизам","слобода","друштвена структура","култура","антропологија","критика демократије","западна цивилизација","моћ и власт","/articles/tokvil-o-americkoj-demokratiji-cyr",{"title":1529,"description":50},"articles/tokvil-o-americkoj-demokratiji-cyr","DUvzMnFyEMLsnu37Ht8Y6VKaYoUEDSNaOzUGw0rlA4I",{"id":1621,"title":1622,"author":82,"body":1623,"category":118,"date":1600,"description":50,"extension":51,"image":52,"meta":1693,"navigation":74,"path":1708,"seo":1709,"stem":1710,"__hash__":1711},"articles/articles/tokvil-o-americkoj-demokratiji.md","Tokvil o američkoj demokratiji",{"type":9,"value":1624,"toc":1691},[1625,1631,1634,1637,1640,1643,1646,1649,1652,1655,1658,1661,1664,1667,1670,1673,1676,1679,1682,1685,1688],[12,1626,1627,1628,1630],{},"Knjigu ",[31,1629,1254],{}," Aleksis de Tokvil je pisao oko 1830. godine. Posle 190. godina aktuelnost njegove knjige je neslućena. Ovaj veliki Francuz je naslutio budućnost američke demokratije - nezaustavljivo širenje svog shvatanja života i uloge moći i sile u svetu. Danas kada ta država otvoreno govori o svom vladanju svetom moramo se zapitati iz kog izvora potiče to uverenje. Odgovor je: iz osobenog antropološkog temelja američke demokratije.",[12,1632,1633],{},"Amerika je zemlja bez istorijskog pamćenja. Činjenica da njena istorija počinje od 1607. kada su se prvi iseljenici iz Engleske iskrcali na obalu \"novog sveta\" označava onu polaznu tačku od koje počinje razumevanje duha i stanja zakona jednog naroda. Od te godine Amerikanac nezaustavljivo osvaja prostor prema Zapadu i Jugu. Na tom putu oni stiču bogatstvo, potiskuju i istrebljuju indijanska plemena a u cilju bržeg bogaćenja osnivaju instituciju ropstva (uvoz crnačkog stanovništva iz Afrike).",[12,1635,1636],{},"Ovakva istorija Amerike morala je da ima u svojoj polaznoj tački sasvim određeno shvatanje čoveka, njegovih kolektivnih naravi (mentaliteta). Bez \"američkih\" psiholoških, moralnih i socijalnih osobina ličnosti ne bi bilo mogućno tako eksplozivno širenje doseljenika na nove prostore.",[12,1638,1639],{},"Kakav je to čovek i kojim vrednostima on stremi? Osnovna karakterološka crta američkog čoveka, koju Tokvil na više mesta svoje knjige podvlači, jeste strast prema materijalnom blagostanju. Orijentacija na materijalno bogaćenje je sveopšta. \"Sav je svet tu zaokupljen staranjem da se zadovolje i najmanje telesne potrebe i da se obezbede i najsitnije udobnosti u životu\" (str. 480).",[12,1641,1642],{},"Preokupacija ličnim bogaćenjem stvara osobinu pohlepnosti u kojoj dominira bogatstvo ali odmah zatim moć i slava. Materijalno bogatstvo teži vlasti kao instrumentu zaštite ili slave. Ljubav prema bogatstvu je \"u suštini svih postupaka Amerikanaca, što svim njihovim strastima daje kao neku porodičnu sličnost a njihov prizor ubrzo čini zamornim\" (str. 560).",[12,1644,1645],{},"Nema sumnje da su samo ovakve osobine ličnosti mogle da ostvare onakav materijalni društveni razvitak Amerike kakav nisu uspele stare civilizacije Evrope i sveta. Ako je čovek pohlepan, opsednut bogaćenjem, onda to mora biti i \"socijalni karakter\" zajednice. \"Sve države Unije ponete su istovremeno kretanjem ka bogatstvu\" (str. 322). One neumorno proizvode i trguju.",[12,1647,1648],{},"Sticanju bogatstva i blagostanja kao temeljnom cilju pojedinca i zajednice podređena je i vrednost slobode. Ona je instrument bogaćenja. U slobodi Amerikanac nalazi \"najbolje oruđe i najsigurniju garantiju za svoje blagostanje. Oni te dve stvari vole jednu zbog druge\" (str. 491).",[12,1650,1651],{},"U demokratskom društvu ljudi su ravnopravni u trci za bogaćenjem, svaka jedinka se okreće samo sebi i svojim potrebama. Od ostalih ljudi on zna za porodicu i eventualno za lične prijatelje. Ostale građane on vidi iako je stalno pored njih \"dodiruje ih ali ih ne oseća\". Taj pojedinac koji strasno teži bogatstvu, moći i slavi \"postoji samo u sebi i samo za sebe\" (str. 634).",[12,1653,1654],{},"Istorijski osobena psiho-socijalna i moralna struktura američkog čoveka uspela je da za dva veka pretekne u ekonomskom i vojnom pogledu sve države sveta. Moramo se stoga upitati: kuda vodi takav čovek i takva država? Da li se strast bogaćenja može obuzdati u granicama Amerike ili ona neumitno teži daljem širenju i sve snažnijem prodoru na druga kontinenta.",[12,1656,1657],{},"Rađa se jedna \"industrijska aristokratija\" kakva se nikad do sada nije pojavila. Upravo na tu stranu, veli Tokvil, svi prijatelji demokratije \"treba neprestano da upiru zabrinut pogled\" (str. 507). Otkuda ova bojazan? Paradoksalno ali uverljivo Tokvil otkriva u širenju bogatstva i blagostanja \"izvanredne mogućnosti za uspostavljanje despotizma\" (str. 633). Ali on odmah upozorava da stara značenja tiranije i despotizma tu ne odgovaraju. Novi despotizam koji se temelji na bogatstvu Tokvil imenuje novom vrstom potčinjenosti, novom starateljskom vlašću. Svojstva novog despotizma bila bi u njegovoj \"sveobuhvatnosti, a blagosti, srozavao bi čoveka bez mučenja\" (str. 634).",[12,1659,1660],{},"Nezaustavljivi egoizam subjekta, njegova umreženost u more institucija i kidanje emocionalne veze pojedinca i društva čine onaj socijalni temelj na kome se podiže \"ogromna starateljska vlast\" koja bdi nad sudbinom slobodnih ravnopravnih građana. Takva vlast je \"apsolutna, sveobuhvatna do sitnica, uređena propisima, dalekovida i blaga\" (str. 634). Nema brutalne sile, tajne policije već blage nevidljive apsolutne vlasti.",[12,1662,1663],{},"Može li ta vlast ostati u granicama Amerike? Tokvil koristi jednu analogiju sa starim Rimom. \"Sve ih goni da ovladaju morima, kao što je Rimljane gonilo da osvoje svet\" (str. 345). Danas je trgovina zamenila okeane. Hoće li se ponoviti sudbina Rima?",[12,1665,1666],{},"Strast bogaćenja i uspeh u osvajanju američkog kontinenta formirale su određene crte američkog JA. Oni su stvorili \"neizmerno visoko mišljenje o sebi\" (319). Emocionalno ga ispunjava osećanje gordosti i samoljubivosti.",[12,1668,1669],{},"Samoveličanje Amerikanaca se ispoljava posebno u odnosu sa drugim - neameričkim ljudima. On očekuje od stranca da bez ustezanja preuzme sliku koju su Amerikanci o sebi stvorili. Kad Amerikanac polazi u inostranstvo, srce mu se nadima od ponosa. \"Stigne u Evropu i već pri prvom koraku opaža da svet tu baš nije toliko obuzet Amerikom i njenim stanovnicima koliko je on zamišljao. To počne da ga uzrujava\" (518). Iz te emocionalne reakcije na odnos drugog prema sebi, proizilazi jedan tip samozaljubljenosti koji vodi konfliktnosti čim dođe u dodir sa drugim kulturama i drugim narodima.",[12,1671,1672],{},"Tokvil svedoči o visokom stepenu netolerancije prema strancima i to na apsurdan način. Oni ne podnose kritiku na svoj račun, a pohvale primaju u superlativu. \"U dodiru sa strancima Amerikanci se pokazuju netrpeljivi i prema najsitnijoj pokudi, a nezajažljivi za pohvale. I najmanja pohvala im godi, ali i najveća ih retko zadovolji\" (str. 558). Na pohvalu da je Amerika zemlja u kojoj se dobro živi i u kojoj se uživa sloboda, Amerikanci odgovaraju da nema takve zemlje na svetu i da je malo naroda koji su dostojni da uživaju slobodu.",[12,1674,1675],{},"Ogromna narcisoidnost američkog čoveka mora da ostavi posledice u komunikaciji sa strancima. Ovaj čovek u komunikaciji polazi od pretpostavljene hijerarhije vrednosti a ne od njihove pluralnosti i relativizma. Takav pristup drugima vidan je kao na dlanu u osvit 21 veka.",[12,1677,1678],{},"Orijentacija na neumereno bogaćenje proizvodi kulturološke posledice: potiskuju se istorijom oblikovane kulturne razlike među narodima. U uslovima dominacije jedne vrednosne orijentacije - sticanje materijalnog bogatstva i moći, smanjuju se individualne razlike u idejama, navikama, strastima, sklonostima. Tokvil zapaža širenje uniformnosti. \"Raznolikost nestaje iz ljudske vrste; isti način ponašanja, mišljenja i osećanja nalazimo po svim krajevima sveta\" (561). Čovečanstvu će preostati nekoliko opštih pojmova o dobru i zlu, pohvali i kazni. Sloboda i moralno suđenje će biti istisnuti iz istorije.",[12,1680,1681],{},"Jedna Tokvilova misao je profetska. \"Svet veruje da će nova društva svakog dana menjati svoj lik, a ja se bojim da naposletku ne ostane suviše nepromenljivo pri istim institucijama, istim predrasudama i istim običajima; te da se ljudski rod ne zaustavi i ne ograniči, a njihov duh da se ne počne večito samo vrteti u krug, ne stvarajući novih ideja; da će se čovek možda iscrpljivati u skučenom, usamljenom jalovom kretanju, a da čovečanstvo, samo gibajući se neprestano, neće napredovati\" (588).",[12,1683,1684],{},"Samoodređenje američkih vlada kao subjekta demokratizacije sveta, može se osporavati Tokvilovim argumentima. \"Izvoz demokratije\" preti političkom i demokratskom relativizmu sveta. Težnja da svet postane demokratičniji dostupna je na nivou nekih osnovnih demokratskih institucija kao što su sloboda osnivanja partija, izbori za narodne predstavnike, nezavisni sud. Međutim, sve ono što pripada nacionalnoj političkoj kulturi treba izostaviti iz procesa globalizaciji demokratije. Promene u političkom životu jedne države treba da budu rezultat njenog unutrašnjeg evolutivnog razvitka. Bilo bi dobro da se, primera radi, šerijatsko pravo zameni demokratskim zakonodavstvom ali ta promena ne bi bila dobra ukoliko bi došla iz inostranstva. To pravo je deo hiljadugodišnje tradicije, uraslo je u kulturu islamskog shvatanja kazne. Neislamskim kulturama to može izgledati nedopustivo, ali njihova kritika ne treba da se zasniva na nekakvom univerzalizmu političke kulture.",[12,1686,1687],{},"Problem sa izvozom američke demokratije jeste u tome što su njoj imanentne vrednosti širenja bogatstva i privrede. Stalno uvećavati proizvodnju, trgovinu, bogatstvo - to je osnova za uspostavljanje dominacije (vojne) u svetu. Možemo li zamisliti svet u demokratskom ruhu sa Amerikom na prestolu. Šta će tu ostati od sveta i života?",[12,1689,1690],{},"A kada je reč o odnosu današnje Amerike prema Srbima, mora se zaključiti da Srbi, sledeći Tokvila, nisu dovoljno hvalili tu državu. Na Srbiju pa do Irana, Amerikanci su bacili na tone bombi i drugih ubojnih sredstava. Nisu koristili diplomatiju i mirna sredstva. Zašto? Zar nije Tokvil predvideo budućnost američke antropologije?",{"title":45,"searchDepth":46,"depth":46,"links":1692},[],{"tags":1694},[1284,131,1282,1695,867,1144,1696,1697,1698,1699,1700,1701,1702,1703,1704,1705,1706,1707,1148,1150],"američko društvo","kapitalizam","materijalizam","globalizacija","imperijalizam","despotizam","sloboda","društvena struktura","kultura","antropologija","kritika demokratije","zapadna civilizacija","moć i vlast","/articles/tokvil-o-americkoj-demokratiji",{"title":1622,"description":50},"articles/tokvil-o-americkoj-demokratiji","kadfioe836t8E6f2zAg0Cv2cPQxBDYsz9rQQAbAlrsg",{"id":1713,"title":1714,"author":7,"body":1715,"category":48,"date":1749,"description":50,"extension":51,"image":52,"meta":1750,"navigation":74,"path":1751,"seo":1752,"stem":1753,"__hash__":1754},"articles/articles/srpska-opozicija-vladi-i-drzavi-cyr.md","СРПСКА ОПОЗИЦИЈА ВЛАДИ И ДРЖАВИ",{"type":9,"value":1716,"toc":1747},[1717,1720,1723,1726,1729,1732,1735,1738,1741,1744],[12,1718,1719],{},"Слика скупштинске и ванскупштинске опозиције део је сваке, па и српске политичке културе. Она се појављује у облицима сарадње и сукоба око програмских циљева, начина деловања, водећих личности. Али постоје неки суштински, егзистенцијални национални и државни интереси око којих власт и опозиција разговарају, у мирним или ратним околностима. Бива да власт не жели да разговара са опозицијом. А бива да опозиција одбија разговор са властима. У овом другом аспекту политике у српској демократији копа се, већ подуже, ров између Владе и једног дела опозиционих странака у Скупштини, али и на улици. Власт позива на дијалог, опозиција одбија.",[12,1721,1722],{},"У време власти СПС, упркос жестоким политичким сукобима, долазило је до јавних и скривених разговора опозиционих големаша и Милошевића. Чак и са интелектуалцима окупљеним око Демоса, пред ТВ камерама.",[12,1724,1725],{},"Уместо да се продубљује култура политичког разговора власти и опозиције око виталних државних питања, она се погоршава и нестаје. Председник Вучић у више наврата, а поготово у време општих избора, позива представнике опозиције на разговор, а они одбијају. И ове 2026. године део опозиције подиже зидове.",[12,1727,1728],{},"Ужаснутост таквим њиховим понашањем почиње сазнањем да они радо одлазе у институције ЕУ на разговоре, па и са онима који су непријатељски окренути Србији, а одбијају представнике власти који су бирани од