[{"data":1,"prerenderedAt":1555},["ShallowReactive",2],{"all-for-samoupravljanje-na-univerzitetu":3},[4,76,139,225,309,387,457,513,568,630,691,784,876,919,961,1001,1040,1071,1101,1137,1172,1203,1233,1270,1306,1342,1378,1406,1433,1459,1488,1522],{"id":5,"title":6,"author":7,"body":8,"category":40,"date":41,"description":42,"extension":43,"image":44,"meta":45,"navigation":71,"path":72,"seo":73,"stem":74,"__hash__":75},"articles/articles/knjizevnici-jedan-ozivljava-mrtvaca-a-rodomrzac-se-podmladjuje-cyr.md","КЊИЖЕВНИЦИ: ЈЕДАН ОЖИВЉАВА МРТВАЦА, А РОДОМРЗАЦ СЕ „ПОДМЛАЂУЈЕ\"","Проф. др Зоран Аврамовић",{"type":9,"value":10,"toc":36},"minimark",[11,15,18,21,24,27,30,33],[12,13,14],"p",{},"„ОЖИВЉАВАЊЕ МРТВАЦА\". Не умире прошлост лако, а ни упокојени појединци. А зачудо никако да се сахрани мучна и национално тегобна југословенска политичка прошлост и творци такве прошлости. Српску новију историјску епизоду посебно је обележио Тито. Владао је као цар, Србе је национално поцепао унутрашњим границама, припремио крвава раздвајања 1991. године. Тешко да има нешто позитивно да се дода билансу доживотног председника СФРЈ. Међутим, има са појединачних, личних страна. Ту недавно један песник, не без песничког дара, узнесено је подсетио у престоничким новинама, на својих тридесетак сусрета са човеком који је „оплеменио његов живот\". Зачудо, четрдесет година од његове смртиe, он говори о покојнику „друг Тито\", тако да млађи читалац може да помисли како је овај „друг\" још жив. Хвали се песник како је писао сценарио за прославу Дана младости. Његова иновација су живе слике на терену. Сећамо се хиљаде младих девојака и дечака који су својим телима исписала „Тито волимо те\". Песник не би био песник да не сачини стихове: „Зашто волимо Тита\" а потом је стави у књигу „Тито је наш друг\". Књигу му је поклонио 1979. а од 1976. био му је „чест гост на ручковима, соареима са само неколико одабраних\". На основу те песме направљен је и мјузикл који је неумрли Тито погледао 1976. у Новом Саду. Прича песник како јеједном и никад више дошао Тито уједну од својих југовила „Равне\" на Фрушкој гори, којом приликом је причао „другу Титу\" о својој деци, а овај слушао као да је у УН. На Нову годину 1980. Тито му је послао књигу са својим потписом и честитком. То је била „пажња председника према једном песнику\".",[12,16,17],{},"И тако слава неумрлог „друга Тита\" не бледи у животима неких српских уметника. Шта рећи. Песник, као и сваки грађанин, може да има хвалоспев према шефу државе или критички став. То право није предмет спора. Али, то важи у демократској држави у којој власт има опозицију и ограничен мандат управљања. Титоизам је поредак личне диктатуре са антисрпском политиком. Тито није био Стаљин али је био апсолутни господар СФРЈ са хуманом шминком. Довољно је било одсуство опозиције па да човек буде бар опрезан у изрицању суда о њему, а четири деценије после смртиe не увиђати рушевине његове власти, зло учињено Србима и при том говорити „друг Тито\", мора изазвати ироничан осмејак код читаоца али и питање: шта је разум, шта је морал? Да ли песник не зна колико је књижевника и других припадника професија заглавило у затвору због приватних критика самодршца. Његов песнички сабрат допао је затвора због збирке песама објављене после смртиe „друга Тита\". Просто је невероватно одсуство свести о политичким токовима, догађајима и личностима у СФРЈ до 1980. године. Узалудно је пребацити песнику да је уживао привилегије у комунизму, да је поезију ставио у службу апсолутног самодршца који је обогаљио српски народ.Једино преостаје горко сазнање да се неки писци ничега не стиде, да су учествовали, свесно или не, у борби против сопственог народа.",[12,19,20],{},"„ПОДМЛАЂИВАЊЕ РОДОМРСЦА\". Уврежило се мишљење да је уметник посебна личност, да је за публику и културу важно његово дело а све изван или поред дела, неважно. Ни то како живи, ни какве ставове о својој нацији и држави саопштава, ни знање о ономе о чему говори. Дакле, неважне су сазнајне, моралне, социјалне особине личности.",[12,22,23],{},"Старо питање: однос између дела и личности, од потпуне разлике до стопљености. Одговор је разнолик. Теоретичари и критичари књижевности ће више гледати вредност дела, а читаоци, свако на свој начин.\nУ српској књижевности има писаца који о јавним политичким стварима саопштавају своје ставове, а неки се издвајају аутошовинистичким говором. Такав антинационални екстремизам није једноставно разумети, ни мотивацијски ни биографски.",[12,25,26],{},"Пажњу привлаче подржаваоци оваквих писаца и њихових гнусних напада на српство и све у српству. Овај круг људи открива себе. Они који му удељују награде могу да се покривају делом, али и крвава рука пише књиге. Како одвојити дело од аутошовинистичких, родомрзачких изјава овде и по Европи и свом народу? А писац бљује мржњу на Србе и под старе дане. Мислиш ућутао. Покајао се. Постидео. Не добија награде. Даје интервјуе водећим престоничким новинама.",[12,28,29],{},"Подржаваоци писца родомрсца на два начина откривају свој јавни и политички профил. Они, на првом месту, крију обилату политичку писанију и све оне гадости које је саопштио Србима и Западу (ЕУ), а на другом своје политичко припадање. За живота писцу се рачуна све што напише, а када гробна тишина покрије писца и њему склоне читаоце, када стигну нове генерације, реално је да се већа пажња посвети делу а мања или никаква његовим политичким ставовима и сликама.",[12,31,32],{},"Неки мислиоци тврде да је писање књига доступно врлим и рђавим људима и да могу књигу да користе за своје циљеве. Књижевник може стилским средствима да забашури своје политичке циљеве, а кад пише неуметничке књиге онда је његов морал на светлу дана.",[12,34,35],{},"Такође, у неким медијима шире славу родомрсца. Како то разумети? Једно разумевање је да деле његове политичке ставове о Србима и Србији. Немогуће је неке људе спасавати од мржње и лудила, речи су једног књижевног јунака Милоша Црњанског.\nШта нам говори чињеница културног и медијског окружења родомрзачког писца? Ништа посебно. Постоје такви Срби и треба дефинисати однос према њима. Они који држе до достојанства нације којој припадају треба критички да се супротставе, да прекину ћутање. То је живот – пуно је цвећа, али корова није мало.",{"title":37,"searchDepth":38,"depth":38,"links":39},"",2,[],"Политика","2026-05-11",null,"md","https://res.cloudinary.com/dbj4mxu03/image/upload/v1773667929/za_r211ee.png",{"tags":46},[47,48,49,50,51,52,53,54,55,56,57,58,59,60,61,62,63,64,65,66,67,68,69,70],"књижевност","српска књижевност","књижевници","Тито","титоизам","СФРЈ","комунизам","диктатура","антисрпска политика","родомрзац","аутошовинизам","национални идентитет","српство","интелектуалци","уметност и политика","дело и личност","Милош Црњански","медији","награде","привилегије","историјска свест","југословенско наслеђе","морал","патриотизам",true,"/articles/knjizevnici-jedan-ozivljava-mrtvaca-a-rodomrzac-se-podmladjuje-cyr",{"title":6,"description":42},"articles/knjizevnici-jedan-ozivljava-mrtvaca-a-rodomrzac-se-podmladjuje-cyr","29c7-UM7_4kGcgMdmpOFMal_QtiJuH6yJDSIUcJlMRI",{"id":77,"title":78,"author":79,"body":80,"category":108,"date":41,"description":42,"extension":43,"image":44,"meta":109,"navigation":71,"path":135,"seo":136,"stem":137,"__hash__":138},"articles/articles/knjizevnici-jedan-ozivljava-mrtvaca-a-rodomrzac-se-podmladjuje.md","KNjIŽEVNICI: JEDAN OŽIVLjAVA MRTVACA, A RODOMRZAC SE „PODMLAĐUJE\"","Prof. dr Zoran Avramović",{"type":9,"value":81,"toc":106},[82,85,88,91,94,97,100,103],[12,83,84],{},"„OŽIVLjAVANjE MRTVACA\" Ne umire prošlost lako, a ni upokojeni pojedinci. A začudo nikako da se sahrani mučna i nacionalno tegobna jugoslovenska politička prošlost i tvorci takve prošlosti. Srpsku noviju istorijsku epizodu posebno je obeležio Tito. Vladao je kao car, Srbe je nacionalno pocepao unutrašnjim granicama, pripremio krvava razdvajanja 1991. godine. Teško da ima nešto pozitivno da se doda bilansu doživotnog predsednika SFRJ. Međutim, ima sa pojedinačnih, ličnih strana. Tu nedavno jedan pesnik, ne bez pesničkog dara, uzneseno je podsetio u prestoničkim novinama, na svojih tridesetak susreta sa čovekom koji je „oplemenio njegov život\". Začudo, četrdeset godina od njegove smrtie, on govori o pokojniku „drug Tito\", tako da mlađi čitalac može da pomisli kako je ovaj „drug\" još živ. Hvali se pesnik kako je pisao scenario za proslavu Dana mladosti. Njegova inovacija su žive slike na terenu. Sećamo se hiljade mladih devojaka i dečaka koji su svojim telima ispisala „Tito volimo te\". Pesnik ne bi bio pesnik da ne sačini stihove: „Zašto volimo Tita\" a potom je stavi u knjigu „Tito je naš drug\". Knjigu mu je poklonio 1979. a od 1976. bio mu je „čest gost na ručkovima, soareima sa samo nekoliko odabranih\". Na osnovu te pesme napravljen je i mjuzikl koji je neumrli Tito pogledao 1976. u Novom Sadu. Priča pesnik kako jejednom i nikad više došao Tito ujednu od svojih jugovila „Ravne\" na Fruškoj gori, kojom prilikom je pričao „drugu Titu\" o svojoj deci, a ovaj slušao kao da je u UN. Na Novu godinu 1980. Tito mu je poslao knjigu sa svojim potpisom i čestitkom. To je bila „pažnja predsednika prema jednom pesniku\".",[12,86,87],{},"I tako slava neumrlog „druga Tita\" ne bledi u životima nekih srpskih umetnika. Šta reći. Pesnik, kao i svaki građanin, može da ima hvalospev prema šefu države ili kritički stav. To pravo nije predmet spora. Ali, to važi u demokratskoj državi u kojoj vlast ima opoziciju i ograničen mandat upravljanja. Titoizam je poredak lične diktature sa antisrpskom politikom. Tito nije bio Staljin ali je bio apsolutni gospodar SFRJ sa humanom šminkom. Dovoljno je bilo odsustvo opozicije pa da čovek bude bar oprezan u izricanju suda o njemu, a četiri decenije posle smrtie ne uviđati ruševine njegove vlasti, zlo učinjeno Srbima i pri tom govoriti „drug Tito\", mora izazvati ironičan osmejak kod čitaoca ali i pitanje: šta je razum, šta je moral? Da li pesnik ne zna koliko je književnika i drugih pripadnika profesija zaglavilo u zatvoru zbog privatnih kritika samodršca. Njegov pesnički sabrat dopao je zatvora zbog zbirke pesama objavljene posle smrtie „druga Tita\". Prosto je neverovatno odsustvo svesti o političkim tokovima, događajima i ličnostima u SFRJ do 1980. godine. Uzaludno je prebaciti pesniku da je uživao privilegije u komunizmu, da je poeziju stavio u službu apsolutnog samodršca koji je obogaljio srpski narod.Jedino preostaje gorko saznanje da se neki pisci ničega ne stide, da su učestvovali, svesno ili ne, u borbi protiv sopstvenog naroda.",[12,89,90],{},"„PODMLAĐIVANjE RODOMRSCA\". Uvrežilo se mišljenje da je umetnik posebna ličnost, da je za publiku i kulturu važno njegovo delo a sve izvan ili pored dela, nevažno. Ni to kako živi, ni kakve stavove o svojoj naciji i državi saopštava, ni znanje o onome o čemu govori. Dakle, nevažne su saznajne, moralne, socijalne osobine ličnosti.",[12,92,93],{},"Staro pitanje: odnos između dela i ličnosti, od potpune razlike do stopljenosti. Odgovor je raznolik. Teoretičari i kritičari književnosti će više gledati vrednost dela, a čitaoci, svako na svoj način.\nU srpskoj književnosti ima pisaca koji o javnim političkim stvarima saopštavaju svoje stavove, a neki se izdvajaju autošovinističkim govorom. Takav antinacionalni ekstremizam nije jednostavno razumeti, ni motivacijski ni biografski.",[12,95,96],{},"Pažnju privlače podržavaoci ovakvih pisaca i njihovih gnusnih napada na srpstvo i sve u srpstvu. Ovaj krug ljudi otkriva sebe. Oni koji mu udeljuju nagrade mogu da se pokrivaju delom, ali i krvava ruka piše knjige. Kako odvojiti delo od autošovinističkih, rodomrzačkih izjava ovde i po Evropi i svom narodu? A pisac bljuje mržnju na Srbe i pod stare dane. Misliš ućutao. Pokajao se. Postideo. Ne dobija nagrade. Daje intervjue vodećim prestoničkim novinama.",[12,98,99],{},"Podržavaoci pisca rodomrsca na dva načina otkrivaju svoj javni i politički profil. Oni, na prvom mestu, kriju obilatu političku pisaniju i sve one gadosti koje je saopštio Srbima i Zapadu (EU), a na drugom svoje političko pripadanje. Za života piscu se računa sve što napiše, a kada grobna tišina pokrije pisca i njemu sklone čitaoce, kada stignu nove generacije, realno je da se veća pažnja posveti delu a manja ili nikakva njegovim političkim stavovima i slikama.",[12,101,102],{},"Neki mislioci tvrde da je pisanje knjiga dostupno vrlim i rđavim ljudima i da mogu knjigu da koriste za svoje ciljeve. Književnik može stilskim sredstvima da zabašuri svoje političke ciljeve, a kad piše neumetničke knjige onda je njegov moral na svetlu dana.",[12,104,105],{},"Takođe, u nekim medijima šire slavu rodomrsca. Kako to razumeti? Jedno razumevanje je da dele njegove političke stavove o Srbima i Srbiji. Nemoguće je neke ljude spasavati od mržnje i ludila, reči su jednog književnog junaka Miloša Crnjanskog.\nŠta nam govori činjenica kulturnog i medijskog okruženja rodomrzačkog pisca? Ništa posebno. Postoje takvi Srbi i treba definisati odnos prema njima. Oni koji drže do dostojanstva nacije kojoj pripadaju treba kritički da se suprotstave, da prekinu ćutanje. To je život – puno je cveća, ali korova nije malo.",{"title":37,"searchDepth":38,"depth":38,"links":107},[],"Politika",{"tags":110},[111,112,113,114,115,116,117,118,119,120,121,122,123,124,125,126,127,128,129,130,131,132,133,134],"književnost","srpska književnost","književnici","Tito","titoizam","SFRJ","komunizam","diktatura","antisrpska politika","rodomrzac","autošovinizam","nacionalni identitet","srpstvo","intelektualci","umetnost i politika","delo i ličnost","Miloš Crnjanski","mediji","nagrade","privilegije","istorijska svest","jugoslovensko nasleđe","moral","patriotizam","/articles/knjizevnici-jedan-ozivljava-mrtvaca-a-rodomrzac-se-podmladjuje",{"title":78,"description":42},"articles/knjizevnici-jedan-ozivljava-mrtvaca-a-rodomrzac-se-podmladjuje","nVZ2VAh47BM0np53Z0tscWwaiNzlPudR1yQjD_RjciA",{"id":140,"title":141,"author":7,"body":142,"category":40,"date":196,"description":42,"extension":43,"image":44,"meta":197,"navigation":71,"path":221,"seo":222,"stem":223,"__hash__":224},"articles/articles/proizvoljnost-politickog-jezika-cyr.md","Произвољност политичког језика",{"type":9,"value":143,"toc":194},[144,147,150,161,168,175,182,185,188],[12,145,146],{},"Политички језик и говор у демократији је један избор из језика при чему се користе све његове функције: опис, обавештавање, објашњење, убеђивање за практично деловање. Све функције језика садрже, истинитост или лажност, тачност или произвољност, како властодржаца тако и опозиционара. Ипак, они који имају мандат владања и управљања одговорнији су у употреби језика од опозиције. Ови други у свом говору нису обавезни да своје тврдње аргументују, први су више одговорни због деловања у оквиру закона и пред јавношћу која их је на изборима за органе власти подржала. Они говоре народу и грађанима о својим циљевима и средствима, убеђују их и оправдавају одлуке.",[12,148,149],{},"У свету политике одлучује практичан успех, а том циљу служи, назовимо га објективни језик, колико и ирационални. Како је освајање и одржавање власти основна вештина политичког субјекта, очекивана је релативизација говора у складу са променљивом ситуацијом и непостојаном људском природом. Ирационално-рационални језик у политици потхрањује непланираност, изненадност догађаја, морална колебљивост понашања (завист, себичност, осветољубивост), непостојаност људске природе коју Макијавели разумева као лакоћу убеђивања следбеника али уједно и тешкоћу одржавања у том убеђењу.",[12,151,152,156,157,160],{},[153,154,155],"em",{},"Произвољност"," употребе политичког језика неотклоњива је из српске политичке праксе као и из било које друге. Борба за власт не подноси законска ограничења или моралне обичаје, али не може да их одбаци. У Србији се користе најтеже речи за дисквалификовање противника, посебно оног на власти од стране демократске опозиције: „стаљиниста\", „диктатор\", „фашиста\". Свако ко је иоле политички образован зна који су конститутивни елементи појма ",[153,158,159],{},"фашизам"," – расизам, антипарламентаризам, идентитет народа, партије и вође, монопол на медије, прогон политичких противника, тежња да се влада светом. Коришћење овог појма у политичким сукобима у Србији посведочује одсуство знања, толеранције, а вишак мржње.",[12,162,163,164,167],{},"Политички језик и говор у демократији може, али и не мора бити проверен помоћу искуства. Интереси и идеје се растварају у језику и говору; у њему једнако право уживају машта и фантазија, лаж, истина и обмана. Нема никаквих сазнајних ни правних препрека да се за демократски изабрану власт тврди да је тиранска. Нема никаквих ограда да се недемократско деловање партије самоименује као демократска, а сепаратистички национални покрет као демократски. Употреба језика у српској демократској политици подлеже законима воље и страсти; он извире из емоционалних и вољних слојева политичке личности.\nУ политичким значењима демократски језик прикрива и открива једну ",[153,165,166],{},"структуру моћи",". У држави и партији (унутрашњи односи), у међудржавним односима користе се алузије, метафоре, елиптичне реченице да би се, између осталог, и праве намере сакриле. Државни управљачи и политичке странке користе „невидљиву моћ\". Државна власт располаже ванредним овлашћењима (цензура), наоружаном тајношћу (војска, полиција), лажима, државном пропагандом, корпоративизмом у финансијама (Џон Кин) и због тога је њен језик сложенији, са више ноћне него дневне светлости.",[12,169,170,171,174],{},"Произвољност политичког језика и говора у демократији нужна је последица његове непрецизности. Бројни су примери промене значења политичких речи и појмова. Не постоји правило за однос према чињеницама и машти. Говор и језик условљени су политичком културом, политичком културом актера, тренутном ситуацијом, традицијом, визијом будућности. ",[153,172,173],{},"Дволика природа језика"," је способност језика да говори о себи и о стварима, и може се открити и у политици. Дволикост у језику је неотклоњива из демократског политичког живота. Нема правила по коме би реч била у складу са понашањем, нема обавезе да се подударе знак и означено: „демократска партија\", „влада\", „држава\", „председник\", „фашиста\", „диктатор\", „криминалац\", „издајник\". Све у складу са интересима.",[12,176,177,178,181],{},"У говору и језику демократије допуштена је ",[153,179,180],{},"мешавина језика",". Политика не може да створи свој језик, као што то покушавају да учине наука, уметност, религија. У њој се мешају књижевни језик, народни (дијалекти), жаргонизми, провинцијализми, неологизми, стране речи, гласови и акценти.",[12,183,184],{},"Оно што се у теорији језика разликује као свакодневни, књижевни, научни језик у стварности демократске политике је помешано. У њој се читају и слушају научни језик који упућује на оно што означава, слуша се метафоричан језик, користи се свакодневни речник. Све функције језика су презентне у политичкој демократији: информативна, означавајућа, експресивна, практична-убеђивачка, конвенционална.",[12,186,187],{},"У демократији језик може да има функцију интеграције националне свести, а може и да разједа национално биће. У језику се дефинише национални интерес и национална слобода. Демократски поредак може да омогући језичку нетолеранцију (и друге облике нетрпељивости) али и критику нетолеранције.",[12,189,190,193],{},[153,191,192],{},"Међународни интереси и језик демократије."," Савремена збивања у демократском свету показују да се у име демократских вредности отворено користи језик уцена, претњи, увреда и силе да би се наметнули интереси западних демократских земаља света. Републици Србији су претили санкцијама, а војни савези демократских земаља изрицали су и примењивали оружане претње. Функционери ЕУ су се јављали као цензори дозвољених и одбачених политичких идеја. Брани се „истинска демократија\", а то може да буде горка манипулација: кршење позитивних прописа у некој држави може да буде поздрављено ако то одговара западном политичком интересу. Терористички акти УЧК могу да се ублажавају бригом за „људска права\", а организација избора може да се оспорава од владе са којом дотична држава нема ни дипломатске односе. А агресија НАТО пакта на СР Југославију 1999. именовала се као „хуманитарна интервенција\", убијање цивила „колатерална штета\". Српски одговор у језику био је двострук. Патриотско политичко крило је критиковало дело НАТО пакта, именовало правим речима агресију, а прозападни политички табор користио је језик ублажавања, избегавања, па и пребацивања кривице на српску власт.",{"title":37,"searchDepth":38,"depth":38,"links":195},[],"2026-05-06",{"tags":198},[199,200,201,202,203,204,205,206,64,207,208,209,210,211,159,54,212,213,214,215,216,217,218,219,220],"политички језик","политички говор","демократија","реторика","политичка теорија","политичка филозофија","манипулација језиком","пропаганда","власт и опозиција","Макијавели","Џон Кин","структура моћи","идеологија","националистички дискурс","међународни односи","НАТО","хуманитарна интервенција","УЧК","Србија","западне демократије","ЕУ","политичка