грађана Србије! Неки међу тим грађанима дали су и њима глас. Какав је то национални, политички морал? То је прави пример разарања суштинских интереса државе и нације.",[12,1730,1731],{},"Политичка згранутост се огледа у следећем. Оваквим понашањем политичка опозиција не поштује изборну вољу народа. Гласови бирача никада неће бити само на једној страни, у једној кутији. Разлике у опредељењима гласача поштује власт, а тако би морала и опозиција. Парадоксално, воља мањине грађана одбацује вољу већине!",[12,1733,1734],{},"Даље, опозиција одбијањем дијалога шири политичку нетолеранцију. Фактички не признаје слободу политичког опредељења грађана. Не бојкотују они позив председника државе, они бојкотују грађане који су дали глас председнику на изборима. Они подривају вредност националне и државне сагласности око важних питања за грађане Србије.",[12,1736,1737],{},"Одбијање разговора о суштинским питањима државе и нације указује на ауторитарне потенцијале високог нивоа у опозиционим редовима. Другим речима, они се представљају као демократе („демократска опозиција“), а у пракси антидемократски делују. Питање је какве су они политичке школе прошли и да ли схватају биће политичког рада.",[12,1739,1740],{},"Још нешто. Одбијањем разговора опозиција мисли да себи ствара политичку корист. Каква заблуда! Да ли су они сигурни да им неки грађани неће окренути леђа? Многи међу њима су им дали глас да се боре и на начин директних разговора са властима. Јавни дијалог би показао колико су убедљиви, разложни. Овако, избегавајући разговор, смањују своје шансе задобијања поверења грађана у борби за власт.",[12,1742,1743],{},"Коначно, мисли ли данашња српска опозиција да, када дође у неко будуће време на власт, неће доживети да ће опозиција демонстрирати исти одбијајући позив на разговоре? Треба мислити на будућност. Свака странка мора да буде свесна да ће јој се ископавање ровова према властима вратити бумераг ефектом. Нада је да ће бити патриотски одговорна и да будућа опозиција неће тражити савезника у антисрпским круговима у ЕУ.",[12,1745,1746],{},"Да ли је овакво деловање опозиције издајничко? Нисам склон употреби појмова са широким пољем значења. Више је реч о високој политичкој неодговорности, о мањку патриотске свести, о политичкој незрелости неких вођа малих странака. Реч је о свесној или несвесној политичкој и државној штети која се наноси Србији као целини народа и грађана, а не људима на власти.",{"title":45,"searchDepth":46,"depth":46,"links":1748},[],"2026-04-08",{},"/articles/srpska-opozicija-vladi-i-drzavi-cyr",{"title":1714,"description":50},"articles/srpska-opozicija-vladi-i-drzavi-cyr","czHhhcgY-IJdu5jnN17QE3OgjeWoNLHZrFVfu-TDI7E",{"id":1756,"title":1757,"author":82,"body":1758,"category":118,"date":1749,"description":50,"extension":51,"image":52,"meta":1792,"navigation":74,"path":1793,"seo":1794,"stem":1795,"__hash__":1796},"articles/articles/srpska-opozicija-vladi-i-drzavi.md","SRPSKA OPOZICIJA VLADI I DRŽAVI",{"type":9,"value":1759,"toc":1790},[1760,1763,1766,1769,1772,1775,1778,1781,1784,1787],[12,1761,1762],{},"Slika skupštinske i vanskupštinske opozicije deo je svake, pa i srpske političke kulture. Ona se pojavljuje u oblicima saradnje i sukoba oko programskih ciljeva, načina delovanja, vodećih ličnosti. Ali postoje neki suštinski, egzistencijalni nacionalni i državni interesi oko kojih vlast i opozicija razgovaraju, u mirnim ili ratnim okolnostima. Biva da vlast ne želi da razgovara sa opozicijom. A biva da opozicija odbija razgovor sa vlastima. U ovom drugom aspektu politike u srpskoj demokratiji kopa se, već poduže, rov između Vlade i jednog dela opozicionih stranaka u Skupštini, ali i na ulici. Vlast poziva na dijalog, opozicija odbija.",[12,1764,1765],{},"U vreme vlasti SPS, uprkos žestokim političkim sukobima, dolazilo je do javnih i skrivenih razgovora opozicionih golemaša i Miloševića. Čak i sa intelektualcima okupljenim oko Demosa, pred TV kamerama.",[12,1767,1768],{},"Umesto da se produbljuje kultura političkog razgovora vlasti i opozicije oko vitalnih državnih pitanja, ona se pogoršava i nestaje. Predsednik Vučić u više navrata, a pogotovo u vreme opštih izbora, poziva predstavnike opozicije na razgovor, a oni odbijaju. I ove 2026. godine deo opozicije podiže zidove.",[12,1770,1771],{},"Užasnutost takvim njihovim ponašanjem počinje saznanjem da oni rado odlaze u institucije EU na razgovore, pa i sa onima koji su neprijateljski okrenuti Srbiji, a odbijaju predstavnike vlasti koji su birani od građana Srbije! Neki među tim građanima dali su i njima glas. Kakav je to nacionalni, politički moral? To je pravi primer razaranja suštinskih interesa države i nacije.",[12,1773,1774],{},"Politička zgranutost se ogleda u sledećem. Ovakvim ponašanjem politička opozicija ne poštuje izbornu volju naroda. Glasovi birača nikada neće biti samo na jednoj strani, u jednoj kutiji. Razlike u opredeljenjima glasača poštuje vlast, a tako bi morala i opozicija. Paradoksalno, volja manjine građana odbacuje volju većine!",[12,1776,1777],{},"Dalje, opozicija odbijanjem dijaloga širi političku netoleranciju. Faktički ne priznaje slobodu političkog opredeljenja građana. Ne bojkotuju oni poziv predsednika države, oni bojkotuju građane koji su dali glas predsedniku na izborima. Oni podrivaju vrednost nacionalne i državne saglasnosti oko važnih pitanja za građane Srbije.",[12,1779,1780],{},"Odbijanje razgovora o suštinskim pitanjima države i nacije ukazuje na autoritarne potencijale visokog nivoa u opozicionim redovima. Drugim rečima, oni se predstavljaju kao demokrate („demokratska opozicija“), a u praksi antidemokratski deluju. Pitanje je kakve su oni političke škole prošli i da li shvataju biće političkog rada.",[12,1782,1783],{},"Još nešto. Odbijanjem razgovora opozicija misli da sebi stvara političku korist. Kakva zabluda! Da li su oni sigurni da im neki građani neće okrenuti leđa? Mnogi među njima su im dali glas da se bore i na način direktnih razgovora sa vlastima. Javni dijalog bi pokazao koliko su ubedljivi, razložni. Ovako, izbegavajući razgovor, smanjuju svoje šanse zadobijanja poverenja građana u borbi za vlast.",[12,1785,1786],{},"Konačno, misli li današnja srpska opozicija da, kada dođe u neko buduće vreme na vlast, neće doživeti da će opozicija demonstrirati isti odbijajući poziv na razgovore? Treba misliti na budućnost. Svaka stranka mora da bude svesna da će joj se iskopavanje rovova prema vlastima vratiti bumerag efektom. Nada je da će biti patriotski odgovorna i da buduća opozicija neće tražiti saveznika u antisrpskim krugovima u EU.",[12,1788,1789],{},"Da li je ovakvo delovanje opozicije izdajničko? Nisam sklon upotrebi pojmova sa širokim poljem značenja. Više je reč o visokoj političkoj neodgovornosti, o manjku patriotske svesti, o političkoj nezrelosti nekih vođa malih stranaka. Reč je o svesnoj ili nesvesnoj političkoj i državnoj šteti koja se nanosi Srbiji kao celini naroda i građana, a ne ljudima na vlasti.",{"title":45,"searchDepth":46,"depth":46,"links":1791},[],{},"/articles/srpska-opozicija-vladi-i-drzavi",{"title":1757,"description":50},"articles/srpska-opozicija-vladi-i-drzavi","xxztMPymQen96GdEGz9xbazYDYBvyx3IiAAtLzzdDUI",{"id":1798,"title":1799,"author":7,"body":1800,"category":48,"date":1831,"description":50,"extension":51,"image":52,"meta":1832,"navigation":74,"path":1833,"seo":1834,"stem":1835,"__hash__":1836},"articles/articles/samoupravljanje-na-univerzitetu-cyr.md","Самоуправљање на универзитету (о правној немоћи оснивача-државе)",{"type":9,"value":1801,"toc":1829},[1802,1805,1808,1811,1814,1817,1820,1823,1826],[12,1803,1804],{},"Излазак група студенат у неколико градова Србије крајем 2014. године, из слушаоница на улице није ништа ново у последњих тридесет година. Већ су виђене студенске  окупације  рекатората и факултета, разним поводима. А увек их прати подршка  једне групације  професора.\nПодсетимо се: од 14 до 26 септембра 2019. године, догодила се окупација  ректората од стране 15 студената из покрета „1 од пет милиона“.  Група студената, политички активисти покрета, улазе у ректорат узимају кључеве и фактички избацују све запослене из ректората. Тачно 12 дана држе управу универзитета под блокадом. Ректорка БУ Иванка Поповић коју су студенти избацили из просторија изјављује да „конструктивно преговара“  и  додаје „добро је да се академска питања решавају у оквиру аутономије универзитета“. При чему “држава је оснивач универзитата али она је и партнер и не би требала да нам прави проблеме“.",[12,1806,1807],{},"Кључне речи су блокада, аутономија универзитета, држава.  Протест није споран али блокада  дубоко јесте. Једна групација студената, мањинска, спречава професорима право на рад, студентима који нису у блокади право на студирање, а изласком на улице (све је више старијих грађана на раскрсницама) крши право слободног кретања. При том студенти као пролазна категорија блокира стално запослене!",[12,1809,1810],{},"Аутономија универзитета служи оним професорима који подржавају блокаде и пристају на то да им се ускраћује право на рад. При том кријумчаре своје интересе, посебно партијско-политичке или непартијске. Чињеница је да док подржавају блокаду (разлика од протеста) редовно примају плату.\nШта ради држава? Она је оснивач универзитета, она исплаћује плате из буџета и када се не ради. Међутим, она је оснивач на папиру; и како рече  некадашња ректорка, а сада  у првим редовима опозиционог Прогласа,“ држава је партнер“ и не треба да прави проблеме. Дакле, блокада институције а оснивач да не прави проблеме (који су иначе направљени у оквиру универзитета).  „Партнер“ треба мирно да гледа  праксу професорске подршке студентима у блокади, да им  ускрћују право на рад а плата да тече радио нерадио. Скоро па да држава не треба да постоји!",[12,1812,1813],{},"Проблем понашања  свих актера на универзитету  треба да буде предмет критике ( или апологије). Међутим,  корен  настале аномије на универзитетима  налази се негде другде – у правном статусу виског образовања.   У протеклој транзицији сви структурни елементи самоуправног социјализма су трансформисани по капиталистичком моделу,  једино је универзитет сачувао правни оквир  бишег система.",[12,1815,1816],{},"У раздобљу од 1945. до 1991. самоуправни универзитет је обезбедио аутономију тако што је празним говором о слободи науке, кријумчарио пресудан утицај комунистичке партије. Слом самоуправног социјализма 1991. године отворио је сва питања организовања друштва – од привреде до културе. Сви напори да се реформише управљање факултетима наилазили су на велики отпор највећег дела универзитетских професора који су, зачудо, европски опредељени бранили самоуправни концепт „одумирања државе“ у образовању.\nПосле 2000. године, политичку власт преузима ДОС  и цементира самоуправну аутономију, а то је значило наставак праксе у којој држава даје новац а искључује се из управе тако што у Саветима има само трећину представника, општег интереса, односно Владе.  То је значило да се оснажује процедура самоизбора управе, кадровски монопол наставника на сва питања везана за избор, напредовање и санкционисање кадровске политике. Нико са стране државе не може да се меша у располагање државним новцем и примену закона.",[12,1818,1819],{},"И тако, у Србији је на делу  већ 70 година самоуправна организација универзитета, а то значи да је оснивач, држава искључена из управних функција  факултета и универзитета. Таква позиција универзитета нема спољну контролу законитости и професионалне етике; све је  дато професорима а дужност је државе да обезбеђује материјална средства.  При том, утемељује се аутономија универзитета под  којом се подразумевају две ствари: аутономија наставе и науке и аутономија  политичког јавног понашања (!). Недавно је Филозофски факултет бранио свог професора који је ширио јавне претње насиљем политичким неистомишљеницима управо „аутономијом универзитета“.",[12,1821,1822],{},"У данашњој Европи постоје државни и приватни универзитети, а једино у Србији постоје самоуправни и приватни универзитети. Ко не верује нека се пита ко управља универзитетом? Ако не Влада, онда партија, ако не партија онда запослени (самоуправљачи). Наше образовање је прошло кроз партијско-комунистичко и самоуправно руковођење. Али, зачудо, и у демократском поретку задржано је самоуправљање на универзитету. И како ствари стоје  нема реформе на видику. Гласна већина је  све покушаје да се  модернизује однос  оснивач- универзитет, одбацила жустро. Одбацила је и европску праксу интегрисаног универзитета. Одбацила је и конкуренцију страних факултета.",[12,1824,1825],{},"Од реформе високог образовања нема ништа: „држава одумире“ на универзитету. Министар у влади не може да доноси одлуке чак и када  неко у ресору драстично крши закон, а има одговорност за укупно стање па и за надгледање законитости рада. Одлично! Не треба држава, односно влада, односно њени министри да одлучују. Само, ко ће да их замени? Самоуправљачи на вратима државне благајне. Загонетно је то стање дуге транзиције одбране самоуправљања у области високог образовања.  