култура","/articles/proizvoljnost-politickog-jezika-cyr",{"title":141,"description":42},"articles/proizvoljnost-politickog-jezika-cyr","WRPORQcor2kGVw9LQ0OWnjMxQBRqqgkehpxzdbb11Tw",{"id":226,"title":227,"author":79,"body":228,"category":108,"date":196,"description":42,"extension":43,"image":44,"meta":281,"navigation":71,"path":305,"seo":306,"stem":307,"__hash__":308},"articles/articles/proizvoljnost-politickog-jezika.md","Proizvoljnost političkog jezika",{"type":9,"value":229,"toc":279},[230,233,236,246,253,260,267,270,273],[12,231,232],{},"Politički jezik i govor u demokratiji je jedan izbor iz jezika pri čemu se koriste sve njegove funkcije: opis, obaveštavanje, objašnjenje, ubeđivanje za praktično delovanje. Sve funkcije jezika sadrže, istinitost ili lažnost, tačnost ili proizvoljnost, kako vlastodržaca tako i opozicionara. Ipak, oni koji imaju mandat vladanja i upravljanja odgovorniji su u upotrebi jezika od opozicije. Ovi drugi u svom govoru nisu obavezni da svoje tvrdnje argumentuju, prvi su više odgovorni zbog delovanja u okviru zakona i pred javnošću koja ih je na izborima za organe vlasti podržala. Oni govore narodu i građanima o svojim ciljevima i sredstvima, ubeđuju ih i opravdavaju odluke.",[12,234,235],{},"U svetu politike odlučuje praktičan uspeh, a tom cilju služi, nazovimo ga objektivni jezik, koliko i iracionalni. Kako je osvajanje i održavanje vlasti osnovna veština političkog subjekta, očekivana je relativizacija govora u skladu sa promenljivom situacijom i nepostojanom ljudskom prirodom. Iracionalno-racionalni jezik u politici pothranjuje neplaniranost, iznenadnost događaja, moralna kolebljivost ponašanja (zavist, sebičnost, osvetoljubivost), nepostojanost ljudske prirode koju Makijaveli razumeva kao lakoću ubeđivanja sledbenika ali ujedno i teškoću održavanja u tom ubeđenju.",[12,237,238,241,242,245],{},[153,239,240],{},"Proizvoljnost"," upotrebe političkog jezika neotklonjiva je iz srpske političke prakse kao i iz bilo koje druge. Borba za vlast ne podnosi zakonska ograničenja ili moralne običaje, ali ne može da ih odbaci. U Srbiji se koriste najteže reči za diskvalifikovanje protivnika, posebno onog na vlasti od strane demokratske opozicije: „staljinista\", „diktator\", „fašista\". Svako ko je iole politički obrazovan zna koji su konstitutivni elementi pojma ",[153,243,244],{},"fašizam"," – rasizam, antiparlamentarizam, identitet naroda, partije i vođe, monopol na medije, progon političkih protivnika, težnja da se vlada svetom. Korišćenje ovog pojma u političkim sukobima u Srbiji posvedočuje odsustvo znanja, tolerancije, a višak mržnje.",[12,247,248,249,252],{},"Politički jezik i govor u demokratiji može, ali i ne mora biti proveren pomoću iskustva. Interesi i ideje se rastvaraju u jeziku i govoru; u njemu jednako pravo uživaju mašta i fantazija, laž, istina i obmana. Nema nikakvih saznajnih ni pravnih prepreka da se za demokratski izabranu vlast tvrdi da je tiranska. Nema nikakvih ograda da se nedemokratsko delovanje partije samoimenuje kao demokratska, a separatistički nacionalni pokret kao demokratski. Upotreba jezika u srpskoj demokratskoj politici podleže zakonima volje i strasti; on izvire iz emocionalnih i voljnih slojeva političke ličnosti.\nU političkim značenjima demokratski jezik prikriva i otkriva jednu ",[153,250,251],{},"strukturu moći",". U državi i partiji (unutrašnji odnosi), u međudržavnim odnosima koriste se aluzije, metafore, eliptične rečenice da bi se, između ostalog, i prave namere sakrile. Državni upravljači i političke stranke koriste „nevidljivu moć\". Državna vlast raspolaže vanrednim ovlašćenjima (cenzura), naoružanom tajnošću (vojska, policija), lažima, državnom propagandom, korporativizmom u finansijama (Džon Kin) i zbog toga je njen jezik složeniji, sa više noćne nego dnevne svetlosti.",[12,254,255,256,259],{},"Proizvoljnost političkog jezika i govora u demokratiji nužna je posledica njegove nepreciznosti. Brojni su primeri promene značenja političkih reči i pojmova. Ne postoji pravilo za odnos prema činjenicama i mašti. Govor i jezik uslovljeni su političkom kulturom, političkom kulturom aktera, trenutnom situacijom, tradicijom, vizijom budućnosti. ",[153,257,258],{},"Dvolika priroda jezika"," je sposobnost jezika da govori o sebi i o stvarima, i može se otkriti i u politici. Dvolikost u jeziku je neotklonjiva iz demokratskog političkog života. Nema pravila po kome bi reč bila u skladu sa ponašanjem, nema obaveze da se podudare znak i označeno: „demokratska partija\", „vlada\", „država\", „predsednik\", „fašista\", „diktator\", „kriminalac\", „izdajnik\". Sve u skladu sa interesima.",[12,261,262,263,266],{},"U govoru i jeziku demokratije dopuštena je ",[153,264,265],{},"mešavina jezika",". Politika ne može da stvori svoj jezik, kao što to pokušavaju da učine nauka, umetnost, religija. U njoj se mešaju književni jezik, narodni (dijalekti), žargonizmi, provincijalizmi, neologizmi, strane reči, glasovi i akcenti.",[12,268,269],{},"Ono što se u teoriji jezika razlikuje kao svakodnevni, književni, naučni jezik u stvarnosti demokratske politike je pomešano. U njoj se čitaju i slušaju naučni jezik koji upućuje na ono što označava, sluša se metaforičan jezik, koristi se svakodnevni rečnik. Sve funkcije jezika su prezentne u političkoj demokratiji: informativna, označavajuća, ekspresivna, praktična-ubeđivačka, konvencionalna.",[12,271,272],{},"U demokratiji jezik može da ima funkciju integracije nacionalne svesti, a može i da razjeda nacionalno biće. U jeziku se definiše nacionalni interes i nacionalna sloboda. Demokratski poredak može da omogući jezičku netoleranciju (i druge oblike netrpeljivosti) ali i kritiku netolerancije.",[12,274,275,278],{},[153,276,277],{},"Međunarodni interesi i jezik demokratije."," Savremena zbivanja u demokratskom svetu pokazuju da se u ime demokratskih vrednosti otvoreno koristi jezik ucena, pretnji, uvreda i sile da bi se nametnuli interesi zapadnih demokratskih zemalja sveta. Republici Srbiji su pretili sankcijama, a vojni savezi demokratskih zemalja izricali su i primenjivali oružane pretnje. Funkcioneri EU su se javljali kao cenzori dozvoljenih i odbačenih političkih ideja. Brani se „istinska demokratija\", a to može da bude gorka manipulacija: kršenje pozitivnih propisa u nekoj državi može da bude pozdravljeno ako to odgovara zapadnom političkom interesu. Teroristički akti UČK mogu da se ublažavaju brigom za „ljudska prava\", a organizacija izbora može da se osporava od vlade sa kojom dotična država nema ni diplomatske odnose. A agresija NATO pakta na SR Jugoslaviju 1999. imenovala se kao „humanitarna intervencija\", ubijanje civila „kolateralna šteta\". Srpski odgovor u jeziku bio je dvostruk. Patriotsko političko krilo je kritikovalo delo NATO pakta, imenovalo pravim rečima agresiju, a prozapadni politički tabor koristio je jezik ublažavanja, izbegavanja, pa i prebacivanja krivice na srpsku vlast.",{"title":37,"searchDepth":38,"depth":38,"links":280},[],{"tags":282},[283,284,285,286,287,288,289,290,128,291,292,293,294,295,244,118,296,297,298,299,300,301,302,303,304],"politički jezik","politički govor","demokratija","retorika","politička teorija","politička filozofija","manipulacija jezikom","propaganda","vlast i opozicija","Makijaveli","Džon Kin","struktura moći","ideologija","nacionalistički diskurs","međunarodni odnosi","NATO","humanitarna intervencija","UČK","Srbija","zapadne demokratije","EU","politička kultura","/articles/proizvoljnost-politickog-jezika",{"title":227,"description":42},"articles/proizvoljnost-politickog-jezika","kqLl5Y-cs51xCbWTguuUrTLiD25nzUD24pVF2IXAXkE",{"id":310,"title":311,"author":7,"body":312,"category":40,"date":358,"description":359,"extension":43,"image":44,"meta":360,"navigation":71,"path":383,"seo":384,"stem":385,"__hash__":386},"articles/articles/svet-u-kome-zivimo-i-izbor-srbije-cyr.md","Свет у коме живимо и избор Србије",{"type":9,"value":313,"toc":356},[314,317,324,331,334,337,344,347,350,353],[12,315,316],{},"(Реч на промоцији зборника Србија у доба глобалних промена, БФЗСР, 2026)",[12,318,319,320,323],{},"Морам да упутим похвале ",[153,321,322],{},"Београдском Форуму"," за свет равноправних на организацији округлог стола а потом и објављивању зборника радова о изузетно важном питању савременог света и места Србије у времену међународне неизвесности.",[12,325,326,327,330],{},"Када је реч о теми глобалних промена моје мишљење је да је проблем бр. 1 Америка и америчка спољна политика. То је држава која непрекидно ратује после 1945. године, од када је бацила бомбе на Хирошиму и Нагасаки до данашње Венецуеле и Ирана. При том је отворила око 900 војних база у свету. Америчка самоперцепција да јој припада „да буде лидер света\" изграђена је у њеној антропологији током последња два века. Токвил је у својој незаобилазној књизи ",[153,328,329],{},"Демократија у Америци"," (1830) истакао две основне особине америчког човека – страст за богаћењем и воља за освајањем.",[12,332,333],{},"Савремени светски процеси „обуздавају\" свеамеричко лидерство. На првом месту успоставља се војна равнотежа великих сила. Америка добија супарника у Русији и Кини а НАТО у БРИКСу. На другом месту идеологија (капитализам-социјализам) нема покретачку силу као некада, већ борба за ресурсе. Треће, веома важно. Демократија је изгубила ореол нератујећег поретка. Наше време, само у Европи, показује да демократије ратују (нације у СФРЈ, НАТО бомбардовање Србије, Русија и Украјина).",[12,335,336],{},"Шта да ради Србија у овим околностима?\nЈедна ситуација је ситуација општег рата. Он се већ води у Европи и на Блиском истоку и уколико би се проширио то би била тема за војне мислиоце и практичаре.\nДруга ситуација је Србија у околностима европског мира. Шта да чини? Србија мора да рачуна на три наслеђена тега око свог државног и националног врата. Први је проблем ЈУ наслеђа, односно антисрпског деловања неких центара у бившим републикама. У ово се уклапа и недавно склопљен тројни савез Загреба, Тиране, Приштине. Други је отворен или маскиран дискриминаторски однос ЕУ према Србији. (Остаће чињеница да је српски народ протеран из Хрватске под окриљем ЕУ а да је покрајина КиМ отета под бомбама НАТО пакта.) Трећи је хроничан проблем конфликтног односа дела српске опозиције према властима. Није јасан њихов став према основним државним и националним интересима Србије.",[12,338,339,340,343],{},"Предлог за размишљање о деловању Србије данас и овде.\nМудра политика Србије у глобалном окружењу била би она која би повезала, ускладила ",[153,341,342],{},"прагматизам и принципијелизам",". Прагматска политика би обухватила: разумну дистанцу према ЕУ и њеним притисцима на Србију. То подразумева различити однос према појединим политичким странкама и личностима. Није ЕУ хомогена политичка групација држава, постоје разлике и важно је наћи савезнике. Разуме се, чврсто се држати отвореног и сарадничког односа са Русијом и Кином и другим државама света. Овоме треба додати и успешно вођење економске политике.",[12,345,346],{},"Која би била обележја принципијелне српске политике? На првом месту одбрана и борба за Косово и Метохију. НАТО отимање српске покрајине никада неће пасти у заборав и отуда, била би колосална издаја да се одобри. Борба за права српског народа у бившим републикама не би смела да има паузе. Борба за поштовање међународног права темељ су српске принципијелне политике. Не на последњем месту, о Србима се током три деценије лагало без мере и конца и Србија мора да настави да се бори за истину о себи.\nНа крају, три питања себи и другима.",[12,348,349],{},"1.Да ли су реална очекивања да ће нека нова генерација политичких лидера у ЕУ мењати политику према Србији? Политике се мењају са новим људима.",[12,351,352],{},"2.Да ли је могућан и у којој мери спољнополитички консензус политичких странака у Србији?",[12,354,355],{},"3.Зашто Србија нема тим научника и професора који би сазнајно и морално систематски оспоравао западну лажну слику о Србији и Србима? Част изузецима.",{"title":37,"searchDepth":38,"depth":38,"links":357},[],"2026-04-27","Реч на промоцији зборника Србија у доба глобалних промена, БФЗСР, 2026",{"tags":361},[362,363,364,365,366,367,214,368,369,370,371,217,372,373,374,375,376,377,378,379,201,380,68,381,382],"Београдски Форум за свет равноправних","глобалне промене","спољна политика","Америка","америчка спољна политика","Алексис де Токвил","БРИКС","Русија","Кина","Европска Унија","Косово и Метохија","Хрватска","тројни савез","Загреб-Тирана-Приштина","опозиција","прагматизам","принципијелизам","међународно право","ратови","српски национални интереси","Блиски исток","/articles/svet-u-kome-zivimo-i-izbor-srbije-cyr",{"title":311,"description":359},"articles/svet-u-kome-zivimo-i-izbor-srbije-cyr","v8SwZsFTj455aBjjdwnSKoYMWd8SCBjp69RHAWG8Ih0",{"id":388,"title":389,"author":79,"body":390,"category":108,"date":358,"description":429,"extension":43,"image":44,"meta":430,"navigation":71,"path":453,"seo":454,"stem":455,"__hash__":456},"articles/articles/svet-u-kome-zivimo-i-izbor-srbije.md","Svet u kome živimo i izbor Srbije",{"type":9,"value":391,"toc":427},[392,394,401,408,411,414,421,424],[12,393,316],{},[12,395,396,397,400],{},"Moram da uputim pohvale ",[153,398,399],{},"Beogradskom Forumu"," za svet ravnopravnih na organizaciji okruglog stola a potom i objavljivanju zbornika radova o izuzetno važnom pitanju savremenog sveta i mesta Srbije u vremenu međunarodne neizvesnosti.",[12,402,403,404,407],{},"Kada je reč o temi globalnih promena moje mišljenje je da je problem br. 1 Amerika i američka spoljna politika. To je država koja neprekidno ratuje posle 1945. godine, od kada je bacila bombe na Hirošimu i Nagasaki do današnje Venecuele i Irana. Pri tom je otvorila oko 900 vojnih baza u svetu. Američka samopercepcija da joj pripada „da bude lider sveta\" izgrađena je u njenoj antropologiji tokom poslednja dva veka. Tokvil je u svojoj nezaobilaznoj knjizi ",[153,405,406],{},"Demokratija u Americi"," (1830) istakao dve osnovne osobine američkog čoveka – strast za bogaćenjem i volja za osvajanjem.",[12,409,410],{},"Savremeni svetski procesi „obuzdavaju\" sveameričko liderstvo. Na prvom mestu uspostavlja se vojna ravnoteža velikih sila. Amerika dobija suparnika u Rusiji i Kini a NATO u BRIKSu. Na drugom mestu ideologija (kapitalizam-socijalizam) nema pokretačku silu kao nekada, već borba za resurse. Treće, veoma važno. Demokratija je izgubila oreol neratujećeg poretka. Naše vreme, samo u Evropi, pokazuje da demokratije ratuju (nacije u SFRJ, NATO bombardovanje Srbije, Rusija i Ukrajina).",[12,412,413],{},"Šta da radi Srbija u ovim okolnostima?\nJedna situacija je situacija opšteg rata. On se već vodi u Evropi i na Bliskom istoku i ukoliko bi se proširio to bi bila tema za vojne mislioce i praktičare.\nDruga situacija je Srbija u okolnostima evropskog mira. Šta da čini? Srbija mora da računa na tri nasleđena tega oko svog državnog i nacionalnog vrata. Prvi je problem JU nasleđa, odnosno antisrpskog delovanja nekih centara u bivšim republikama. U ovo se uklapa i nedavno sklopljen trojni savez Zagreba, Tirane, Prištine. Drugi je otvoren ili maskiran diskriminatorski odnos EU prema Srbiji. (Ostaće činjenica da je srpski narod proteran iz Hrvatske pod okriljem EU a da je pokrajina KiM oteta pod bombama NATO pakta.) Treći je hroničan problem konfliktnog odnosa dela srpske opozicije prema vlastima. Nije jasan njihov stav prema osnovnim državnim i nacionalnim interesima Srbije.",[12,415,416,417,420],{},"Predlog za razmišljanje o delovanju Srbije danas i ovde.\nMudra politika Srbije u globalnom okruženju bila bi ona koja bi povezala, uskladila ",[153,418,419],{},"pragmatizam i principijelizam",". Pragmatska politika bi obuhvatila: razumnu distancu prema EU i njenim pritiscima na Srbiju. To podrazumeva različiti odnos prema pojedinim političkim strankama i ličnostima. Nije EU homogena politička grupacija država, postoje razlike i važno je naći saveznike. Razume se, čvrsto se držati otvorenog i saradničkog odnosa sa Rusijom i Kinom i drugim državama sveta. Ovome treba dodati i uspešno vođenje ekonomske politike.",[12,422,423],{},"Koja bi bila obeležja principijelne srpske politike? Na prvom mestu odbrana i borba za Kosovo i Metohiju. NATO otimanje srpske pokrajine nikada neće pasti u zaborav i otuda, bila bi kolosalna izdaja da se odobri. Borba za prava srpskog naroda u bivšim republikama ne bi smela da ima pauze. Borba za poštovanje međunarodnog prava temelj su srpske principijelne politike. Ne na poslednjem mestu, o Srbima se tokom tri decenije lagalo bez mere i konca i Srbija mora da nastavi da se bori za istinu o sebi.\nNa kraju, tri pitanja sebi i drugima.",[12,425,426],{},"1.Da li su realna očekivanja da će neka nova generacija političkih lidera u EU menjati politiku prema Srbiji? Politike se menjaju sa novim ljudima.\n2.Da li je mogućan i u kojoj meri spoljnopolitički konsenzus političkih stranaka u Srbiji?\n3.Zašto Srbija nema tim naučnika i profesora koji bi saznajno i moralno sistematski osporavao zapadnu lažnu sliku o Srbiji i Srbima? Čast izuzecima.",{"title":37,"searchDepth":38,"depth":38,"links":428},[],"Reč na promociji zbornika Srbija u doba globalnih promena, BFZSR, 2026",{"tags":431},[432,433,434,435,436,437,298,438,439,440,441,301,442,443,444,445,446,447,448,449,285,450,132,451,452],"Beogradski Forum za svet ravnopravnih","globalne promene","spoljna politika","Amerika","američka spoljna politika","Aleksis de Tokvil","BRIKS","Rusija","Kina","Evropska Unija","Kosovo i Metohija","Hrvatska","trojni savez","Zagreb-Tirana-Priština","opozicija","pragmatizam","principijelizam","međunarodno pravo","ratovi","srpski nacionalni interesi","Bliski istok","/articles/svet-u-kome-zivimo-i-izbor-srbije",{"title":389,"description":429},"articles/svet-u-kome-zivimo-i-izbor-srbije","tzJTjOnMb9cVk1nmv-gOkj71IrDuWDONBs6C4i9iDCk",{"id":458,"title":459,"author":7,"body":460,"category":40,"date":488,"description":42,"extension":43,"image":44,"meta":489,"navigation":71,"path":509,"seo":510,"stem":511,"__hash__":512},"articles/articles/cetiri-musketara-i-jedna-trojka-na-putu-po-eu-cyr.md","Четири мускетара и једна тројка на путу по ЕУ",{"type":9,"value":461,"toc":486},[462,465,468,471,474,477,480,483],[12,463,464],{},"Запутила се априла месеца 2026. године, четворка из једног опозиционог клуба (Здравко Понош, Радомир Лазовић, Павле Грбовић, Борко Стефановић) на пут по западним европским престоницама да се, бар по ономе што јавно говоре, жале на Србију и актуелну власт која кочи европски пут Србије. Ко зна шта говоре са званичницима неких ЕУ држава. Можда о последицама НАТО бомбардовања? Оставимо шалу. Њихове оцене општих прилика у Србији такве су да представљају препреку на европском путу Србије.",[12,466,467],{},"Своје политичко путовање кроз неке државе ЕУ оправдавају правом да одлазе у те центре, као што то право има и државна власт. Тачно. Међутим, ствар је у нечему другом. Нико не спори њихово право да разговарају о Србији са западњацима. Проблем је, и то огроман, политички ударац Србији што они одбијају разговоре са легалним и легитимним председником Србије. Каква је то опозиција која своје политичке бриге решава ван земље, а не у држави чији су грађани? Таква политика никако не може да буде у кругу патриотских политичких вредности.",[12,469,470],{},"Друго обележје политичког четверца свакако је оно што они говоре о Србији својим домаћинима. Тако, изјавили су за њихову телевизијску централу у Србији како су се пожалили европејцима да у „Србији нема слободе и демократије\". Ово треба да нас замисли и забрине. Да ли овај четверац, састављен од председника малих странака, свесно лаже о Србији или немају политичка знања па им се од демократије причињава диктатура. Не тако давно, многи Срби су са маглом у очима у Титу видели демократског лидера. Заблуде и незнање политичко настављају се.",[12,472,473],{},"Али да погледамо појмове и стварност Србије. У Србији су слобода и демократија правно заштићене. У стварном животу нема ограничења за слободно мишљење, говор и јавно саопштавање. Све институције демократских слобода у Србији постоје, са неким недостацима у претходним деценијама, постоје данас и овде. Свако са здравим чулима може да види, не тиху реку већ бујицу јавних увреда, неполитичких и политичких речи. Таква слобода исказује се говором, штампаним и електронским медијима. Киосци су препуни провладних и прозападних или опозиционих листова, часописа. У књижарама су разне књиге о политици и друштву Србије и Срба. Поред тв станица, комерцијалних и јавног сервиса, користе се и интернет и мобилни телефони са бројним мрежама. Постоје и страначки сајтови, лични сајтови, блогови... Дакле, мноштво је канала јавног комуницирања и сваки појединац и група могу да пронађу и користе своје место у медијском мору Србије.",[12,475,476],{},"А демократија? Слобода политичког организовања нема препрека у Србији. Може ли неко да тврди супротно? Свако је у могућности да оснује странку, да се бори за власт и подршку грађана на изборима. Мандати су ограничени и обезбеђена смењивост. Каква је то слобода и демократија која њима недостаје? То је она која би њима прокрчила пут до власти – у стилу, дај нам ону демократију и ону слободу која би нас довела на власт.",[12,478,479],{},"Ако имамо овакав институционални