Можда је министар образовања непотребан!?",[12,1827,1828],{},"Из свега што је речено произлази следеће упозорење: ко се одлучи на реформу високог образовања у Србији нека добро размисли, а потом изброји на колико ће мина наићи.",{"title":45,"searchDepth":46,"depth":46,"links":1830},[],"2026-04-03",{},"/articles/samoupravljanje-na-univerzitetu-cyr",{"title":1799,"description":50},"articles/samoupravljanje-na-univerzitetu-cyr","za8uDOviDBST8Vz3YEavSFFp9JP9BmQekCOoD73E1QM",{"id":1838,"title":1839,"author":82,"body":1840,"category":118,"date":1831,"description":50,"extension":51,"image":52,"meta":1871,"navigation":74,"path":1872,"seo":1873,"stem":1874,"__hash__":1875},"articles/articles/samoupravljanje-na-univerzitetu.md","Samoupravljanje na univerzitetu (o pravnoj nemoći osnivača-države)",{"type":9,"value":1841,"toc":1869},[1842,1845,1848,1851,1854,1857,1860,1863,1866],[12,1843,1844],{},"Izlazak grupa studenat u nekoliko gradova Srbije krajem 2014. godine, iz slušaonica na ulice nije ništa novo u poslednjih trideset godina. Već su viđene studenske  okupacije  rekatorata i fakulteta, raznim povodima. A uvek ih prati podrška  jedne grupacije  profesora.\nPodsetimo se: od 14 do 26 septembra 2019. godine, dogodila se okupacija  rektorata od strane 15 studenata iz pokreta „1 od pet miliona“.  Grupa studenata, politički aktivisti pokreta, ulaze u rektorat uzimaju ključeve i faktički izbacuju sve zaposlene iz rektorata. Tačno 12 dana drže upravu univerziteta pod blokadom. Rektorka BU Ivanka Popović koju su studenti izbacili iz prostorija izjavljuje da „konstruktivno pregovara“  i  dodaje „dobro je da se akademska pitanja rešavaju u okviru autonomije univerziteta“. Pri čemu “država je osnivač univerzitata ali ona je i partner i ne bi trebala da nam pravi probleme“.",[12,1846,1847],{},"Ključne reči su blokada, autonomija univerziteta, država.  Protest nije sporan ali blokada  duboko jeste. Jedna grupacija studenata, manjinska, sprečava profesorima pravo na rad, studentima koji nisu u blokadi pravo na studiranje, a izlaskom na ulice (sve je više starijih građana na raskrsnicama) krši pravo slobodnog kretanja. Pri tom studenti kao prolazna kategorija blokira stalno zaposlene!",[12,1849,1850],{},"Autonomija univerziteta služi onim profesorima koji podržavaju blokade i pristaju na to da im se uskraćuje pravo na rad. Pri tom krijumčare svoje interese, posebno partijsko-političke ili nepartijske. Činjenica je da dok podržavaju blokadu (razlika od protesta) redovno primaju platu.\nŠta radi država? Ona je osnivač univerziteta, ona isplaćuje plate iz budžeta i kada se ne radi. Međutim, ona je osnivač na papiru; i kako reče  nekadašnja rektorka, a sada  u prvim redovima opozicionog Proglasa,“ država je partner“ i ne treba da pravi probleme. Dakle, blokada institucije a osnivač da ne pravi probleme (koji su inače napravljeni u okviru univerziteta).  „Partner“ treba mirno da gleda  praksu profesorske podrške studentima u blokadi, da im  uskrćuju pravo na rad a plata da teče radio neradio. Skoro pa da država ne treba da postoji!",[12,1852,1853],{},"Problem ponašanja  svih aktera na univerzitetu  treba da bude predmet kritike ( ili apologije). Međutim,  koren  nastale anomije na univerzitetima  nalazi se negde drugde – u pravnom statusu viskog obrazovanja.   U protekloj tranziciji svi strukturni elementi samoupravnog socijalizma su transformisani po kapitalističkom modelu,  jedino je univerzitet sačuvao pravni okvir  bišeg sistema.",[12,1855,1856],{},"U razdoblju od 1945. do 1991. samoupravni univerzitet je obezbedio autonomiju tako što je praznim govorom o slobodi nauke, krijumčario presudan uticaj komunističke partije. Slom samoupravnog socijalizma 1991. godine otvorio je sva pitanja organizovanja društva – od privrede do kulture. Svi napori da se reformiše upravljanje fakultetima nailazili su na veliki otpor najvećeg dela univerzitetskih profesora koji su, začudo, evropski opredeljeni branili samoupravni koncept „odumiranja države“ u obrazovanju.\nPosle 2000. godine, političku vlast preuzima DOS  i cementira samoupravnu autonomiju, a to je značilo nastavak prakse u kojoj država daje novac a isključuje se iz uprave tako što u Savetima ima samo trećinu predstavnika, opšteg interesa, odnosno Vlade.  To je značilo da se osnažuje procedura samoizbora uprave, kadrovski monopol nastavnika na sva pitanja vezana za izbor, napredovanje i sankcionisanje kadrovske politike. Niko sa strane države ne može da se meša u raspolaganje državnim novcem i primenu zakona.",[12,1858,1859],{},"I tako, u Srbiji je na delu  već 70 godina samoupravna organizacija univerziteta, a to znači da je osnivač, država isključena iz upravnih funkcija  fakulteta i univerziteta. Takva pozicija univerziteta nema spoljnu kontrolu zakonitosti i profesionalne etike; sve je  dato profesorima a dužnost je države da obezbeđuje materijalna sredstva.  Pri tom, utemeljuje se autonomija univerziteta pod  kojom se podrazumevaju dve stvari: autonomija nastave i nauke i autonomija  političkog javnog ponašanja (!). Nedavno je Filozofski fakultet branio svog profesora koji je širio javne pretnje nasiljem političkim neistomišljenicima upravo „autonomijom univerziteta“.",[12,1861,1862],{},"U današnjoj Evropi postoje državni i privatni univerziteti, a jedino u Srbiji postoje samoupravni i privatni univerziteti. Ko ne veruje neka se pita ko upravlja univerzitetom? Ako ne Vlada, onda partija, ako ne partija onda zaposleni (samoupravljači). Naše obrazovanje je prošlo kroz partijsko-komunističko i samoupravno rukovođenje. Ali, začudo, i u demokratskom poretku zadržano je samoupravljanje na univerzitetu. I kako stvari stoje  nema reforme na vidiku. Glasna većina je  sve pokušaje da se  modernizuje odnos  osnivač- univerzitet, odbacila žustro. Odbacila je i evropsku praksu integrisanog univerziteta. Odbacila je i konkurenciju stranih fakulteta.",[12,1864,1865],{},"Od reforme visokog obrazovanja nema ništa: „država odumire“ na univerzitetu. Ministar u vladi ne može da donosi odluke čak i kada  neko u resoru drastično krši zakon, a ima odgovornost za ukupno stanje pa i za nadgledanje zakonitosti rada. Odlično! Ne treba država, odnosno vlada, odnosno njeni ministri da odlučuju. Samo, ko će da ih zameni? Samoupravljači na vratima državne blagajne. Zagonetno je to stanje duge tranzicije odbrane samoupravljanja u oblasti visokog obrazovanja.  Možda je ministar obrazovanja nepotreban!?",[12,1867,1868],{},"Iz svega što je rečeno proizlazi sledeće upozorenje: ko se odluči na reformu visokog obrazovanja u Srbiji neka dobro razmisli, a potom izbroji na koliko će mina naići.",{"title":45,"searchDepth":46,"depth":46,"links":1870},[],{},"/articles/samoupravljanje-na-univerzitetu",{"title":1839,"description":50},"articles/samoupravljanje-na-univerzitetu","hYT523ZAlnSpeaM0G4ufvJ1u6la-gE_u7AonF3fzbLI",{"id":1877,"title":1878,"author":7,"body":1879,"category":48,"date":1901,"description":50,"extension":51,"image":52,"meta":1902,"navigation":74,"path":1903,"seo":1904,"stem":1905,"__hash__":1906},"articles/articles/sta-da-se-radi-sa-samoupravnim-univerzitetom-cyr.md","Шта да се ради са самоуправним универзитетом?",{"type":9,"value":1880,"toc":1899},[1881,1884,1887,1890,1893,1896],[12,1882,1883],{},"Догодило се 25. марта 2026, (само)убиство на Филозофском факултету у Београду и српски универзитет је поново дошао у центар јавне пажње. На два начина: они који су критиковали блокадерску анархију на факултетима поново су дигли глас, они који су подржавали аномију на универзитетима покрили су трагедију другим темема или су ућутали. Они - то су медији и групе наставника, уметника, „интелектуалаца“.",[12,1885,1886],{},"Разговори поводом ове трагедије крећу се стазама описивања догађаја, критиком стања на универзитету, захтевима за оставком декана и ректора БУ. Понеко у јавном говору каже да се клупко блокада одмотавало тако да је морало да доведе до неке студенске несреће. Телевизије приказују снимке узурпираних просторија државног универзитета у којима се види све што припада улици или магацинима за насилне борбе, а не универзитетским катедрама. Они који су критиковали такво стање сматрају да декан и ректор треба да поднесу оставку и то из моралних разлога. Ако не ради морал, оснивач универзитета нема начина да га смени! Они на страни блокадера скоро да бране челника факутета и ректора БУ.",[12,1888,1889],{},"Присетимо се како су улоге биле измењене после пада надстрешнице у Новом Саду! Од тог дана до данас ови други су у медијима нон-стоп оптуживали а на улицама практиковали нигде виђен парастос од 16 минута. Они први су углавном немоћно негодовали због политичке злоуптребе трагедије.\nИ тако настављају се сукоби и нефункционалности на овом значајном подсистему друштва већ две године. Окретање у кругу се наставља. Описују се последице, критикују или подржавају напади блокадера на студенте и професоре који неће да им се придруже. Полиција штити противзаконите блокадере који заустављају саобраћај на главним улицима Београда.",[12,1891,1892],{},"Човек мора да се пита: шта да се ради са политизованим универзитетом? Када се каже у јавности да је универзитет исти као пре тридесет година, питање је шта учинити да се нешто промени. Ништа посебно, само треба анализирати кључну ствар: одакле потиче овакав неред на универзитету, шта је узрок, а за последице касније.",[12,1894,1895],{},"Основни извор из кога куља растућа анархија на српским универзитетима је самоуправна организација ове установе. Блокадерски активисти, наставници и професори, присвојили (отели) су државне зграде и права оснивача. То чудо од скоро двогодишњим блокада суочило је грађане са једним апсурдом: они финасирају, (пуне буџет) из кога се плаћа незаконита активност стално запослених (професора и администрације) и пролазних студената. Они користе комунистичко наслеђе самоуправљања („фабрике радницима, универзитети наставницима и студентима“) за своју борбу за политичку власт. И све што се догађа у протеклих две године са и на универзитетима је незаконита употреба ове високошколске установе од стране већих и мањих група за незаконито освајање политичке власти. Све то омогућава систем самоуправљања на универзитетима.",[12,1897,1898],{},"И шта да се ради? У заблуди су они који мисле да је попуштање самоуправљачима на универзитету пут решења. Напротив. Док се не промени правни статус универзитета, док се не врати тамо где је постојао од оснивања, дакле под правну контролу државе и владе, демократску контролу система управљања одозго а не одоздо, ништа се суштински неће променити. Образовна рана српског друштва ће бити отворена и даље, са изгледима да се погоршава.",{"title":45,"searchDepth":46,"depth":46,"links":1900},[],"2026-04-01",{},"/articles/sta-da-se-radi-sa-samoupravnim-univerzitetom-cyr",{"title":1878,"description":50},"articles/sta-da-se-radi-sa-samoupravnim-univerzitetom-cyr","w_n5RQRtVI-bTbHGBsoLEMJSwl7yxg9tm9BVXOq4-8Q",{"id":1908,"title":1909,"author":82,"body":1910,"category":118,"date":1901,"description":50,"extension":51,"image":52,"meta":1932,"navigation":74,"path":1933,"seo":1934,"stem":1935,"__hash__":1936},"articles/articles/sta-da-se-radi-sa-samoupravnim-univerzitetom.md","Šta da se radi sa samoupravnim univerzitetom?",{"type":9,"value":1911,"toc":1930},[1912,1915,1918,1921,1924,1927],[12,1913,1914],{},"Dogodilo se 25. marta 2026, (samo)ubistvo na Filozofskom fakultetu u Beogradu i srpski univerzitet je ponovo došao u centar javne pažnje. Na dva načina: oni koji su kritikovali blokadersku anarhiju na fakultetima ponovo su digli glas, oni koji su podržavali anomiju na univerzitetima pokrili su tragediju drugim temema ili su ućutali. Oni - to su mediji i grupe nastavnika, umetnika, „intelektualaca“.",[12,1916,1917],{},"Razgovori povodom ove tragedije kreću se stazama opisivanja događaja, kritikom stanja na univerzitetu, zahtevima za ostavkom dekana i rektora BU. Poneko u javnom govoru kaže da se klupko blokada odmotavalo tako da je moralo da dovede do neke studenske nesreće. Televizije prikazuju snimke uzurpiranih prostorija državnog univerziteta u kojima se vidi sve što pripada ulici ili magacinima za nasilne borbe, a ne univerzitetskim katedrama. Oni koji su kritikovali takvo stanje smatraju da dekan i rektor treba da podnesu ostavku i to iz moralnih razloga. Ako ne radi moral, osnivač univerziteta nema načina da ga smeni! Oni na strani blokadera skoro da brane čelnika fakuteta i rektora BU.",[12,1919,1920],{},"Prisetimo se kako su uloge bile izmenjene posle pada nadstrešnice u Novom Sadu! Od tog dana do danas ovi drugi su u medijima non-stop optuživali a na ulicama praktikovali nigde viđen parastos od 16 minuta. Oni prvi su uglavnom nemoćno negodovali zbog političke zlouptrebe tragedije.