аранжман и овакву политичку стварност на чему се заснивају оптуживања Србије политичкој публици Запада да нема слободе и демократије? На политичкој празнини и обмани саговорника. А питање је да ли им немачки и ини саговорници верују на реч или они можда имају реална знања о српској демократији. Ако је оно прво у питању онда је реч о антисрпској стратегији у којој је неважно шта је истина а шта лаж.",[12,481,482],{},"Постоји и други вид деловања овог дела српске опозиције. У Барселони је ових дана одржан скуп тзв. „Глобалних прогресивних снага\" на којој је „звезда\" био Аљбин Курти, а у његовој сенци, по извештају медија, „српско друштво\" из опозиције: Драган Ђилас, Мариника Тепић, Срђан Миливојевић. Тема је била карактер глобалног прогреса. Једно је што део српске опозиције учествује са Куртијем, осведоченим прогонитељем Срба са Косова и Метохије, човеком који одбија примену потписаног споразума о Заједници српских општина. А друго је Барцелона, каталонска престоница са изразитим тежњама за сепаратизмом. Курти је на челу сепаратизма, а добија некакву подршку српских политичара што би Каталонци желели код Шпанаца да пронађу. Симболичко значење овог скупа и састав гостију из Србије (са Покрајином) не може се порицати. Дакле то је позорница на којој се лако тумаче улоге. То ова тројка не види или неће да види.",[12,484,485],{},"Међутим, ова политичка путешествија о којима је реч, нису без последица. Она наносе велику штету угледу државе, срамоти српски народ и грађане и обезвређује политичку културу. А најтежа је свакако изношење странцима лажи о демократији и слободама у Србији. Није само морална национална штета у питању већ унутрашње-српско оснаживање оних снага у ЕУ које већ три деценије плету паукову мрежу око Србије. Како ова четворка, ова тројка као и њихови следбеници пристају на овакве политичке улоге? Питање за размишљање.",{"title":37,"searchDepth":38,"depth":38,"links":487},[],"2026-04-20",{"tags":490},[376,491,492,493,494,495,496,497,498,371,217,201,499,500,55,372,501,502,503,504,70,505,506,507,508],"Здравко Понош","Радомир Лазовић","Павле Грбовић","Борко Стефановић","Драган Ђилас","Мариника Тепић","Срђан Миливојевић","Аљбин Курти","слобода медија","политичке странке","Барселона","Каталонија","сепаратизам","Заједница српских општина","унутрашња политика","лажи о Србији","српска политика","глобалне прогресивне снаге","/articles/cetiri-musketara-i-jedna-trojka-na-putu-po-eu-cyr",{"title":459,"description":42},"articles/cetiri-musketara-i-jedna-trojka-na-putu-po-eu-cyr","tGPGB1_Ic0EwzJSw6q-nNYmv79TW71UrgmRY9V-d4-Q",{"id":514,"title":515,"author":79,"body":516,"category":108,"date":488,"description":42,"extension":43,"image":44,"meta":544,"navigation":71,"path":564,"seo":565,"stem":566,"__hash__":567},"articles/articles/cetiri-musketara-i-jedna-trojka-na-putu-po-eu.md","Četiri musketara i jedna trojka na putu po EU",{"type":9,"value":517,"toc":542},[518,521,524,527,530,533,536,539],[12,519,520],{},"Zaputila se aprila meseca 2026. godine, četvorka iz jednog opozicionog kluba (Zdravko Ponoš, Radomir Lazović, Pavle Grbović, Borko Stefanović) na put po zapadnim evropskim prestonicama da se, bar po onome što javno govore, žale na Srbiju i aktuelnu vlast koja koči evropski put Srbije. Ko zna šta govore sa zvaničnicima nekih EU država. Možda o posledicama NATO bombardovanja? Ostavimo šalu. Njihove ocene opštih prilika u Srbiji takve su da predstavljaju prepreku na evropskom putu Srbije.",[12,522,523],{},"Svoje političko putovanje kroz neke države EU opravdavaju pravom da odlaze u te centre, kao što to pravo ima i državna vlast. Tačno. Međutim, stvar je u nečemu drugom. Niko ne spori njihovo pravo da razgovaraju o Srbiji sa zapadnjacima. Problem je, i to ogroman, politički udarac Srbiji što oni odbijaju razgovore sa legalnim i legitimnim predsednikom Srbije. Kakva je to opozicija koja svoje političke brige rešava van zemlje, a ne u državi čiji su građani? Takva politika nikako ne može da bude u krugu patriotskih političkih vrednosti.",[12,525,526],{},"Drugo obeležje političkog četverca svakako je ono što oni govore o Srbiji svojim domaćinima. Tako, izjavili su za njihovu televizijsku centralu u Srbiji kako su se požalili evropejcima da u „Srbiji nema slobode i demokratije\". Ovo treba da nas zamisli i zabrine. Da li ovaj četverac, sastavljen od predsednika malih stranaka, svesno laže o Srbiji ili nemaju politička znanja pa im se od demokratije pričinjava diktatura. Ne tako davno, mnogi Srbi su sa maglom u očima u Titu videli demokratskog lidera. Zablude i neznanje političko nastavljaju se.",[12,528,529],{},"Ali da pogledamo pojmove i stvarnost Srbije. U Srbiji su sloboda i demokratija pravno zaštićene. U stvarnom životu nema ograničenja za slobodno mišljenje, govor i javno saopštavanje. Sve institucije demokratskih sloboda u Srbiji postoje, sa nekim nedostacima u prethodnim decenijama, postoje danas i ovde. Svako sa zdravim čulima može da vidi, ne tihu reku već bujicu javnih uvreda, nepolitičkih i političkih reči. Takva sloboda iskazuje se govorom, štampanim i elektronskim medijima. Kiosci su prepuni provladnih i prozapadnih ili opozicionih listova, časopisa. U knjižarama su razne knjige o politici i društvu Srbije i Srba. Pored tv stanica, komercijalnih i javnog servisa, koriste se i internet i mobilni telefoni sa brojnim mrežama. Postoje i stranački sajtovi, lični sajtovi, blogovi... Dakle, mnoštvo je kanala javnog komuniciranja i svaki pojedinac i grupa mogu da pronađu i koriste svoje mesto u medijskom moru Srbije.",[12,531,532],{},"A demokratija? Sloboda političkog organizovanja nema prepreka u Srbiji. Može li neko da tvrdi suprotno? Svako je u mogućnosti da osnuje stranku, da se bori za vlast i podršku građana na izborima. Mandati su ograničeni i obezbeđena smenjivost. Kakva je to sloboda i demokratija koja njima nedostaje? To je ona koja bi njima prokrčila put do vlasti – u stilu, daj nam onu demokratiju i onu slobodu koja bi nas dovela na vlast.",[12,534,535],{},"Ako imamo ovakav institucionalni aranžman i ovakvu političku stvarnost na čemu se zasnivaju optuživanja Srbije političkoj publici Zapada da nema slobode i demokratije? Na političkoj praznini i obmani sagovornika. A pitanje je da li im nemački i ini sagovornici veruju na reč ili oni možda imaju realna znanja o srpskoj demokratiji. Ako je ono prvo u pitanju onda je reč o antisrpskoj strategiji u kojoj je nevažno šta je istina a šta laž.",[12,537,538],{},"Postoji i drugi vid delovanja ovog dela srpske opozicije. U Barseloni je ovih dana održan skup tzv. „Globalnih progresivnih snaga\" na kojoj je „zvezda\" bio Aljbin Kurti, a u njegovoj senci, po izveštaju medija, „srpsko društvo\" iz opozicije: Dragan Đilas, Marinika Tepić, Srđan Milivojević. Tema je bila karakter globalnog progresa. Jedno je što deo srpske opozicije učestvuje sa Kurtijem, osvedočenim progoniteljem Srba sa Kosova i Metohije, čovekom koji odbija primenu potpisanog sporazuma o Zajednici srpskih opština. A drugo je Barcelona, katalonska prestonica sa izrazitim težnjama za separatizmom. Kurti je na čelu separatizma, a dobija nekakvu podršku srpskih političara što bi Katalonci želeli kod Španaca da pronađu. Simboličko značenje ovog skupa i sastav gostiju iz Srbije (sa Pokrajinom) ne može se poricati. Dakle to je pozornica na kojoj se lako tumače uloge. To ova trojka ne vidi ili neće da vidi.",[12,540,541],{},"Međutim, ova politička putešestvija o kojima je reč, nisu bez posledica. Ona nanose veliku štetu ugledu države, sramoti srpski narod i građane i obezvređuje političku kulturu. A najteža je svakako iznošenje strancima laži o demokratiji i slobodama u Srbiji. Nije samo moralna nacionalna šteta u pitanju već unutrašnje-srpsko osnaživanje onih snaga u EU koje već tri decenije pletu paukovu mrežu oko Srbije. Kako ova četvorka, ova trojka kao i njihovi sledbenici pristaju na ovakve političke uloge? Pitanje za razmišljanje.",{"title":37,"searchDepth":38,"depth":38,"links":543},[],{"tags":545},[446,546,547,548,549,550,551,552,553,441,301,285,554,555,119,442,556,557,558,559,134,560,561,562,563],"Zdravko Ponoš","Radomir Lazović","Pavle Grbović","Borko Stefanović","Dragan Đilas","Marinika Tepić","Srđan Milivojević","Aljbin Kurti","sloboda medija","političke stranke","Barselona","Katalonija","separatizam","Zajednica srpskih opština","unutrašnja politika","laži o Srbiji","srpska politika","globalne progresivne snag","/articles/cetiri-musketara-i-jedna-trojka-na-putu-po-eu",{"title":515,"description":42},"articles/cetiri-musketara-i-jedna-trojka-na-putu-po-eu","uqqXmL4PW9Mmb4Qb2JHvXvWvJcBjDonf1tXZV71zvUw",{"id":569,"title":570,"author":7,"body":571,"category":40,"date":608,"description":42,"extension":43,"image":44,"meta":609,"navigation":71,"path":626,"seo":627,"stem":628,"__hash__":629},"articles/articles/neprekidna-borba-za-kosovo-metohiju-cyr.md","Непрекидна борба за Косово и Метохију",{"type":9,"value":572,"toc":606},[573,580,583,586,593,600,603],[12,574,575,576,579],{},"Историја је „произвела\" нову чињеницу: Албанци на Косову и Метохији, после НАТО бомбардовања 1999. противуставно су прогласили независност 17. фебруара 2008. а неке државе из Европске Уније признале су српску Покрајину као независну државу. Таква војна и правна агресија према Републици Србији, није имала никаквог основа у међународним правилима већ у политичкој вољи задатог дела „међународне заједнице\". Створено је једно аномично стање са далекосежним последицама. А почело је, сва је прилика, ово змијско клупко да се одмотава и у време социјалистичке Југославије. Добрица Ћосић у ",[153,577,578],{},"Личној историји једног доба"," ЛИЈД (15.11.1992) пише да је немачки министар спољних послова Клаус Кинкел, захтевао 1992. године да Косово добије специјални аутономни статус и поштовање људских права у Покрајини. Нешто слично је тражио и француски шеф дипломатије Ролан Дима. Упркос свим политичким, културно-историјским и правним чињеницама. И почетком 1993. године, на преговорима о рату у БиХ у Женеви, преговарачи Венс и Овен позивају Ћосића на вечеру и разговор искључиво о Косову. Откуда та тема? Они испитују његово мишљење и завршавају разговор да треба ћутати о КиМ у наредних пет година (ЛИЈД, 5.1.1993). Најопасније упозорење стигло је из Америке. Бил Клинтон је упутио писмо Слободану Милошевићу, 3.3.1993. године, у којем пише: „у случају сукоба на Косову који би био изазван са српске стране САД ће бити спремне да пошаљу војне снаге на Косово и у Србију\" (ЛИЈД, 3.3.1993). Група америчких конгресмена на челу са Елиот Ингелом (осуђеним због корупције), боравила је на Косову 13. 4. 1993. године и обећала помоћ лидерима албанских партија помоћ САД у остваривању циљева „Републике Косова\".",[12,581,582],{},"Дакле, видимо да је припрема војне инвазије на КиМ и Србију припремана готово једну деценију (а можда и дуже). Чињеница је да се НАТО план бомбардовања припремао давно пре 1999. године. Србија се данас налази пред огромним националним, државним и политичким питањима: шта може или шта мора да чини Србија у новим историјским околностима створеним после 1999. и 2008. године?",[12,584,585],{},"У српској дискусији о КиМ искристалисале су се четири опције. Једна, највећа, држи да је КиМ део Републике Србије, друга мањинска, ћутке прелази преко овог питања, не изјашњава се, трећа маргинална, да се Србија одрекне КиМ, четврта шапуће да се обави подела на српски и албански део.",[12,587,588,589,592],{},"И у таквим околностима одговоран однос према косовском питању захтева дијалог о ",[153,590,591],{},"општенационалном ставу"," разговор у коме учествују – политичари у власти и опозицији који доносе одлуке, стручна и интелектуална јавност која разматра могућа решења, правници. Такви разговори треба да покажу како је брига о КиМ на врху државног и националног приоритета.",[12,594,595,596,599],{},"У средишту ",[153,597,598],{},"општенационалног става"," је идеја о КиМ као неодвојивом делу Србије. Основни аргумент је да се нипошто не може пристати на fait accompli НАТО државе, да се не може пристати на протеривање Срба са КиМ и да је историјско кретање непредвидиво.",[12,601,602],{},"Најважније питање у дијалогу о КиМ свакако је могућност успостављања што чвршће унутарсрпске сагласности у борби за КиМ. Ко у тој борби има водећу улогу? Одговор је: држава, црква, родољубива интелектуална јавност, медији, образовање.",[12,604,605],{},"Косово и Метохија ће још дуги низ година и деценија бити нерешено питање за све оне који хоће да га отму из уставноправног састава Републике Србије. У таквим околностима Србија и српски народ требало би да се припреме на деловање дугог трајања. Искуство је показало да само чврст став у одбрани сопствених националних интереса може да принуди иностране освајаче КиМ да измене своју политику према овој покрајини. То значи да све кључне установе и организације државе, цркве, медија, образовања и патриотских интелектуалаца морају да рачунају на политичку, научну и дипломатску борбу за Косово и Метохију на дужу стазу. За правни статус КиМ и повратак становника протераних. Стратешки пут деловања Србије у одбрани КиМ треба да се концентрише на исправљање колосалне неправде и безакоња држава и влада које су учествовале у бомбардовању и отимању ове српске покрајине. Дипломатска борба мора да се води без предаха, како рада на отпризнавању, тако и на држању ове теме у ОУН. Србија нема силу да се супротстави НАТО алијанси, али има правну аргументацију и морална начела која нису без значаја у међународној политици. Зашто би Србија мирно гледала рушевине државне зграде, отимање КиМ, када то треба да учини рушитељ? У општем послу одбране КиМ највећи српски непријатељ биће малодушност, неорганизованост и политичке ометајуће страсти неких странака и група, а не сила нама несклоног западног иностранства. А то је основни разлог да се на организован начин ангажују сви они јавни делатници који могу да помогну у борби за међународни правни поредак, за правду Србије у чијем је средишту Косово и Метохија.",{"title":37,"searchDepth":38,"depth":38,"links":607},[],"2026-04-17",{"tags":610},[372,217,611,612,379,613,614,615,616,617,618,619,213,620,371,621,622,623,624,625],"НАТО бомбардовање","независност Косова","Добрица Ћосић","Бил Клинтон","Слободан Милошевић","дипломатија","национални интереси","албански сепаратизам","сувереност","политичка историја","УН","територијални интегритет","Република Србија","западне силе","деведесете","/articles/neprekidna-borba-za-kosovo-metohiju-cyr",{"title":570,"description":42},"articles/neprekidna-borba-za-kosovo-metohiju-cyr","86d2kS7619jPVtSVO9qhIAStwXeYDJl8BvguGVFxr6E",{"id":631,"title":632,"author":79,"body":633,"category":108,"date":608,"description":42,"extension":43,"image":44,"meta":670,"navigation":71,"path":687,"seo":688,"stem":689,"__hash__":690},"articles/articles/neprekidna-borba-za-kosovo-metohiju.md","Neprekidna borba za Kosovo i Metohiju",{"type":9,"value":634,"toc":668},[635,642,645,648,655,662,665],[12,636,637,638,641],{},"Istorija je „proizvela\" novu činjenicu: Albanci na Kosovu i Metohiji, posle NATO bombardovanja 1999. protivustavno su proglasili nezavisnost 17. februara 2008. a neke države iz Evropske Unije priznale su srpsku Pokrajinu kao nezavisnu državu. Takva vojna i pravna agresija prema Republici Srbiji, nije imala nikakvog osnova u međunarodnim pravilima već u političkoj volji zadatog dela „međunarodne zajednice\". Stvoreno je jedno anomično stanje sa dalekosežnim posledicama. A počelo je, sva je prilika, ovo zmijsko klupko da se odmotava i u vreme socijalističke Jugoslavije. Dobrica Ćosić u ",[153,639,640],{},"Ličnoj istoriji jednog doba"," LIJD (15.11.1992) piše da je nemački ministar spoljnih poslova Klaus Kinkel, zahtevao 1992. godine da Kosovo dobije specijalni autonomni status i poštovanje ljudskih prava u Pokrajini. Nešto slično je tražio i francuski šef diplomatije Rolan Dima. Uprkos svim političkim, kulturno-istorijskim i pravnim činjenicama. I početkom 1993. godine, na pregovorima o ratu u BiH u Ženevi, pregovarači Vens i Oven pozivaju Ćosića na večeru i razgovor isključivo o Kosovu. Otkuda ta tema? Oni ispituju njegovo mišljenje i završavaju razgovor da treba ćutati o KiM u narednih pet godina (LIJD, 5.1.1993). Najopasnije upozorenje stiglo je iz Amerike. Bil Klinton je uputio pismo Slobodanu Miloševiću, 3.3.1993. godine, u kojem piše: „u slučaju sukoba na Kosovu koji bi bio izazvan sa srpske strane SAD će biti spremne da pošalju vojne snage na Kosovo i u Srbiju\" (LIJD, 3.3.1993). Grupa američkih kongresmena na čelu sa Eliot Ingelom (osuđenim zbog korupcije), boravila je na Kosovu 13. 4. 1993. godine i obećala pomoć liderima albanskih partija pomoć SAD u ostvarivanju ciljeva „Republike Kosova\".",[12,643,644],{},"Dakle, vidimo da je priprema vojne invazije na KiM i Srbiju pripremana gotovo jednu deceniju (a možda i duže). Činjenica je da se NATO plan bombardovanja pripremao davno pre 1999. godine. Srbija se danas nalazi pred ogromnim nacionalnim, državnim i političkim pitanjima: šta može ili šta mora da čini Srbija u novim istorijskim okolnostima stvorenim posle 1999. i 2008. godine?",[12,646,647],{},"U srpskoj diskusiji o KiM iskristalisale su se četiri opcije. Jedna, najveća, drži da je KiM deo Republike Srbije, druga manjinska, ćutke prelazi preko ovog pitanja, ne izjašnjava se, treća marginalna, da se Srbija odrekne KiM, četvrta šapuće da se obavi podela na srpski i albanski deo.",[12,649,650,651,654],{},"I u takvim okolnostima odgovoran odnos prema kosovskom pitanju zahteva dijalog o ",[153,652,653],{},"opštenacionalnom stavu"," razgovor u kome učestvuju – političari u vlasti i opoziciji koji donose odluke, stručna i intelektualna javnost koja razmatra moguća rešenja, pravnici. Takvi razgovori treba da pokažu kako je briga o KiM na vrhu državnog i nacionalnog prioriteta.",[12,656,657,658,661],{},"U središtu ",[153,659,660],{},"opštenacionalnog stava"," je ideja o KiM kao neodvojivom delu Srbije. Osnovni argument je da se nipošto ne može pristati na fait accompli NATO države, da se ne može pristati na proterivanje Srba sa KiM i da je istorijsko kretanje nepredvidivo.",[12,663,664],{},"Najvažnije pitanje u dijalogu o KiM svakako je mogućnost uspostavljanja što čvršće unutarsrpske saglasnosti u borbi za KiM. Ko u toj borbi ima vodeću ulogu? Odgovor je: država, crkva, rodoljubiva intelektualna javnost, mediji, obrazovanje.",[12,666,667],{},"Kosovo i Metohija će još dugi niz godina i decenija biti nerešeno pitanje za sve one koji hoće da ga otmu iz ustavnopravnog sastava Republike Srbije. U takvim okolnostima Srbija i srpski narod trebalo bi da se pripreme na delovanje dugog trajanja. Iskustvo je pokazalo da samo čvrst stav u odbrani sopstvenih nacionalnih interesa može da prinudi inostrane osvajače KiM da izmene svoju politiku prema ovoj pokrajini. To znači da sve ključne ustanove i organizacije države, crkve, medija, obrazovanja i patriotskih intelektualaca moraju da računaju na političku, naučnu i diplomatsku borbu za Kosovo i Metohiju na dužu stazu. Za pravni status KiM i povratak stanovnika proteranih. Strateški put delovanja Srbije u odbrani KiM treba da se koncentriše na ispravljanje kolosalne nepravde i bezakonja država i vlada koje su učestvovale u bombardovanju i otimanju ove srpske pokrajine. Diplomatska borba mora da se vodi bez predaha, kako rada na otpriznavanju, tako i na držanju ove teme u OUN. Srbija nema silu da se suprotstavi NATO alijansi, ali ima pravnu argumentaciju i moralna načela koja nisu bez značaja u međunarodnoj politici. Zašto bi Srbija mirno gledala ruševine državne zgrade, otimanje KiM, kada to treba da učini rušitelj? U opštem poslu odbrane KiM najveći srpski neprijatelj biće malodušnost, neorganizovanost i političke ometajuće strasti nekih stranaka i grupa, a ne sila nama nesklonog zapadnog inostranstva. A to je osnovni razlog da se na organizovan način angažuju svi oni javni delatnici koji mogu da pomognu u borbi za međunarodni pravni poredak, za pravdu Srbije u čijem je središtu Kosovo i Metohija.",{"title":37,"searchDepth":38,"depth":38,"links":669},[],{"tags":671},[442,301,672,673,449,674,675,676,677,678,679,680,297,681,441,682,683,684,685,686],"NATO bombardovanje","nezavisnost Kosova","Dobrica Ćosić","Bil Klinton","Slobodan Milošević","diplomatija","nacionalni interesi","albanski separatizam","suverenost","politička istorija","UN","teritorijalni integritet","Republika Srbija","zapadne sile","devedesete","/articles/neprekidna-borba-za-kosovo-metohiju",{"title":632,"description":42},"articles/neprekidna-borba-za-kosovo-metohiju","rs9pOet2I9TcFysipWJZpEVQZRZo6BYZh8s7_RA8X3w",{"id":692,"title":693,"author":7,"body":694,"category":40,"date":764,"description":42,"extension":43,"image":44,"meta":765,"navigation":71,"path":780,"seo":781,"stem":782,"__hash__":783},"articles/articles/tokvil-o-americkoj-demokratiji-cyr.md","Токвил о америчкој демократији",{"type":9,"value":695,"toc":762},[696,702,705,708,711,714,717,720,723,726,729,732,735,738,741,744,747,750,753,756,759],[12,697,698,699,701],{},"Књигу ",[153,700,329],{}," Алексис де Токвил је писао око 1830. године. После 190. година актуелност његове књиге је неслућена. Овај велики Француз је наслутио будућност америчке демократије - незаустављиво ширење свог схватања живота и улоге моћи и силе у свету. Данас када та држава отворено говори о свом владању светом морамо се запитати из ког извора потиче то уверење. Одговор је: из особеног антрополошког темеља америчке демократије.",[12,703,704],{},"Америка је земља без историјског памћења. Чињеница да њена историја почиње од 1607. када су се први исељеници из Енглеске искрцали на обалу \"новог света\" означава ону полазну тачку од које почиње разумевање духа и стања закона једног народа. Од те године Американац незаустављиво осваја простор према Западу и Југу. На том путу они стичу богатство, потискују и истребљују индијанска племена а у циљу бржег богаћења оснивају институцију ропства (увоз црначког становништва из Африке).",[12,706,707],{},"Оваква историја Америке морала је да има у својој полазној тачки сасвим одређено схватање човека, његових колективних нарави (менталитета). Без \"америчких\" психолошких, моралних и социјалних особина личности не би било могућно тако експлозивно ширење досељеника на нове просторе.",[12,709,710],{},"Какав је то човек и којим вредностима он стреми? Основна карактеролошка црта америчког човека, коју Токвил на више места своје књиге подвлачи, јесте страст према материјалном благостању. Оријентација на материјално богаћење је свеопшта. \"Сав је свет ту заокупљен старањем да се задовоље и најмање телесне потребе и да се обезбеде и најситније удобности у животу\" (стр. 480).",[12,712,713],{},"Преокупација личним богаћењем ствара особину похлепности у којој доминира богатство али одмах затим моћ и слава. Материјално богатство тежи власти као инструменту заштите или славе. Љубав према богатству је \"у суштини свих поступака Американаца, што свим њиховим страстима даје као неку породичну сличност а њихов призор убрзо чини заморним\" (стр. 560).",[12,715,716],{},"Нема сумње да су само овакве особине личности могле да остваре онакав материјални друштвени развитак Америке какав нису успеле старе цивилизације Европе и света. Ако је човек похлепан, опседнут богаћењем, онда то мора бити и \"социјални карактер\" заједнице. \"Све државе Уније понете су истовремено кретањем ка богатству\" (стр. 322). Оне неуморно производе и тргују.",[12,718,719],{},"Стицању богатства и благостања као темељном циљу појединца и заједнице подређена је и вредност слободе. Она је инструмент богаћења. У слободи Американац налази \"најбоље оруђе и најсигурнију гарантију за своје благостање. Они те две ствари воле једну због друге\" (стр. 491).",[12,721,722],{},"У демократском друштву људи су равноправни у трци за богаћењем, свака јединка се окреће само себи и својим потребама. Од осталих људи он зна за породицу и евентуално за личне пријатеље. Остале грађане он види иако је стално поред њих \"додирује их али их не осећа\". Тај појединац који страсно тежи богатству, моћи и слави \"постоји само у себи и само за себе\" (стр. 634).",[12,724,725],{},"Историјски особена психо-социјална и морална структура америчког човека успела је да за два века претекне у економском и војном погледу све државе света. Морамо се стога упитати: куда води такав човек и таква држава? Да ли се страст богаћења може обуздати у границама Америке или она неумитно тежи даљем ширењу и све снажнијем продору на друга континента.",[12,727,728],{},"Рађа се једна \"индустријска аристократија\" каква се никад до сада није појавила. Управо на ту страну, вели Токвил, сви пријатељи демократије \"треба непрестано да упиру забринут поглед\" (стр. 507). Откуда ова бојазан? Парадоксално али уверљиво Токвил открива у ширењу богатства и благостања \"изванредне могућности за успостављање деспотизма\" (стр. 633). Али он одмах упозорава да стара значења тираније и деспотизма ту не одговарају. Нови деспотизам који се темељи на богатству Токвил именује новом врстом потчињености, новом старатељском влашћу. Својства новог деспотизма била би у његовој \"свеобухватности, а благости, срозавао би човека без мучења\" (стр. 634).",[12,730,731],{},"Незаустављиви егоизам субјекта, његова умреженост у море институција и кидање емоционалне везе појединца и друштва чине онај социјални темељ на коме се подиже \"огромна старатељска власт\" која бди над судбином слободних равноправних грађана. Таква власт је \"апсолутна, свеобухватна до ситница, уређена прописима, далековида и блага\" (стр. 634). Нема бруталне силе, тајне полиције већ благе невидљиве апсолутне власти.",[12,733,734],{},"Може ли та власт остати у границама Америке? Токвил користи једну аналогију са старим Римом. \"Све их гони да овладају морима, као што је Римљане гонило да освоје свет\" (стр. 345). Данас је трговина заменила океане. Хоће ли се поновити судбина Рима?",[12,736,737],{},"Страст богаћења и успех у освајању америчког континента формирале су одређене црте америчког ЈА. Они су створили \"неизмерно високо мишљење о себи\" (319). Емоционално га испуњава осећање гордости и самољубивости.",[12,739,740],{},"Самовеличање Американаца се испољава посебно у односу са другим - неамеричким људима. Он очекује од странца да без устезања преузме слику коју су Американци о себи створили. Кад Американац полази у иностранство, срце му се надима од поноса. \"Стигне у Европу и већ при првом кораку опажа да свет ту баш није толико обузет Америком и њеним становницима колико је он замишљао. То почне да га узрујава\" (518). Из те емоционалне реакције на однос другог према себи, произилази један тип самозаљубљености који води конфликтности чим дође у додир са другим културама и другим народима.",[12,742,743],{},"Токвил сведочи о високом степену нетолеранције према странцима и то на апсурдан начин. Они не подносе критику на свој рачун, а похвале примају у суперлативу. \"У додиру са странцима Американци се показују нетрпељиви и према најситнијој покуди, а незајажљиви за похвале. И најмања похвала им годи, али и највећа их ретко задовољи\" (стр. 558). На похвалу да је Америка земља у којој се добро живи и у којој се ужива слобода, Американци одговарају да нема такве земље на свету и да је мало народа који су достојни да уживају слободу.",[12,745,746],{},"Огромна нарцисоидност америчког човека мора да остави последице у комуникацији са странцима. Овај човек у комуникацији полази од претпостављене хијерархије вредности а не од њихове плуралности и релативизма. Такав приступ другима видан је као на длану у освит 21 века.",[12,748,749],{},"Оријентација на неумерено богаћење производи културолошке последице: потискују се историјом обликоване културне разлике међу народима. У условима доминације једне вредносне оријентације - стицање материјалног богатства и моћи, смањују се индивидуалне разлике у идејама, навикама, страстима, склоностима. Токвил запажа ширење униформности. \"Разноликост нестаје из људске врсте; исти начин понашања, мишљења и осећања налазимо по свим крајевима света\" (561). Човечанству ће преостати неколико општих појмова о добру и злу, похвали и казни. Слобода и морално суђење ће бити истиснути из историје.",[12,751,752],{},"Једна Токвилова мисао је профетска. \"Свет верује да ће нова друштва сваког дана мењати свој лик, а ја се бојим да напослетку не остане сувише непроменљиво при истим институцијама, истим предрасудама и истим обичајима; те да се људски род не заустави и не ограничи, а њихов дух да се не почне вечито само вртети у круг, не стварајући нових идеја; да ће се човек можда исцрпљивати у скученом, усамљеном јаловом кретању, а да човечанство, само гибајући се непрестано, неће напредовати\" (588).",[12,754,755],{},"Самоодређење америчких влада као субјекта демократизације света, може се оспоравати Токвиловим аргументима. \"Извоз демократије\" прети политичком и демократском релативизму света. Тежња да свет постане демократичнији доступна је на нивоу неких основних демократских институција као што су слобода оснивања партија, избори за народне представнике, независни суд. Међутим, све оно што припада националној политичкој култури треба изоставити из процеса глобализацији демократије. Промене у политичком животу једне државе треба да буду резултат њеног унутрашњег еволутивног развитка. Било би добро да се, примера ради, шеријатско право замени демократским законодавством али та промена не би била добра уколико би дошла из иностранства. То право је део хиљадугодишње традиције, урасло је у културу исламског схватања казне. Неисламским културама то може изгледати недопустиво, али њихова критика не треба да се заснива на некаквом универзализму политичке културе.",[12,757,758],{},"Проблем са извозом америчке демократије јесте у томе што су њој иманентне вредности ширења богатства и привреде. Стално увећавати производњу, трговину, богатство - то је основа за успостављање доминације (војне) у свету. Можемо ли замислити свет у демократском руху са Америком на престолу. Шта ће ту остати од света и живота?",[12,760,761],{},"А када је реч о односу данашње Америке према Србима, мора се закључити да Срби, следећи Токвила, нису довољно хвалили ту државу. На Србију па до Ирана, Американци су бацили на тоне бомби и других убојних средстава. Нису користили дипломатију и мирна средства. Зашто? Зар није Токвил предвидео будућност америчке антропологије?",{"title":37,"searchDepth":38,"depth":38,"links":763},[],"2026-04-13",{"tags":766},[367,201,365,767,203,204,768,769,770,771,772,773,774,775,776,777,778,779,211,213],"америчко друштво","капитализам","материјализам","глобализација","империјализам","деспотизам","слобода","друштвена структура","култура","антропологија","критика демократије","западна цивилизација","моћ и власт","/articles/tokvil-o-americkoj-demokratiji-cyr",{"title":693,"description":42},"articles/tokvil-o-americkoj-demokratiji-cyr","GaoD6D379DztVQSyZGi6zwD1uUC8bI6tZq8jY7azDMU",{"id":785,"title":786,"author":79,"body":787,"category":108,"date":764,"description":42,"extension":43,"image":44,"meta":857,"navigation":71,"path":872,"seo":873,"stem":874,"__hash__":875},"articles/articles/tokvil-o-americkoj-demokratiji.md","Tokvil o američkoj demokratiji",{"type":9,"value":788,"toc":855},[789,795,798,801,804,807,810,813,816,819,822,825,828,831,834,837,840,843,846,849,852],[12,790,791,792,794],{},"Knjigu ",[153,793,406],{}," Aleksis de Tokvil je pisao oko 1830. godine. Posle 190. godina aktuelnost njegove knjige je neslućena. Ovaj veliki Francuz je naslutio budućnost američke demokratije - nezaustavljivo širenje svog shvatanja života i uloge moći i sile u svetu. Danas kada ta država otvoreno govori o svom vladanju svetom moramo se zapitati iz kog izvora potiče to uverenje. Odgovor je: iz osobenog antropološkog temelja američke demokratije.",[12,796,797],{},"Amerika je