\nI tako nastavljaju se sukobi i nefunkcionalnosti na ovom značajnom podsistemu društva već dve godine. Okretanje u krugu se nastavlja. Opisuju se posledice, kritikuju ili podržavaju napadi blokadera na studente i profesore koji neće da im se pridruže. Policija štiti protivzakonite blokadere koji zaustavljaju saobraćaj na glavnim ulicima Beograda.",[12,1922,1923],{},"Čovek mora da se pita: šta da se radi sa politizovanim univerzitetom? Kada se kaže u javnosti da je univerzitet isti kao pre trideset godina, pitanje je šta učiniti da se nešto promeni. Ništa posebno, samo treba analizirati ključnu stvar: odakle potiče ovakav nered na univerzitetu, šta je uzrok, a za posledice kasnije.",[12,1925,1926],{},"Osnovni izvor iz koga kulja rastuća anarhija na srpskim univerzitetima je samoupravna organizacija ove ustanove. Blokaderski aktivisti, nastavnici i profesori, prisvojili (oteli) su državne zgrade i prava osnivača. To čudo od skoro dvogodišnjim blokada suočilo je građane sa jednim apsurdom: oni finasiraju, (pune budžet) iz koga se plaća nezakonita aktivnost stalno zaposlenih (profesora i administracije) i prolaznih studenata. Oni koriste komunističko nasleđe samoupravljanja („fabrike radnicima, univerziteti nastavnicima i studentima“) za svoju borbu za političku vlast. I sve što se događa u proteklih dve godine sa i na univerzitetima je nezakonita upotreba ove visokoškolske ustanove od strane većih i manjih grupa za nezakonito osvajanje političke vlasti. Sve to omogućava sistem samoupravljanja na univerzitetima.",[12,1928,1929],{},"I šta da se radi? U zabludi su oni koji misle da je popuštanje samoupravljačima na univerzitetu put rešenja. Naprotiv. Dok se ne promeni pravni status univerziteta, dok se ne vrati tamo gde je postojao od osnivanja, dakle pod pravnu kontrolu države i vlade, demokratsku kontrolu sistema upravljanja odozgo a ne odozdo, ništa se suštinski neće promeniti. Obrazovna rana srpskog društva će biti otvorena i dalje, sa izgledima da se pogoršava.",{"title":45,"searchDepth":46,"depth":46,"links":1931},[],{},"/articles/sta-da-se-radi-sa-samoupravnim-univerzitetom",{"title":1909,"description":50},"articles/sta-da-se-radi-sa-samoupravnim-univerzitetom","eNcNzNrUxCgkyPf51O7VBhnNJi3NiZHZTRdr9nxgXco",{"id":1938,"title":1939,"author":7,"body":1940,"category":48,"date":1967,"description":50,"extension":51,"image":52,"meta":1968,"navigation":74,"path":1969,"seo":1970,"stem":1971,"__hash__":1972},"articles/articles/ketman-u-srpskoj-demokratiji-cyr.md","Кетман у српској демократији",{"type":9,"value":1941,"toc":1965},[1942,1949,1952,1959,1962],[12,1943,1944,1945,1948],{},"Пољски књижевник је написао књигу ",[31,1946,1947],{},"Заробљени ум"," у којој описује скривајуће, камелеонско понашање интелектуалаца у комунистичком систему. У најкраћем то је понашање са два лица. На видљивој сцени ови интелектуалци подржавају тоталитарни режим, прихватају владајућу идеологију, учествују стварно и симболички у прославама једнопартијског поретка. Истовремено, њихово друго лице, оно које се не види, прикрива критичке оцене и ставове о поретку који јавно славе. Кетмановско понашање је мотивисано карактером, интересом, каријером оног интелектуалца који прихвата такав живот.",[12,1950,1951],{},"Када поменемо књигу Чеслава Милоша помислимо на сурови комунистички режим који је кварио људске судбине на начин кетмана. Да ли при том мислимо да је кетман човек прошлости, архивиран са падом комунистичког система? Ако то помислимо, погрешићемо. Овакав тип интелектуалца живи и делује у демократским системима, конкретно у Србији од 1990 до 2026. Необично да у поретку који је антипод комунизму делује отворено кетман! Необично али тачно. Свако их може препознати на јавној сцени само ако широм отвори политичке очи. При том, мора да га разликује од других типова; оних који јавно хвале власт а приватно критикују или приватно клеветају личности на власти а јавно ни реч да кажу.",[12,1953,1954,1955,1958],{},"Ко је кетман у српској демократији? Разуме се, није копија оног из ",[31,1956,1957],{},"Заробљеног ума",". То је интелектуалац који на другачији начин скрива своја уверења од сопствених јавних ставова. Његов однос према режиму који је добио поверење грађана на изборима није похвала већ мржња, клевета, бацање љаге. Код Милоша кетман хвали идеологију и власт. Српски кетман сваку власт у Србији од 1990, беспоштедно, нихилистички критикује. Додуше мржња је спласнула када је ДОС дошао на власт.",[12,1960,1961],{},"Српски кетман демонизује власт зато што „наноси штету Србији“ (какву?), то ће рећи да је он већи Србин од оних који су на власти. Карактеристика понашања овог интелектуалца је и то да он не крије, као комунистички кетман, своја уверења и ставове. Тако док блати власт што „прихвата“ западне налоге, он користи новчана средства из западних фондова за своју невладину организацију. Али и више од тога. Огорчени кетман користи новац из буџета којим управља српска власт коју не подноси и мрзи. И то није све. Овај тип српског интелектуалца, ако се нађе у жирију, наградиће научника који долази у ред водећег србомрзитеља. Није ли и то својство српског кетмана: јавно се представља као ватрени Србин а награђује ватреног србомрзитеља. Острашћено оптужује власт да је колонијална, а он прима паре од више западних фондација. Како то? Тешко питање.",[12,1963,1964],{},"Кетман интелектуалац постоји и у демократији. Српски пример показује да је разлика у томе што се овај интелектуалац не скрива већ се отворено представља као бранилац српства од српске демократски биране власти, а при отворено сарађује са њеним мрзитељима. Остаје непрозирно стање његове душе. Да ли га изједа немир располућености који се не види кад говори у јавности?",{"title":45,"searchDepth":46,"depth":46,"links":1966},[],"2026-03-28",{},"/articles/ketman-u-srpskoj-demokratiji-cyr",{"title":1939,"description":50},"articles/ketman-u-srpskoj-demokratiji-cyr","Cc9eiEgbg712h-X2mMq3r7MLt3E_uQHJMDgCIUg7EcI",{"id":1974,"title":1975,"author":82,"body":1976,"category":118,"date":1967,"description":50,"extension":51,"image":52,"meta":2003,"navigation":74,"path":2004,"seo":2005,"stem":2006,"__hash__":2007},"articles/articles/ketman-u-srpskoj-demokratiji.md","Ketman u srpskoj demokratiji",{"type":9,"value":1977,"toc":2001},[1978,1985,1988,1995,1998],[12,1979,1980,1981,1984],{},"Poljski književnik je napisao knjigu ",[31,1982,1983],{},"Zarobljeni um"," u kojoj opisuje skrivajuće, kameleonsko ponašanje intelektualaca u komunističkom sistemu. U najkraćem to je ponašanje sa dva lica. Na vidljivoj sceni ovi intelektualci podržavaju totalitarni režim, prihvataju vladajuću ideologiju, učestvuju stvarno i simbolički u proslavama jednopartijskog poretka. Istovremeno, njihovo drugo lice, ono koje se ne vidi, prikriva kritičke ocene i stavove o poretku koji javno slave. Ketmanovsko ponašanje je motivisano karakterom, interesom, karijerom onog intelektualca koji prihvata takav život.",[12,1986,1987],{},"Kada pomenemo knjigu Česlava Miloša pomislimo na surovi komunistički režim koji je kvario ljudske sudbine na način ketmana. Da li pri tom mislimo da je ketman čovek prošlosti, arhiviran sa padom komunističkog sistema? Ako to pomislimo, pogrešićemo. Ovakav tip intelektualca živi i deluje u demokratskim sistemima, konkretno u Srbiji od 1990 do 2026. Neobično da u poretku koji je antipod komunizmu deluje otvoreno ketman! Neobično ali tačno. Svako ih može prepoznati na javnoj sceni samo ako širom otvori političke oči. Pri tom, mora da ga razlikuje od drugih tipova; onih koji javno hvale vlast a privatno kritikuju ili privatno klevetaju ličnosti na vlasti a javno ni reč da kažu.",[12,1989,1990,1991,1994],{},"Ko je ketman u srpskoj demokratiji? Razume se, nije kopija onog iz ",[31,1992,1993],{},"Zarobljenog uma",". To je intelektualac koji na drugačiji način skriva svoja uverenja od sopstvenih javnih stavova. Njegov odnos prema režimu koji je dobio poverenje građana na izborima nije pohvala već mržnja, kleveta, bacanje ljage. Kod Miloša ketman hvali ideologiju i vlast. Srpski ketman svaku vlast u Srbiji od 1990, bespoštedno, nihilistički kritikuje. Doduše mržnja je splasnula kada je DOS došao na vlast.",[12,1996,1997],{},"Srpski ketman demonizuje vlast zato što „nanosi štetu Srbiji“ (kakvu?), to će reći da je on veći Srbin od onih koji su na vlasti. Karakteristika ponašanja ovog intelektualca je i to da on ne krije, kao komunistički ketman, svoja uverenja i stavove. Tako dok blati vlast što „prihvata“ zapadne naloge, on koristi novčana sredstva iz zapadnih fondova za svoju nevladinu organizaciju. Ali i više od toga. Ogorčeni ketman koristi novac iz budžeta kojim upravlja srpska vlast koju ne podnosi i mrzi. I to nije sve. Ovaj tip srpskog intelektualca, ako se nađe u žiriju, nagradiće naučnika koji dolazi u red vodećeg srbomrzitelja. Nije li i to svojstvo srpskog ketmana: javno se predstavlja kao vatreni Srbin a nagrađuje vatrenog srbomrzitelja. Ostrašćeno optužuje vlast da je kolonijalna, a on prima pare od više zapadnih fondacija. Kako to? Teško pitanje.",[12,1999,2000],{},"Ketman intelektualac postoji i u demokratiji. Srpski primer pokazuje da je razlika u tome što se ovaj intelektualac ne skriva već se otvoreno predstavlja kao branilac srpstva od srpske demokratski birane vlasti, a pri otvoreno sarađuje sa njenim mrziteljima. Ostaje neprozirno stanje njegove duše. Da li ga izjeda nemir raspolućenosti koji se ne vidi kad govori u javnosti?",{"title":45,"searchDepth":46,"depth":46,"links":2002},[],{},"/articles/ketman-u-srpskoj-demokratiji",{"title":1975,"description":50},"articles/ketman-u-srpskoj-demokratiji","U_A3G73NFR9iT1k-J5MfqgLl5UWddjJpifdJcFCF0kI",{"id":2009,"title":2010,"author":7,"body":2011,"category":48,"date":2033,"description":2010,"extension":51,"image":52,"meta":2034,"navigation":74,"path":2035,"seo":2036,"stem":2037,"__hash__":2038},"articles/articles/nas-gospodar-mobilni-cyr.md","Наш господар – мобилни",{"type":9,"value":2012,"toc":2031},[2013,2016,2019,2022,2025,2028],[12,2014,2015],{},"Особа, име јој је Србољуб К., породичан је човек, запослен, живи у нашем граду. Ево једног његовог дана. Руча са децом, она су у основној школи. Док ручају држе испред себе мобилни телефон наслоњен на празну шољу за јогурт. Не разговарају. Пита их како је у школи, одговарају „Супер!“. Пита их за другове, кажу „Супер“. Одлазе у школу, одлази и он у шетњу. На улици сусреће младе девојке и дечаке, са мобилним у рукама. Неки гледају мобилни, не разговарају. Пролази мајка са бебом у колицима; једном руком гура колица, другом гледа у мобилни.\nИде улицом по којој се вијају листови са грана великих платана, загледа прозоре и терасе на којима се суше кошуље и мајице, кад му у сусрет иде лепа девојка 30-тих година. Поглед му сам од себе пада на лепоту која му иде у сусрет. Кад, она узима мобилни и почиње да типка. Мимоиђоше се, она поред њега са погледом на телефон а он погледом на њу. То му врати из сећања једно путовање међуградским аутобусом у коме је млада девојка, на седишту поред њега, сат времена, колико је трајала вожња, гледала себе и своје слике на екрану мобилног.\nГосподин Србољуб К. улази у аутобус градског превоза. Баци поглед испред себе, путници гледају у мобилни телефон. Има и оних са слушалицама на ушима. Један човек средњих година разговара са мобилним пред собом, гласно да га већи број путника слуша. Прича како се посвађао са комшијом око паркинга. Сви ми треба да знамо шта му се догодило; ми са рукама на рукохватима аутобуса слушамо у ритму градског аутобуса.",[12,2017,2018],{},"Стигао је Србољуб К. тамо где је планирао, али је поранио. Шта да ради? Попиће кафу у башти првог ресторана. Кружи погледом: има гостју који разговарају, али на првом столу до његовог седе младић и девојка, на другом једна група студената, на трећем двоје средовечних мушкараца. Ови око њега гледају у своје телефоне, а на трећем мобилни леже на столу уз ћутање. А кад узму типкају великом брзином: прсти лете као виртуози на клавиру.\nГледа то господин Србољуб К. и мисао му одлута на људе са којима ради у канцеларији спољнотрговинске фирме. Сви запослени држе мобилне поред себе. Кад зазвони, они прекидају посао да би се јавили. Она која седи преко пута, зове дете и диктира шта да једе и како да се обуче, а знам да похађа средњу школу. Пита како учи њено дете. Одговара „Супер“. Господин Србољуб К. каже њој да је видео преписку свог сина са другом на мобилном. Не разуме те скраћенице - бзвз; врв; знш, иг. Како ови млади разговарају са скраћеницама? Како говоре без мобилног?\nЈуче је наш господин отишао на концерт озбиљне музике и баш тамо где је гудало виолине кренуло по жицама, три места од њега зазврја телефон. Окренуо се према овом шамару музици, а онај рече гласно: „Јавићу се“. Звуци виолине не утишаше.",[12,2020,2021],{},"Седи наш Србољуб К. са пријатељем. Вади мобилни и ставља на сто. Звони му мобилни и он се јавља. Разговара, пријатељ слуша. Мало затим, пријатељу звони мобилни, говори нешто о послу а наш Србољуб К. слуша. Поседеше још мало па кренуше свако својим путем. Таман кад се одмакао, заштекта звук с мобилног. Да погледа а оно вајбер група, 23 поруке на монитору. Укључио се у вајбер групу станара, њих 15 за сваки случај. Кад оно са другог спрата комшиница жали на суседа који не затвара улазна врата, други позив је позив за кафу, трећи нека жалба на поштара и тако, тако; мораће да се искључи са вајбер групе.",[12,2023,2024],{},"На улици иста слика; неки журе, неки лагано корачају, неки чекају испред неке станице али сви се по једном препознају – мобилни телефон је у рукама или у ташни или у задњем џепу. Док је чекао да пређе улицу три возача аутомобила возе и држе мобилни на ушима.\nКад се вратио у стан, укључује компјутер. Упада у мрежу глобалних размера која је исплетена давне 1965. године, да види да ли је стигао неки мејл, а и он треба да шаље одложене мејлове. Седи већ два сата и шара, крстари по интернет мору. Чита неки текст о политичару. Слуша неки разговор на не зна и сам ком сајту, скаче са сајта на сајт, троши минуте и сате. Не зна да је Алвин Тофлер у књизи Трећи талас (1983), користио појам „тоталитаризам компјутера“ и записао ове речи: „Кад у први план избије компјутером преплављена рационалност, она човека чини пришипетљом машине са знањем. Тада не само што људи програмирају компјутере, него компјутери програмирају људе“.\nКликће му мобилни, остављен поред компјутера и он се одмах хвата да види шта је, ко зове, шта хоће? Има све канале: tik-tok, facebook, instagram, twitter. Питају га са непознате адресе да ли би да купи пеглу, јефтину. Одговара са не. Мало затим пријатељ му шаље поруку са питањем и да се виде. Одговара све је ОК.",[12,2026,2027],{},"Шта је са језиком којим смо не тако давно говорили, писали и преносили значења живота и рада? Друштвена стварност је била дата у језику и главно питање било је колико језик ваљано изражава предмет. Мобилни ствара нови језик – скраћенице, емотикони, слике. На кратке поруке, Србољуб К. добија одговоре у виду сличице, аплауза, срца.\nИ тако наш суграђанин по имену Србољуб К. живи слободно са мобилним у рукама и интернетом на столу. Живи као и сви други у овом времену. Не стиже да оде у свој завичај, у место лепоте природе, земље и неба. Да удахне ваздух багрема и да одмори поред реке своје младости. ИКТ му поједе време. Све вредности оног живота су нестале. Наступило је време добровољног робовања мобилном телефону. Човек је измислио комуникацијску справу која искључује сваку дебату о моћи. Ова моћ не поставља границе слободи али ни репресији; није ни моћ која може да подстакне ваљану расправу о себи. До сада смо имали појам моћи који означава однос између појединаца или друштвених група у коме једна страна намеће своју вољу другој. У сваком формализованом односу постоји наметање воље, било послушношћу (дисциплином) било силом (сламањем отпора). Али и у неформалном односу, једна страна намеће вољу другој. Појавио се нови облик моћи, безлична моћ. Пред нама је, дакле, невидљиви субјект који намеће своју вољу, свој клик, хиљадама и стотинама држача мобилног телефона у рукама. Кад зазвони одмах се јављаш, кад си бесан шаљеш клетве, кад немаш посла зуриш у екран и типкаш, а када се негде апарат загуби претрнеш од страха.",[12,2029,2030],{},"Наш Србољуб К. ужива у моћи мобилног телефона, ужива као и сви они са којима живи и сви они које је сусрео на свом кретању по граду, и они које није сусрео. Ослободио се културе језика, понашања, вредности старог идентитета, традиције, социјалних односа. Са кристално чистим мобилним ЈА корача напред у будућност. Какву? Са вештачком интелигенцијом која ће заменити мозак човека и његову свест.",{"title":45,"searchDepth":46,"depth":46,"links":2032},[],"2026-03-24",{},"/articles/nas-gospodar-mobilni-cyr",{"title":2010,"description":2010},"articles/nas-gospodar-mobilni-cyr","_mhvQSFx05TigWt5KNs4Wls4G2xO6-PYKSh8BcnOHrc",{"id":2040,"title":2041,"author":82,"body":2042,"category":118,"date":2033,"description":2041,"extension":51,"image":52,"meta":2064,"navigation":74,"path":2065,"seo":2066,"stem":2067,"__hash__":2068},"articles/articles/nas-gospodar-mobilni.md","Naš gospodar - mobilni",{"type":9,"value":2043,"toc":2062},[2044,2047,2050,2053,2056,2059],[12,2045,2046],{},"Osoba, ime joj je Srboljub K., porodičan je čovek, zaposlen, živi u našem gradu. Evo jednog njegovog dana. Ruča sa decom, ona su u osnovnoj školi. Dok ručaju drže ispred sebe mobilni telefon naslonjen na praznu šolju za jogurt. Ne razgovaraju. Pita ih kako je u školi, odgovaraju „Super!“. Pita ih za drugove, kažu „Super“. Odlaze u školu, odlazi i on u šetnju. Na ulici susreće mlade devojke i dečake, sa mobilnim u rukama. Neki gledaju mobilni, ne razgovaraju. Prolazi majka sa bebom u kolicima; jednom rukom gura kolica, drugom gleda u mobilni.\nIde ulicom po kojoj se vijaju listovi sa grana velikih platana, zagleda prozore i terase na kojima se suše košulje i majice, kad mu u susret ide lepa devojka 30-tih godina. Pogled mu sam od sebe pada na lepotu koja mu ide u susret. Kad, ona uzima mobilni i počinje da tipka. Mimoiđoše se, ona pored njega sa pogledom na telefon a on pogledom na nju. To mu vrati iz sećanja jedno putovanje međugradskim autobusom u kome je mlada devojka, na sedištu pored njega, sat vremena, koliko je trajala vožnja, gledala sebe i svoje slike na ekranu mobilnog.\nGospodin Srboljub K. ulazi u autobus gradskog prevoza. Baci pogled ispred sebe, putnici gledaju u mobilni telefon. Ima i onih sa slušalicama na ušima. Jedan čovek srednjih godina razgovara sa mobilnim pred sobom, glasno da ga veći broj putnika sluša. Priča kako se posvađao sa komšijom oko parkinga. Svi mi treba da znamo šta mu se dogodilo; mi sa rukama na rukohvatima autobusa slušamo u ritmu gradskog autobusa.",[12,2048,2049],{},"Stigao je Srboljub K. tamo gde je planirao, ali je poranio. Šta da radi? Popiće kafu u bašti prvog restorana. Kruži pogledom: ima gostju koji razgovaraju, ali na prvom stolu do njegovog sede mladić i devojka, na drugom jedna grupa studenata, na trećem dvoje sredovečnih muškaraca. Ovi oko njega gledaju u svoje telefone, a na trećem mobilni leže na stolu uz ćutanje. A kad uzmu tipkaju velikom brzinom: prsti lete kao virtuozi na klaviru.\nGleda to gospodin Srboljub K. i misao mu odluta na ljude sa kojima radi u kancelariji spoljnotrgovinske firme. Svi zaposleni drže mobilne pored sebe. Kad zazvoni, oni prekidaju posao da bi se javili. Ona koja sedi preko puta, zove dete i diktira šta da jede i kako da se obuče, a znam da pohađa srednju školu. Pita kako uči njeno dete. Odgovara „Super“. Gospodin Srboljub K. kaže njoj da je video prepisku svog sina sa drugom na mobilnom. Ne razume te skraćenice - bzvz; vrv; znš, ig. Kako ovi mladi razgovaraju sa skraćenicama? Kako govore bez mobilnog?\nJuče je naš gospodin otišao na koncert ozbiljne muzike i baš tamo gde je gudalo violine krenulo po žicama, tri mesta od njega zazvrja telefon. Okrenuo se prema ovom šamaru muzici, a onaj reče glasno: „Javiću se“. Zvuci violine ne utišaše.",[12,2051,2052],{},"Sedi naš Srboljub K. sa prijateljem. Vadi mobilni i stavlja na sto. Zvoni mu mobilni i on se javlja. Razgovara, prijatelj sluša. Malo zatim, prijatelju zvoni mobilni, govori nešto o poslu a naš Srboljub K. sluša. Posedeše još malo pa krenuše svako svojim putem. Taman kad se odmakao, zaštekta zvuk s mobilnog. Da pogleda a ono vajber grupa, 23 poruke na monitoru. Uključio se u vajber grupu stanara, njih 15 za svaki slučaj. Kad ono sa drugog sprata komšinica žali na suseda koji ne zatvara ulazna vrata, drugi poziv je poziv za kafu, treći neka žalba na poštara i tako, tako; moraće da se isključi sa vajber grupe.",[12,2054,2055],{},"Na ulici ista slika; neki žure, neki lagano koračaju, neki čekaju ispred neke stanice ali svi se po jednom prepoznaju – mobilni telefon je u rukama ili u tašni ili u zadnjem džepu. Dok je čekao da pređe ulicu tri vozača automobila voze i drže mobilni na ušima.\nKad se vratio u stan, uključuje kompjuter. Upada u mrežu globalnih razmera koja je ispletena davne 1965. godine, da vidi da li je stigao neki mejl, a i on treba da šalje odložene mejlove. Sedi već dva sata i šara, krstari po internet moru. Čita neki tekst o političaru. Sluša neki razgovor na ne zna i sam kom sajtu, skače sa sajta na sajt, troši minute i sate. Ne zna da je Alvin Tofler u knjizi Treći talas (1983), koristio pojam „totalitarizam kompjutera“ i zapisao ove reči: „Kad u prvi plan izbije kompjuterom preplavljena racionalnost, ona čoveka čini prišipetljom mašine sa znanjem. Tada ne samo što ljudi programiraju kompjutere, nego kompjuteri programiraju ljude“.\nKlikće mu mobilni, ostavljen pored kompjutera i on se odmah hvata da vidi šta je, ko zove, šta hoće? Ima sve kanale: tik-tok, facebook, instagram, twitter. Pitaju ga sa nepoznate adrese da li bi da kupi peglu, jeftinu. Odgovara sa ne. Malo zatim prijatelj mu šalje poruku sa pitanjem i da se vide. Odgovara sve je OK.",[12,2057,2058],{},"Šta je sa jezikom kojim smo ne tako davno govorili, pisali i prenosili značenja života i rada? Društvena stvarnost je bila data u jeziku i glavno pitanje bilo je koliko jezik valjano izražava predmet. Mobilni stvara novi jezik – skraćenice, emotikoni, slike. Na kratke poruke, Srboljub K. dobija odgovore u vidu sličice, aplauza, srca.\nI tako naš sugrađanin po imenu Srboljub K. živi slobodno sa mobilnim u rukama i internetom na stolu. Živi kao i svi drugi u ovom vremenu. Ne stiže da ode u svoj zavičaj, u mesto lepote prirode, zemlje i neba. Da udahne vazduh bagrema i da odmori pored reke svoje mladosti. IKT mu pojede vreme. Sve vrednosti onog života su nestale. Nastupilo je vreme dobrovoljnog robovanja mobilnom telefonu. Čovek je izmislio komunikacijsku spravu koja isključuje svaku debatu o moći. Ova moć ne postavlja granice slobodi ali ni represiji; nije ni moć koja može da podstakne valjanu raspravu o sebi. Do sada smo imali pojam moći koji označava odnos između pojedinaca ili društvenih grupa u kome jedna strana nameće svoju volju drugoj. U svakom formalizovanom odnosu postoji nametanje volje, bilo poslušnošću (disciplinom) bilo silom (slamanjem otpora). Ali i u neformalnom odnosu, jedna strana nameće volju drugoj. Pojavio se novi oblik moći, bezlična moć. Pred nama je, dakle, nevidljivi subjekt koji nameće svoju volju, svoj klik, hiljadama i stotinama držača mobilnog telefona u rukama. Kad zazvoni odmah se javljaš, kad si besan šalješ kletve, kad nemaš posla zuriš u ekran i tipkaš, a kada se negde aparat zagubi pretrneš od straha.",[12,2060,2061],{},"Naš Srboljub K. uživa u moći mobilnog telefona, uživa kao i svi oni sa kojima živi i svi oni koje je susreo na svom kretanju po gradu, i oni koje nije susreo. Oslobodio se kulture jezika, ponašanja, vrednosti starog identiteta, tradicije, socijalnih odnosa. Sa kristalno čistim mobilnim JA korača napred u budućnost. Kakvu? Sa veštačkom inteligencijom koja će zameniti mozak čoveka i njegovu svest.",{"title":45,"searchDepth":46,"depth":46,"links":2063},[],{},"/articles/nas-gospodar-mobilni",{"title":2041,"description":2041},"articles/nas-gospodar-mobilni","yfaSIHBioyLjEsRIyETcsmawmzAehmFVhM2LQu_iTxM",{"id":2070,"title":2071,"author":7,"body":2072,"category":48,"date":2100,"description":2071,"extension":51,"image":52,"meta":2101,"navigation":74,"path":2102,"seo":2103,"stem":2104,"__hash__":2105},"articles/articles/demokratija-i-vojna-sila-cyr.md","Демокртија и војна сила",{"type":9,"value":2073,"toc":2098},[2074,2077,2080,2083,2086,2089,2092,2095],[12,2075,2076],{},"Изгледа да је и демократији суђено да изневери своје нововековне снове и идеале о држави која ће, за разлику од диктатура разних облика, користити мирна средства у областима политичке власти. Онај политички тријумфализам после рушења Берлинског зида 1989, о рушењу источног зла и ширењу западног добра, брзо је спласнуо, глобализацијске вредности су наишле на отпор националног суверенизма, а убрзо су започели ратни сукоби између демократских држава и ненајављени ратови Запада против држава са исламским становништвом.",[12,2078,2079],{},"Најновије европско искуство демантује основну тврдњу свих мислилаца демократије да државе са овим системом међусобно не ратују. Чињеница је да су: 1. у бившој СФРЈ ратови избили после обављених демократских избора 1990. године; 2. НАТО демократске државе бомбардују демократску СР Југославију 1999. године; 3. Русија и Украјина са демократским владама улазе у ратни сукоб 2022. године. Очигледно, родоначелници демократије нису предвидели пут овог поретка од слободе у држави до ратова са другим државама у циљу смене законите власти у другим државама и цивилизацијама. То је претња демократији која долази од оних актера који делују под њеним именом, а не од отворених противника овог поретка власти.",[12,2081,2082],{},"Обрачун НАТО држава са Србима није био ништа у односу на НАТО долазак на границу Русије и помагање Украјине у рату са Русијом 2022. године. Заправо, са ЕУ и европским државама (минус Србија) објављен је тотални рат Русији, у коме нема оружаног али има свих других ратова. Европа је проговорила једним политичким гласом, једном колективном мржњом Руса и Русије. Како разумети ово демократско једноумље Западне Европе?",[12,2084,2085],{},"НАТО је на „бранику“ западних демократија али НАТО напада или прети другим државама. Највећа претња демократији долази од оних актера који делују под њеним именом, а не од отворених противника овог поретка власти. Нема државе без војне силе, а ЕУ је удружила ту силу са САД на челу са савезом званим НАТО. Добили смо у Европи наоружану демократију која се шири. Шта је НАТО?",[12,2087,2088],{},"НАТО (North Atlantic Treaty Organization) је војни савез северноамеричких и европских држава. Од свог оснивања 1949. пријемом нових чланица бројност се са првобитних 12, ширењем на Исток, повећала на 30 чланица. (Треба само погледати заједничку фотографију која улива страх.) Северна Македонија се 2020. придружила НАТО-у као последња чланица. НАТО тренутно призива Босну и Херцеговину, Грузију као могуће чланове. Поред чланица организације у раду учествује 21 земља чланица Партнерства за мир, са још 15 земаља укључених у институционални систем дијалога. Трошкови за одбрану чланица треба да износе 2% бруто домаћег производа до 2024. године. Дакле, НАТО се шири на два начина: увећава своје чланице и стигао је на границе Русије. При том се самопредставља као одбрамбени савез.",[12,2090,2091],{},"Ново ширење ратова на Блиском и средњем Истоку покреће Америка која по самоперцепцији представља лидера слободног света. Западне демократије ратују против исламских држава: Ирак, Либија, Авганистан, Иран. А најновије дело западне демократије свакако је отмица легалног председника Венецуеле. Прети се и Куби.",[12,2093,2094],{},"Најновије геополитичко искуство показује да западне демократије са САД на челу употребљавају рат као средство спољне политике. Рат је превасходно инструмент тоталитарних држава, који се користи у освајању других држава и за чување унутрашњег поретка власти. Критичари рата су веровали да демократска држава одбацује рат из свог схватања политике. Међутим, НАТО бомбардује Републику Српску 1995. године. СР Југославију 1999. године. Повеља УН је бачена 1999. године под ноге од стране демократских држава Запада, а Немачка, Француска, Шпанија мирно су погазиле своје уставне норме. На делу је чиста сила против права. Када су тако поступиле против својих уставних докумената не треба да чуди ратна воља са којом крше уставе других држава. Али то је био почетак НАТО интервенција: у Авганистану 2003. први пут НАТО преузима мисију изван северноатлантског подручја. Већ следеће године изведена је „тренинг мисија“ у Ираку. НАТО је 2009. распоредио ратне бродове са циљем заштите морског саобраћаја у Аденском заливу и Индијском океану од сомалијских пирата. НАТО интервенише у Либији 2011. године. Од 2014. године наоружава Украјину и обучава војску. Америчких ратова са повременом НАТО подршком било је после 1945. године око 40. Запад је гласно ћутао док су лишавани живота милиони недужних људи.",[12,2096,2097],{},"Каквој будућности иде у сусрет данашњи свет у коме се убрзано пуне магацини конвенционалним и атомским оружјем? Да ли нам прети сукоб НАТО пакта са остатком света? Није ли демократија изгубила своју снагу политичке контроле власти и одговорности оних који доносе одлуке?",{"title":45,"searchDepth":46,"depth":46,"links":2099},[],"2026-03-23",{},"/articles/demokratija-i-vojna-sila-cyr",{"title":2071,"description":2071},"articles/demokratija-i-vojna-sila-cyr","enMsScJyawOd5U0aHCnqzAgam7_AggMaglgq7b8QC14",{"id":2107,"title":2108,"author":82,"body":2109,"category":118,"date":2100,"description":2108,"extension":51,"image":52,"meta":2137,"navigation":74,"path":2138,"seo":2139,"stem":2140,"__hash__":2141},"articles/articles/demokratija-i-vojna-sila.md","Demokratija i vojna sila",{"type":9,"value":2110,"toc":2135},[2111,2114,2117,2120,2123,2126,2129,2132],[12,2112,2113],{},"Izgleda da je i demokratiji suđeno da izneveri svoje novovekovne snove i ideale o državi koja će, za razliku od diktatura raznih oblika, koristiti mirna sredstva u oblastima političke vlasti. Onaj politički trijumfalizam posle rušenja Berlinskog zida 1989, o rušenju istočnog zla i širenju zapadnog dobra, brzo je splasnuo, globalizacijske vrednosti su naišle na otpor nacionalnog suverenizma, a ubrzo su započeli ratni sukobi između demokratskih država i nenajavljeni ratovi Zapada protiv država sa islamskim stanovništvom.",[12,2115,2116],{},"Najnovije evropsko iskustvo demantuje osnovnu tvrdnju svih mislilaca demokratije da države sa ovim sistemom međusobno ne ratuju. Činjenica je da su: 1. u bivšoj SFRJ ratovi izbili posle obavljenih demokratskih izbora 1990. godine; 2. NATO demokratske države bombarduju demokratsku SR Jugoslaviju 1999. godine; 3. Rusija i Ukrajina sa demokratskim vladama ulaze u ratni sukob 2022. godine. Očigledno, rodonačelnici demokratije nisu predvideli put ovog poretka od slobode u državi do ratova sa drugim državama u cilju smene zakonite vlasti u drugim državama i civilizacijama. To je pretnja demokratiji koja dolazi od onih aktera koji deluju pod njenim imenom, a ne od otvorenih protivnika ovog poretka vlasti.",[12,2118,2119],{},"Obračun NATO država sa Srbima nije bio ništa u odnosu na NATO dolazak na granicu Rusije i pomaganje Ukrajine u ratu sa Rusijom 2022. godine. Zapravo, sa EU i evropskim državama (minus Srbija) objavljen je totalni rat Rusiji, u kome nema oružanog ali ima svih drugih ratova. Evropa je progovorila jednim političkim glasom, jednom kolektivnom mržnjom Rusa i Rusije. Kako razumeti ovo demokratsko jednoumlje Zapadne Evrope?",[12,2121,2122],{},"NATO je na „braniku“ zapadnih demokratija ali NATO napada ili preti drugim državama. Najveća pretnja demokratiji dolazi od onih aktera koji deluju pod njenim imenom, a ne od otvorenih protivnika ovog poretka vlasti. Nema države bez vojne sile, a EU je udružila tu silu sa SAD na čelu sa savezom zvanim NATO. Dobili smo u Evropi naoružanu demokratiju koja se širi. Šta je NATO?",[12,2124,2125],{},"NATO (North Atlantic Treaty Organization) je vojni savez severnoameričkih i evropskih država. Od svog osnivanja 1949. prijemom novih članica brojnost se sa prvobitnih 12, širenjem na Istok, povećala na 30 članica. (Treba samo pogledati zajedničku fotografiju koja uliva strah.) Severna Makedonija se 2020. pridružila NATO-u kao poslednja članica. NATO trenutno priziva Bosnu i Hercegovinu, Gruziju kao moguće članove. Pored članica organizacije u radu učestvuje 21 zemlja članica Partnerstva za mir, sa još 15 zemalja uključenih u institucionalni sistem dijaloga. Troškovi za odbranu članica treba da iznose 2% bruto domaćeg proizvoda do 2024. godine. Dakle, NATO se širi na dva načina: uvećava svoje članice i stigao je na granice Rusije. Pri tom se samopredstavlja kao odbrambeni savez.",[12,2127,2128],{},"Novo širenje ratova na Bliskom i srednjem Istoku pokreće Amerika koja po samopercepciji predstavlja lidera slobodnog sveta. Zapadne demokratije ratuju protiv islamskih država: Irak, Libija, Avganistan, Iran. A najnovije delo zapadne demokratije svakako je otmica legalnog predsednika Venecuele. Preti se i Kubi.",[12,2130,2131],{},"Najnovije geopolitičko iskustvo pokazuje da zapadne demokratije sa SAD na čelu upotrebljavaju rat kao sredstvo spoljne politike. Rat je prevashodno instrument totalitarnih država, koji se koristi u osvajanju drugih država i za čuvanje unutrašnjeg poretka vlasti. Kritičari rata su verovali da demokratska država odbacuje rat iz svog shvatanja politike. Međutim, NATO bombarduje Republiku Srpsku 1995. godine. SR Jugoslaviju 1999. godine. Povelja UN je bačena 1999. godine pod noge od strane demokratskih država Zapada, a Nemačka, Francuska, Španija mirno su pogazile svoje ustavne norme. Na delu je čista sila protiv prava. Kada su tako postupile protiv svojih ustavnih dokumenata ne treba da čudi ratna volja sa kojom krše ustave drugih država. Ali to je bio početak NATO intervencija: u Avganistanu 2003. prvi put NATO preuzima misiju izvan severnoatlantskog područja. Već sledeće godine izvedena je „trening misija“ u Iraku. NATO je 2009. rasporedio ratne brodove sa ciljem zaštite morskog saobraćaja u Adenskom zalivu i Indijskom okeanu od somalijskih pirata. NATO interveniše u Libiji 2011. godine. Od 2014. godine naoružava Ukrajinu i obučava vojsku. Američkih ratova sa povremenom NATO podrškom bilo je posle 1945. godine oko 40. Zapad je glasno ćutao dok su lišavani života milioni nedužnih ljudi.",[12,2133,2134],{},"Kakvoj budućnosti ide u susret današnji svet u kome se ubrzano pune magacini konvencionalnim i atomskim oružjem? Da li nam preti sukob NATO pakta sa ostatkom sveta? Nije li demokratija izgubila svoju snagu političke kontrole vlasti i odgovornosti onih koji donose odluke?",{"title":45,"searchDepth":46,"depth":46,"links":2136},[],{},"/articles/demokratija-i-vojna-sila",{"title":2108,"description":2108},"articles/demokratija-i-vojna-sila","e4x9-Wmh_IkeKRuyPZmmEfu76I6j7kMwKMv0tWUxx7E",{"id":2143,"title":2144,"author":7,"body":2145,"category":48,"date":2100,"description":2144,"extension":51,"image":52,"meta":2173,"navigation":74,"path":2174,"seo":2175,"stem":2176,"__hash__":2177},"articles/articles/ko-donosi-sudbonosne-odluke-u-politici-cyr.md","Ко доноси судбоносне одлуке у политици",{"type":9,"value":2146,"toc":2171},[2147,2150,2153,2156,2159,2162,2165,2168],[12,2148,2149],{},"На ово питање, правници би одговорили: шеф државе. Политички људи би  видели и његово окружење – саветници, аналитичари. Заинтересована јавност би комбиновала  разне  тајне и јавне утицаје на  одлуке које доноси врх државе. А незаинтересовани грађани  гледали би своја посла.",[12,2151,2152],{},"У таквој пирамиди власти државе и свет се крећу одувек; разлика је у оружју које се  користи. Зачудо, у савременим демократијама  одлука о рату и миру је у рукама  једног човека кога су грађани изабрали док је у недемократијама владар  рата и мира, неизабран, наследан или узурпатор. Где је разлика?  Чињенице савремених ратова демократије  показују да одлуке шефа државе о покретању ратова не пролазе кроз  скупштинску процедуру. Законодавна контрола власти не постоји, а што најупечатљивије потврђује америчко ратовање у последње три деценије.",[12,2154,2155],{},"Подсетимо се бомбардовања Србије 1999. године.У својим мемоарима (The Journey, 2010) Тони Блер се присећа Косова, заправо бомбардовања Србије 1999. године. По сопственом признању, он је главни архитекта и извођач тих ратних радова. Ево његових речи: „Од почетка сам био потпуно спреман на војно решење...Био сам непоколебљиво заузео став да ствар не пацификујем, него да је доведем до краја“. А крај је била војна и копнена инвазија на Косово и Србију. Да би остварио тај крај, по сопственом признању, кренуо је у убеђивање Клинтона и Европе (ЕУ) да прихвате бомбардовање Србије.",[12,2157,2158],{},"Двадесет седам година касније, председник САД Доналд Трамп одлучује да бомбардује Иран: „Пре само неколико тренутака, по мом наређењу, Централна команда Сједињених Држава извршила је једно од најмоћнијих бомбардовања у историји Блиског истока и потпуно уништила сваки војни циљ на иранском крунском драгуљу, острву Харг. Наше оружје је најмоћније и најсофистицираније које је свет икада видео, али, из разлога пристојности, одлучио сам да не уништим нафтну инфраструктуру на острву... Додао је да је америчка војска \"најсмртоноснија, најмоћнија и најефикаснија сила било где у свету\".... Имамо ненадмашиву ватрену моћ, неограничену муницију и пуно времена - гледајте шта ће данас да се деси том поремећеном олошу. Они убијају невине људе широм света већ 47 година, а сада ја, као 47. председник Сједињених Америчких Држава, убијам их. Како је велика част то чинити! Хвала вам на пажњи посвећеној овом питању. (Мрежа Truth Social, 14. 3. 2026).",[12,2160,2161],{},"Дакле, видимо да је политика,  тачније политичка одлука у савременим западним демократијама концентрисана у рукама  првог човека државе и то изабрног од грађана. Они су изабрали човека  који доноси одлуке  од којих зависи да ли ће, поред других  друштвених питања, живети у миру или рату са другим државама. ЈЕДАН човек одлучује о милионима људи! Запањујуће! Може ли да буде другачије? Тешко. Шеф државе  поседује неке особине карактеристичне само за ту улогу али и ту се мешају разум и емоције, хлададно мишљења и вреле страсти.",[12,2163,2164],{},"Међутим, практично деловање суочава се са настајућим силама, са изненадим ситуацијама које он треба да обликује да би их решио и да из њих нешто остане. Председник државе треба да има  знање sui generis, знање о ономе што настаје, што тече. У том настајућем знању нема толико логике колико воље, вредновање, поглед на свет који такође структуирају мишљење. Све  наведене особине  преламају се  корз начин одлучивања, а одлука може да буде  добра или рђава.",[12,2166,2167],{},"То је ситуација када  ЈЕДАН човек на врху државе одлучује промишљено или под притиском емоција.  Или ће мислити о последицама својих одлука или ће се руководити чистом вољом. Или ће кренути у рат да убија или ће  тражити путеве мира.",[12,2169,2170],{},"Ко доноси судбоносне одлуке у политици? ЈЕДАН човек са својим тимом. Грађанима и нацији преостаје да се питају  какав је човек који се препоручује за власт. Наравоученије: треба широм отворити очи о кандидатима пре него што се приступи гласачкој кутији.",{"title":45,"searchDepth":46,"depth":46,"links":2172},[],{},"/articles/ko-donosi-sudbonosne-odluke-u-politici-cyr",{"title":2144,"description":2144},"articles/ko-donosi-sudbonosne-odluke-u-politici-cyr","t7s9k8EFqifQN0xn9hiKyQOGRPpRQADnp6vIpbrAbiE",{"id":2179,"title":2180,"author":82,"body":2181,"category":118,"date":2100,"description":2180,"extension":51,"image":52,"meta":2209,"navigation":74,"path":2210,"seo":2211,"stem":2212,"__hash__":2213},"articles/articles/ko-donosi-sudbonosne-odluke-u-politici.md","Ko donosi sudbonosne odluke u politici",{"type":9,"value":2182,"toc":2207},[2183,2186,2189,2192,2195,2198,2201,2204],[12,2184,2185],{},"Na ovo pitanje, pravnici bi odgovorili: šef države. Politički ljudi bi  videli i njegovo okruženje – savetnici, analitičari. Zainteresovana javnost bi kombinovala  razne  tajne i javne uticaje na  odluke koje donosi vrh države. A nezainteresovani građani  gledali bi svoja posla.",[12,2187,2188],{},"U takvoj piramidi vlasti države i svet se kreću oduvek; razlika je u oružju koje se  koristi. Začudo, u savremenim demokratijama  odluka o ratu i miru je u rukama  jednog čoveka koga su građani izabrali dok je u nedemokratijama vladar  rata i mira, neizabran, nasledan ili uzurpator. Gde je razlika?  Činjenice savremenih ratova demokratije  pokazuju da odluke šefa države o pokretanju ratova ne prolaze kroz  skupštinsku proceduru. Zakonodavna kontrola vlasti ne postoji, a što najupečatljivije potvrđuje američko ratovanje u poslednje tri decenije.",[12,2190,2191],{},"Podsetimo se bombardovanja Srbije 1999. godine.U svojim memoarima (The Journey, 2010) Toni Bler se priseća Kosova, zapravo bombardovanja Srbije 1999. godine. Po sopstvenom priznanju, on je glavni arhitekta i izvođač tih ratnih radova. Evo njegovih reči: „Od početka sam bio potpuno spreman na vojno rešenje...Bio sam nepokolebljivo zauzeo stav da stvar ne pacifikujem, nego da je dovedem do kraja“. A kraj je bila vojna i kopnena invazija na Kosovo i Srbiju. Da bi ostvario taj kraj, po sopstvenom priznanju, krenuo je u ubeđivanje Klintona i Evrope (EU) da prihvate bombardovanje Srbije.",[12,2193,2194],{},"Dvadeset sedam godina kasnije, predsednik SAD Donald Tramp odlučuje da bombarduje Iran: „Pre samo nekoliko trenutaka, po mom naređenju, Centralna komanda Sjedinjenih Država izvršila je jedno od najmoćnijih bombardovanja u istoriji Bliskog istoka i potpuno uništila svaki vojni cilj na iranskom krunskom dragulju, ostrvu Harg. Naše oružje je najmoćnije i najsofisticiranije koje je svet ikada video, ali, iz razloga pristojnosti, odlučio sam da ne uništim naftnu infrastrukturu na ostrvu... Dodao je da je američka vojska \"najsmrtonosnija, najmoćnija i najefikasnija sila bilo gde u svetu\".... Imamo nenadmašivu vatrenu moć, neograničenu municiju i puno vremena - gledajte šta će danas da se desi tom poremećenom ološu. Oni ubijaju nevine ljude širom sveta već 47 godina, a sada ja, kao 47. predsednik Sjedinjenih Američkih Država, ubijam ih. Kako je velika čast to činiti! Hvala vam na pažnji posvećenoj ovom pitanju. (Mreža Truth Social, 14. 3. 2026).",[12,2196,2197],{},"Dakle, vidimo da je politika,  tačnije politička odluka u savremenim zapadnim demokratijama koncentrisana u rukama  prvog čoveka države i to izabrnog od građana. Oni su izabrali čoveka  koji donosi odluke  od kojih zavisi da li će, pored drugih  društvenih pitanja, živeti u miru ili ratu sa drugim državama. JEDAN čovek odlučuje o milionima ljudi! Zapanjujuće! Može li da bude drugačije? Teško. Šef države  poseduje neke osobine karakteristične samo za tu ulogu ali i tu se mešaju razum i emocije, hladadno mišljenja i vrele strasti.",[12,2199,2200],{},"Međutim, praktično delovanje suočava se sa nastajućim silama, sa iznenadim situacijama koje on treba da oblikuje da bi ih rešio i da iz njih nešto ostane. Predsednik države treba da ima  znanje sui generis, znanje o onome što nastaje, što teče. U tom nastajućem znanju nema toliko logike koliko volje, vrednovanje, pogled na svet koji takođe struktuiraju mišljenje. Sve  navedene osobine  prelamaju se  korz način odlučivanja, a odluka može da bude  dobra ili rđava.",[12,2202,2203],{},"To je situacija kada  JEDAN čovek na vrhu države odlučuje promišljeno ili pod pritiskom emocija.  Ili će misliti o posledicama svojih odluka ili će se rukovoditi čistom voljom. Ili će krenuti u rat da ubija ili će  tražiti puteve mira.",[12,2205,2206],{},"Ko donosi sudbonosne odluke u politici? JEDAN čovek sa svojim timom. Građanima i naciji preostaje da se pitaju  kakav je čovek koji se preporučuje za vlast. Naravoučenije: treba širom otvoriti oči o kandidatima pre nego što se pristupi glasačkoj kutiji.",{"title":45,"searchDepth":46,"depth":46,"links":2208},[],{},"/articles/ko-donosi-sudbonosne-odluke-u-politici",{"title":2180,"description":2180},"articles/ko-donosi-sudbonosne-odluke-u-politici","C88A9ORdl5KEm3UkgOsLV8pZ0QiiMkXfipZjjq4QJvI",{"id":2215,"title":2216,"author":7,"body":2217,"category":48,"date":2236,"description":2216,"extension":51,"image":52,"meta":2237,"navigation":74,"path":2238,"seo":2239,"stem":2240,"__hash__":2241},"articles/articles/moral-za-eros-nemoral-za-tanatos-cyr.md","Морал за Ерос, неморал за Танатос",{"type":9,"value":2218,"toc":2234},[2219,2222,2225,2228,2231],[12,2220,2221],{},"Узбуркала се јавност Запада због  догађаја на Епштајновом Девичанским острву на Карибима. Захваљујући модерној техници  аудиовизуелној комуникацији открива се лако оно што је у прошлости било  невидљиво. Ерос је увлачио у своје вртлоге вековима богате и сиромашне,  моћне и немоћне, домаће и странце, славне и непознате и тако редом. Неки су написали књиге о себи и другима и тако обогатили културну еротског памћења. А књига  ко књига - ко је пронађе и купи, ко је прочита. Наше време је ствар тела и нагона разотркило без милости, захваљајући  мобилном снимању. Оно што је некада било невидљиво убразним ритмом постаје  видљиво. Облодањено је три милиона докумената!",[12,2223,2224],{},"Ових дана  наша и западна (да ли и светска) јавност је запљуснута снимцима и фајловима о учествовању  неких припадника западне политичке али других елита у америчком Еросу. Западна јавност је ужаснута, згранута, пуна осуда  оних који су  тамо, на острву уживали телом. Какве моралне осуде! Са разних страна стижу, а неки  људи од моћи, повлаче се пред  пренераженом публиком Западом. Тресе се јавност овог дела света од срамотног понашања  људи  од који се  очекује врлина.",[12,2226,2227],{},"Да ли да им се придружимо, ми у Србији? Зашто би? Ми морамо да се сетимо другог лица  неких протагониста западне цивилизације. Ми смо доживели и преживели  западни Танатос. Острвила се  НАТО армада на српски народ  у задњој години другог миленијума и дан и ноћ сипала  бомбе да би поред рушења и убијања  цивилног света, противно свим међународним законима отргла  покрајину Косова и Метохије из уставног поретка Републике Србије.И какве везе  има ова трагедија са  Епштајновим царством тела? Па има.  Дан и ноћ је Србија засипана бомбама, Танатос је тријумфовао а највећи део Запада  није се узбуђивао. Усамљени појединци и групе су били  морално узнемирени,  огорчени  али већина  је вила равнодушна. Штавише,   истицали су се они који су кликтали од  подршке и тражили  још јаче ударе. Поред правне,  и морална осуда је изостала.",[12,2229,2230],{},"И сад видимо како се  моралне вредности  употребљавају и у ком правцу се крећу западна схватања и понашања. Због Ероса на Епштајновом острву цикнула је јавност Запада, на коме нико није усмрћен. Неки политички посетиоци острваског раја  поднели су оставке.  А када је Танатос  беснео над Србијом, морална савест највећег дела Запада је  утихнула. Колико се сећамо нико на виским ратним и политичким положајима није поднео оставку.",[12,2232,2233],{},"Такав је свет у коме живимо. Може ли се нешто учинити да не буде такав?",{"title":45,"searchDepth":46,"depth":46,"links":2235},[],"2026-03-21",{},"/articles/moral-za-eros-nemoral-za-tanatos-cyr",{"title":2216,"description":2216},"articles/moral-za-eros-nemoral-za-tanatos-cyr","oJqJ0yd9sz3R8dCvxJ8LkhyLJTLvi0GiQWnHDZsuUIM",{"id":2243,"title":2244,"author":82,"body":2245,"category":118,"date":2236,"description":50,"extension":51,"image":52,"meta":2264,"navigation":74,"path":2265,"seo":2266,"stem":2267,"__hash__":2268},"articles/articles/moral-za-eros-nemoral-za-tanatos.md","Moral za Eros, nemoral za Tanatos",{"type":9,"value":2246,"toc":2262},[2247,2250,2253,2256,2259],[12,2248,2249],{},"Uzburkala se javnost Zapada zbog  događaja na Epštajnovom Devičanskim ostrvu na Karibima. Zahvaljujući modernoj tehnici  audiovizuelnoj komunikaciji otkriva se lako ono što je u prošlosti bilo  nevidljivo. Eros je uvlačio u svoje vrtloge vekovima bogate i siromašne,  moćne i nemoćne, domaće i strance, slavne i nepoznate i tako redom. Neki su napisali knjige o sebi i drugima i tako obogatili kulturnu erotskog pamćenja. A knjiga  ko knjiga - ko je pronađe i kupi, ko je pročita. Naše vreme je stvar tela i nagona razotrkilo bez milosti, zahvaljajući  mobilnom snimanju. Ono što je nekada bilo nevidljivo ubraznim ritmom postaje  vidljivo. Oblodanjeno je tri miliona dokumenata!",[12,2251,2252],{},"Ovih dana  naša i zapadna (da li i svetska) javnost je zapljusnuta snimcima i fajlovima o učestvovanju  nekih pripadnika zapadne političke ali drugih elita u američkom Erosu. Zapadna javnost je užasnuta, zgranuta, puna osuda  onih koji su  tamo, na ostrvu uživali telom. Kakve moralne osude! Sa raznih strana stižu, a neki  ljudi od moći, povlače se pred  preneraženom publikom Zapadom. Trese se javnost ovog dela sveta od sramotnog ponašanja  ljudi  od koji se  očekuje vrlina.",[12,2254,2255],{},"Da li da im se pridružimo, mi u Srbiji? Zašto bi? Mi moramo da se setimo drugog lica  nekih protagonista zapadne civilizacije. Mi smo doživeli i preživeli  zapadni Tanatos. Ostrvila se  NATO armada na srpski narod  u zadnjoj godini drugog milenijuma i dan i noć sipala  bombe da bi pored rušenja i ubijanja  civilnog sveta, protivno svim međunarodnim zakonima otrgla  pokrajinu Kosova i Metohije iz ustavnog poretka Republike Srbije.I kakve veze  ima ova tragedija sa  Epštajnovim carstvom tela? Pa ima.  Dan i noć je Srbija zasipana bombama, Tanatos je trijumfovao a najveći deo Zapada  nije se uzbuđivao. Usamljeni pojedinci i grupe su bili  moralno uznemireni,  ogorčeni  ali većina  je vila ravnodušna. Štaviše,   isticali su se oni koji su kliktali od  podrške i tražili  još jače udare. Pored pravne,  i moralna osuda je izostala.",[12,2257,2258],{},"I sad vidimo kako se  moralne vrednosti  upotrebljavaju i u kom pravcu se kreću zapadna shvatanja i ponašanja. Zbog Erosa na Epštajnovom ostrvu ciknula je javnost Zapada, na kome niko nije usmrćen. Neki politički posetioci ostrvaskog raja  podneli su ostavke.  A kada je Tanatos  besneo nad Srbijom, moralna savest najvećeg dela Zapada je  utihnula. Koliko se sećamo niko na viskim ratnim i političkim položajima nije podneo ostavku.",[12,2260,2261],{},"Takav je svet u kome živimo. Može li se nešto učiniti da ne bude takav?",{"title":45,"searchDepth":46,"depth":46,"links":2263},[],{},"/articles/moral-za-eros-nemoral-za-tanatos",{"title":2244,"description":50},"articles/moral-za-eros-nemoral-za-tanatos","UMqmXcrpX7gEDNeqZbKI6HUVxQ9fTTq68BaYUASqNLg",{"id":2270,"title":2271,"author":7,"body":2272,"category":48,"date":2288,"description":2289,"extension":51,"image":52,"meta":2290,"navigation":74,"path":2291,"seo":2292,"stem":2293,"__hash__":2294},"articles/articles/beznacajnik-u-politici-cyr.md","Безначајник у политици",{"type":9,"value":2273,"toc":2286},[2274,2277,2283],[12,2275,2276],{},"Овај тип безначајника  је опозиционар  али изван партије али на  телевзији и  новим медијима. Ништа не представља али галами, виче. Он је смислио неравноправност у борби за демократију. Ко не верује нека чује и прочита. Каже он да онај ко је на власти  треба да подноси  увреде на рачун своје личности. Тако ако му безначајник каже да је глуп, да је будала, да је свиња, да је непоменик, да је лажов он све то треба да мирно оћути  јер забога до је права демократија: безначајник може да вређе  човека на власти а овај на то не би смео да одговори. Другим речима, онај ко је у позицији моћи мора да трипи да га безначајници вређају, да га псују а он псоваче не сме. И при том каже да то њему,  овоме ко је у позицији моћи не би смело да смета. А да све зачини новом мудрошћу по којој је то здрав политички систем. Заиста, здрав политички систем!  Један  сме да псује а дуги не сме и да то трипи. А зашто? Зато што је у позицији моћи. Али безначајник не зна да је то  институционална моћ а не лична, моћ  на основу законских овлашћења. Обмана је да  безначајник нема никакву моћ; има је и то је медијска моћ, моћ да  јавно избаци увреду и клевету другој јавној или нејавној личности. А таква моћ  мора да  наиђе на моћ која брани достајанство личности. Дакле, вара се безначајник да  има право да вређа човека на позицији моћи, а да му се  не одговори. Не репресијом већ онако народски: како ти мени тако ја теби. А замислимо да је безначајник у сукобу са закону по било ком основу и да он каже  ономе на позицији моћи да је будала а овај не сме да му одгвори зато што је то  у складу са здравим политичким системом! Замислимо ако можемо.",[2278,2279,2280],"blockquote",{},[12,2281,2282],{},"Један сме да псује а други не сме и да то трпи. А зашто? Зато што је у позицији моћи.",[12,2284,2285],{},"То је време у новој демократској култури. Нису равноправни безначајник и онај на позицији моћи. Биће да је  такав „здрав политички систем“ заправо дубоко болестан.",{"title":45,"searchDepth":46,"depth":46,"links":2287},[],"2026-03-17","Када демократија постане алиби за увреду без одговора — и зашто \"здрави политички систем\" који то допушта можда није здрав уопште.",{},"/articles/beznacajnik-u-politici-cyr",{"title":2271,"description":2289},"articles/beznacajnik-u-politici-cyr","SFz1BiCUCp_YUmP1byiltI6a7ouB8gjmABJV1SNpT4Q",{"id":2296,"title":2297,"author":82,"body":2298,"category":118,"date":2288,"description":2313,"extension":51,"image":52,"meta":2314,"navigation":74,"path":2320,"seo":2321,"stem":2322,"__hash__":2323},"articles/articles/beznacajnik-u-politici.md","Beznačajnik u politici",{"type":9,"value":2299,"toc":2311},[2300,2303,2308],[12,2301,2302],{},"Ovaj tip beznačajnika je opozicionar ali izvan partije, ali na televiziji i novim medijima. Ništa ne predstavlja ali galami, viče. On je smislio neravnopravnost u borbi za demokratiju. Ko ne veruje neka čuje i pročita. Kaže on da onaj ko je na vlasti treba da podnosi uvrede na račun svoje ličnosti. Tako ako mu beznačajnik kaže da je glup, da je budala, da je svinja, da je nepomenik, da je lažov — on sve to treba mirno da ućuti jer, zaboga, to je prava demokratija: beznačajnik može da vređa čoveka na vlasti a ovaj na to ne bi smeo da odgovori. Drugim rečima, onaj ko je u poziciji moći mora da trpi da ga beznačajnici vređaju, da ga psuju, a on psovače ne sme. I pri tom kaže da to njemu, ovome ko je u poziciji moći, ne bi smelo da smeta. A da sve začini novom mudrošću po kojoj je to zdrav politički sistem. Zaista, zdrav politički sistem! Jedan sme da psuje a drugi ne sme i da to trpi. A zašto? Zato što je u poziciji moći. Ali beznačajnik ne zna da je to institucionalna moć a ne lična, moć na osnovu zakonskih ovlašćenja. Obmana je da beznačajnik nema nikakvu moć; ima je i to je medijska moć, moć da javno izbaci uvredu i klevetu drugoj javnoj ili nejavnoj ličnosti. A takva moć mora da naiđe na moć koja brani dostojanstvo ličnosti. Dakle, vara se beznačajnik da ima pravo da vređa čoveka na poziciji moći, a da mu se ne odgovori. Ne represijom već onako narodni: kako ti meni tako ja tebi. A zamislimo da je beznačajnik u sukobu sa zakonom po bilo kom osnovu i da on kaže onome na poziciji moći da je budala, a ovaj ne sme da mu odgovori zato što je to u skladu sa zdravim političkim sistemom! Zamislimo ako možemo.",[2278,2304,2305],{},[12,2306,2307],{},"Jedan sme da psuje a drugi ne sme i da to trpi. A zašto? Zato što je u poziciji moći.",[12,2309,2310],{},"To je vreme u novoj demokratskoj kulturi. Nisu ravnopravni beznačajnik i onaj na poziciji moći. Biće da je takav \"zdrav politički sistem\" zapravo duboko bolestan.",{"title":45,"searchDepth":46,"depth":46,"links":2312},[],"Kada demokratija postane alibi za uvredu bez odgovora — i zašto \"zdravi politički sistem\" koji to dopušta možda nije zdrav uopšte.",{"tags":2315},[2316,2317,2318,597,139,2319],"beznačajnik u politici","demokratska kultura","politika","protesti","/articles/beznacajnik-u-politici",{"title":2297,"description":2313},"articles/beznacajnik-u-politici","U34RbUHDspnYVZ1OVoKRr7mMPpIF9EoabAlRZnMjTJA",{"id":2325,"title":2326,"author":7,"body":2327,"category":48,"date":2351,"description":2352,"extension":51,"image":52,"meta":2353,"navigation":74,"path":2354,"seo":2355,"stem":2356,"__hash__":2357},"articles/articles/ofanziva-beznacajnih-ljudi-cyr.md","Офанзива безначајних људи",{"type":9,"value":2328,"toc":2349},[2329,2332,2337,2340,2343,2346],[12,2330,2331],{},"У не тако давним временима нисмо имали животе какви су данас у Србији, трећој деценији 21 века. Такав живот није  посебност Србије; сличан је и у другим државама савременог  западног света.  А ради се о провали људи без дела и значаја, без иакавог видљивог доприноса општим вредностима у јавни друштвени живот који засипају  глупостима, мржњом, бесом,  виком и циком.  Одједанпут се појаве на позорници, избаце из себе  накупљени бес и  мржњу на   онога за кога умисле да им је крив за „нешто“, а онда  нестану до прве прилике. Ко је знао да има оволико таквих људи.",[2278,2333,2334],{},[12,2335,2336],{},"Демократија медија је свакоме дала прилику да се искаже у најгорем светлу.",[12,2338,2339],{},"Навалу безначјника није омогућио ниједан људски фактор; отворен пут овим људима  омогућили су нови медији, нова техника  комуникације: ттелевизијама су додате мреже.  Када се  човек окрене око себе запажа да све пршти од  говора и слика. Људска права, демократија иду на руку новим медијима и сада свако са мобилним у рукама, а са телевизором у кући постаје субјект историје.",[12,2341,2342],{},"Тако у мору телевизијских станица, малих и великих  безначајник  успева да уђе  у једну од њих и шта ради – сипа отров на  оне који су бирани од народа  да управљају државом. Говори „субјект историје“ шта му пада на  главу, а пада мују му  речи стреле, речи пуне барута, па се свако разуман мора да упита шта  се догодило са субјектом  у његовом одрстању, васпитању и образовању, да је тако огорчен преко сваке мере.   У том говору речи и стварност су као небо и земља, зјапи провалија између глупости и памети. Али немари, иде он даље и говори као да га цео свет слуша и гледа.",[12,2344,2345],{},"Тако безначјаник на  малој телевизији. Али то је ништа у односу на  друштво  умрежено  мобилним телефонима. Ту тек има речи и реченица које као да су изникле из самог пакла. Свако има слободу да искаже свој таленат у одвратном псовању,  у вређању, у лажима, у мржњи, у претњама насиљем. Тако сваки дан тече ова офромна река  пуна  вербалних пирана.  Мобилни Амазон. Демократија медија је свакоме дала прилику да се  искаже у најгорем светлу, да  се избаци муљ  са дба  свакога ко га има у себи.",[12,2347,2348],{},"И ту нема спаса. Ко ће забранити безначајницима људска права у демократији. Преостаје  једино борба.  Они који су сачували разум, трпељивост, васпитање треба да користе исту технику, нове медије, за одбрану лепше стране живота. Није лако али  добро и лепо, истина и морал  имају своје  „адвокате“ пред навалом безначајника.",{"title":45,"searchDepth":46,"depth":46,"links":2350},[],"2026-03-16","Навала безличних гласова у дигиталном простору и питање да ли разум и лепота имају шансу у мору беса и мржње.",{},"/articles/ofanziva-beznacajnih-ljudi-cyr",{"title":2326,"description":2352},"articles/ofanziva-beznacajnih-ljudi-cyr","nR-IjdItLLlr2v18kIuwVnhUfw_OaQpQBF7-faV1vrs",{"id":2359,"title":2360,"author":82,"body":2361,"category":118,"date":2351,"description":2385,"extension":51,"image":52,"meta":2386,"navigation":74,"path":2387,"seo":2388,"stem":2389,"__hash__":2390},"articles/articles/ofanziva-beznacajnih-ljudi.md","Ofanziva beznačajnih ljudi",{"type":9,"value":2362,"toc":2383},[2363,2366,2371,2374,2377,2380],[12,2364,2365],{},"U ne tako davnim vremenima nismo imali živote kakvi su danas u Srbiji, trećoj deceniji 21. veka. Takav život nije posebnost Srbije; sličan je i u drugim državama savremenog zapadnog sveta. A radi se o provali ljudi bez dela i značaja, bez ikakvog vidljivog doprinosa opštim vrednostima u javni društveni život koji zasipaju glupošću, mržnjom, besom, vikom i cikom. Odjedanput se pojave na pozornici, izbace iz sebe nakupljeni bes i mržnju na onoga za koga umisle da im je kriv za \"nešto\", a onda nestanu do prve prilike. Ko je znao da ima ovoliko takvih ljudi.",[2278,2367,2368],{},[12,2369,2370],{},"Demokratija medija je svakome dala priliku da se iskaze u najgorem svetlu.",[12,2372,2373],{},"Navalu beznačajnika nije omogućio nijedan ljudski faktor; otvoren put ovim ljudima omogućili su novi mediji, nova tehnika komunikacije: televizijama su dodate mreže. Kada se čovek okrene oko sebe zapaža da sve pršti od govora i slika. Ljudska prava, demokratija idu na ruku novim medijima i sada svako sa mobilnim u rukama, a sa televizorom u kući postaje subjekat istorije.",[12,2375,2376],{},"Tako u moru televizijskih stanica, malih i velikih, beznačajnik uspeva da uđe u jednu od njih i šta radi — sipa otrov na one koji su birani od naroda da upravljaju državom. Govori \"subjekat istorije\" šta mu pada na glavu, a padaju mu reči strelice, reči pune baruta, pa se svako razuman mora da upita šta se dogodilo sa subjektom u njegovom odrastanju, vaspitanju i obrazovanju, da je tako ogorčen preko svake mere. U tom govoru reči i stvarnost su kao nebo i zemlja, zjapi provalija između gluposti i pameti. Ali ne mari, ide on dalje i govori kao da ga ceo svet sluša i gleda.",[12,2378,2379],{},"Tako beznačajnik na maloj televiziji. Ali to je ništa u odnosu na društvo umreženo mobilnim telefonima. Tu tek ima reči i rečenica koje kao da su iznikle iz samog pakla. Svako ima slobodu da iskaže svoj talenat u odvratnom psovanju, u vređanju, u lažima, u mržnji, u pretnjama nasiljem. Tako svaki dan teče ova ogromna reka puna verbalnih piranja. Mobilni Amazon. Demokratija medija je svakome dala priliku da se iskaže u najgorem svetlu, da se izbaci mulj s dna svakoga ko ga ima u sebi.",[12,2381,2382],{},"I tu nema spasa. Ko će zabraniti beznačajnicima ljudska prava u demokratiji. Preostaje jedino borba. Oni koji su sačuvali razum, trpeljivost, vaspitanje treba da koriste istu tehniku, nove medije, za odbranu lepše strane života. Nije lako ali dobro i lepo, istina i moral imaju svoje \"advokate\" pred navalom beznačajnika.",{"title":45,"searchDepth":46,"depth":46,"links":2384},[],"Navala bezličnih glasova u digitalnom prostoru i pitanje da li razum i lepota imaju šansu u moru besa i mržnje.",{},"/articles/ofanziva-beznacajnih-ljudi",{"title":2360,"description":2385},"articles/ofanziva-beznacajnih-ljudi","_lIrbLANj7gpqQq35qGRNTFIydcH9l4A8hb5Ioz72q0",1782115435190]