zemlja bez istorijskog pamćenja. Činjenica da njena istorija počinje od 1607. kada su se prvi iseljenici iz Engleske iskrcali na obalu \"novog sveta\" označava onu polaznu tačku od koje počinje razumevanje duha i stanja zakona jednog naroda. Od te godine Amerikanac nezaustavljivo osvaja prostor prema Zapadu i Jugu. Na tom putu oni stiču bogatstvo, potiskuju i istrebljuju indijanska plemena a u cilju bržeg bogaćenja osnivaju instituciju ropstva (uvoz crnačkog stanovništva iz Afrike).",[12,799,800],{},"Ovakva istorija Amerike morala je da ima u svojoj polaznoj tački sasvim određeno shvatanje čoveka, njegovih kolektivnih naravi (mentaliteta). Bez \"američkih\" psiholoških, moralnih i socijalnih osobina ličnosti ne bi bilo mogućno tako eksplozivno širenje doseljenika na nove prostore.",[12,802,803],{},"Kakav je to čovek i kojim vrednostima on stremi? Osnovna karakterološka crta američkog čoveka, koju Tokvil na više mesta svoje knjige podvlači, jeste strast prema materijalnom blagostanju. Orijentacija na materijalno bogaćenje je sveopšta. \"Sav je svet tu zaokupljen staranjem da se zadovolje i najmanje telesne potrebe i da se obezbede i najsitnije udobnosti u životu\" (str. 480).",[12,805,806],{},"Preokupacija ličnim bogaćenjem stvara osobinu pohlepnosti u kojoj dominira bogatstvo ali odmah zatim moć i slava. Materijalno bogatstvo teži vlasti kao instrumentu zaštite ili slave. Ljubav prema bogatstvu je \"u suštini svih postupaka Amerikanaca, što svim njihovim strastima daje kao neku porodičnu sličnost a njihov prizor ubrzo čini zamornim\" (str. 560).",[12,808,809],{},"Nema sumnje da su samo ovakve osobine ličnosti mogle da ostvare onakav materijalni društveni razvitak Amerike kakav nisu uspele stare civilizacije Evrope i sveta. Ako je čovek pohlepan, opsednut bogaćenjem, onda to mora biti i \"socijalni karakter\" zajednice. \"Sve države Unije ponete su istovremeno kretanjem ka bogatstvu\" (str. 322). One neumorno proizvode i trguju.",[12,811,812],{},"Sticanju bogatstva i blagostanja kao temeljnom cilju pojedinca i zajednice podređena je i vrednost slobode. Ona je instrument bogaćenja. U slobodi Amerikanac nalazi \"najbolje oruđe i najsigurniju garantiju za svoje blagostanje. Oni te dve stvari vole jednu zbog druge\" (str. 491).",[12,814,815],{},"U demokratskom društvu ljudi su ravnopravni u trci za bogaćenjem, svaka jedinka se okreće samo sebi i svojim potrebama. Od ostalih ljudi on zna za porodicu i eventualno za lične prijatelje. Ostale građane on vidi iako je stalno pored njih \"dodiruje ih ali ih ne oseća\". Taj pojedinac koji strasno teži bogatstvu, moći i slavi \"postoji samo u sebi i samo za sebe\" (str. 634).",[12,817,818],{},"Istorijski osobena psiho-socijalna i moralna struktura američkog čoveka uspela je da za dva veka pretekne u ekonomskom i vojnom pogledu sve države sveta. Moramo se stoga upitati: kuda vodi takav čovek i takva država? Da li se strast bogaćenja može obuzdati u granicama Amerike ili ona neumitno teži daljem širenju i sve snažnijem prodoru na druga kontinenta.",[12,820,821],{},"Rađa se jedna \"industrijska aristokratija\" kakva se nikad do sada nije pojavila. Upravo na tu stranu, veli Tokvil, svi prijatelji demokratije \"treba neprestano da upiru zabrinut pogled\" (str. 507). Otkuda ova bojazan? Paradoksalno ali uverljivo Tokvil otkriva u širenju bogatstva i blagostanja \"izvanredne mogućnosti za uspostavljanje despotizma\" (str. 633). Ali on odmah upozorava da stara značenja tiranije i despotizma tu ne odgovaraju. Novi despotizam koji se temelji na bogatstvu Tokvil imenuje novom vrstom potčinjenosti, novom starateljskom vlašću. Svojstva novog despotizma bila bi u njegovoj \"sveobuhvatnosti, a blagosti, srozavao bi čoveka bez mučenja\" (str. 634).",[12,823,824],{},"Nezaustavljivi egoizam subjekta, njegova umreženost u more institucija i kidanje emocionalne veze pojedinca i društva čine onaj socijalni temelj na kome se podiže \"ogromna starateljska vlast\" koja bdi nad sudbinom slobodnih ravnopravnih građana. Takva vlast je \"apsolutna, sveobuhvatna do sitnica, uređena propisima, dalekovida i blaga\" (str. 634). Nema brutalne sile, tajne policije već blage nevidljive apsolutne vlasti.",[12,826,827],{},"Može li ta vlast ostati u granicama Amerike? Tokvil koristi jednu analogiju sa starim Rimom. \"Sve ih goni da ovladaju morima, kao što je Rimljane gonilo da osvoje svet\" (str. 345). Danas je trgovina zamenila okeane. Hoće li se ponoviti sudbina Rima?",[12,829,830],{},"Strast bogaćenja i uspeh u osvajanju američkog kontinenta formirale su određene crte američkog JA. Oni su stvorili \"neizmerno visoko mišljenje o sebi\" (319). Emocionalno ga ispunjava osećanje gordosti i samoljubivosti.",[12,832,833],{},"Samoveličanje Amerikanaca se ispoljava posebno u odnosu sa drugim - neameričkim ljudima. On očekuje od stranca da bez ustezanja preuzme sliku koju su Amerikanci o sebi stvorili. Kad Amerikanac polazi u inostranstvo, srce mu se nadima od ponosa. \"Stigne u Evropu i već pri prvom koraku opaža da svet tu baš nije toliko obuzet Amerikom i njenim stanovnicima koliko je on zamišljao. To počne da ga uzrujava\" (518). Iz te emocionalne reakcije na odnos drugog prema sebi, proizilazi jedan tip samozaljubljenosti koji vodi konfliktnosti čim dođe u dodir sa drugim kulturama i drugim narodima.",[12,835,836],{},"Tokvil svedoči o visokom stepenu netolerancije prema strancima i to na apsurdan način. Oni ne podnose kritiku na svoj račun, a pohvale primaju u superlativu. \"U dodiru sa strancima Amerikanci se pokazuju netrpeljivi i prema najsitnijoj pokudi, a nezajažljivi za pohvale. I najmanja pohvala im godi, ali i najveća ih retko zadovolji\" (str. 558). Na pohvalu da je Amerika zemlja u kojoj se dobro živi i u kojoj se uživa sloboda, Amerikanci odgovaraju da nema takve zemlje na svetu i da je malo naroda koji su dostojni da uživaju slobodu.",[12,838,839],{},"Ogromna narcisoidnost američkog čoveka mora da ostavi posledice u komunikaciji sa strancima. Ovaj čovek u komunikaciji polazi od pretpostavljene hijerarhije vrednosti a ne od njihove pluralnosti i relativizma. Takav pristup drugima vidan je kao na dlanu u osvit 21 veka.",[12,841,842],{},"Orijentacija na neumereno bogaćenje proizvodi kulturološke posledice: potiskuju se istorijom oblikovane kulturne razlike među narodima. U uslovima dominacije jedne vrednosne orijentacije - sticanje materijalnog bogatstva i moći, smanjuju se individualne razlike u idejama, navikama, strastima, sklonostima. Tokvil zapaža širenje uniformnosti. \"Raznolikost nestaje iz ljudske vrste; isti način ponašanja, mišljenja i osećanja nalazimo po svim krajevima sveta\" (561). Čovečanstvu će preostati nekoliko opštih pojmova o dobru i zlu, pohvali i kazni. Sloboda i moralno suđenje će biti istisnuti iz istorije.",[12,844,845],{},"Jedna Tokvilova misao je profetska. \"Svet veruje da će nova društva svakog dana menjati svoj lik, a ja se bojim da naposletku ne ostane suviše nepromenljivo pri istim institucijama, istim predrasudama i istim običajima; te da se ljudski rod ne zaustavi i ne ograniči, a njihov duh da se ne počne večito samo vrteti u krug, ne stvarajući novih ideja; da će se čovek možda iscrpljivati u skučenom, usamljenom jalovom kretanju, a da čovečanstvo, samo gibajući se neprestano, neće napredovati\" (588).",[12,847,848],{},"Samoodređenje američkih vlada kao subjekta demokratizacije sveta, može se osporavati Tokvilovim argumentima. \"Izvoz demokratije\" preti političkom i demokratskom relativizmu sveta. Težnja da svet postane demokratičniji dostupna je na nivou nekih osnovnih demokratskih institucija kao što su sloboda osnivanja partija, izbori za narodne predstavnike, nezavisni sud. Međutim, sve ono što pripada nacionalnoj političkoj kulturi treba izostaviti iz procesa globalizaciji demokratije. Promene u političkom životu jedne države treba da budu rezultat njenog unutrašnjeg evolutivnog razvitka. Bilo bi dobro da se, primera radi, šerijatsko pravo zameni demokratskim zakonodavstvom ali ta promena ne bi bila dobra ukoliko bi došla iz inostranstva. To pravo je deo hiljadugodišnje tradicije, uraslo je u kulturu islamskog shvatanja kazne. Neislamskim kulturama to može izgledati nedopustivo, ali njihova kritika ne treba da se zasniva na nekakvom univerzalizmu političke kulture.",[12,850,851],{},"Problem sa izvozom američke demokratije jeste u tome što su njoj imanentne vrednosti širenja bogatstva i privrede. Stalno uvećavati proizvodnju, trgovinu, bogatstvo - to je osnova za uspostavljanje dominacije (vojne) u svetu. Možemo li zamisliti svet u demokratskom ruhu sa Amerikom na prestolu. Šta će tu ostati od sveta i života?",[12,853,854],{},"A kada je reč o odnosu današnje Amerike prema Srbima, mora se zaključiti da Srbi, sledeći Tokvila, nisu dovoljno hvalili tu državu. Na Srbiju pa do Irana, Amerikanci su bacili na tone bombi i drugih ubojnih sredstava. Nisu koristili diplomatiju i mirna sredstva. Zašto? Zar nije Tokvil predvideo budućnost američke antropologije?",{"title":37,"searchDepth":38,"depth":38,"links":856},[],{"tags":858},[437,285,435,859,287,288,860,861,862,863,864,865,866,867,868,869,870,871,295,297],"američko društvo","kapitalizam","materijalizam","globalizacija","imperijalizam","despotizam","sloboda","društvena struktura","kultura","antropologija","kritika demokratije","zapadna civilizacija","moć i vlast","/articles/tokvil-o-americkoj-demokratiji",{"title":786,"description":42},"articles/tokvil-o-americkoj-demokratiji","wAhTsK8hdn4ZOxPIhl4qsqwZhgWMFKnJqCH3YkQNP6E",{"id":877,"title":878,"author":7,"body":879,"category":40,"date":913,"description":42,"extension":43,"image":44,"meta":914,"navigation":71,"path":915,"seo":916,"stem":917,"__hash__":918},"articles/articles/srpska-opozicija-vladi-i-drzavi-cyr.md","СРПСКА ОПОЗИЦИЈА ВЛАДИ И ДРЖАВИ",{"type":9,"value":880,"toc":911},[881,884,887,890,893,896,899,902,905,908],[12,882,883],{},"Слика скупштинске и ванскупштинске опозиције део је сваке, па и српске политичке културе. Она се појављује у облицима сарадње и сукоба око програмских циљева, начина деловања, водећих личности. Али постоје неки суштински, егзистенцијални национални и државни интереси око којих власт и опозиција разговарају, у мирним или ратним околностима. Бива да власт не жели да разговара са опозицијом. А бива да опозиција одбија разговор са властима. У овом другом аспекту политике у српској демократији копа се, већ подуже, ров између Владе и једног дела опозиционих странака у Скупштини, али и на улици. Власт позива на дијалог, опозиција одбија.",[12,885,886],{},"У време власти СПС, упркос жестоким политичким сукобима, долазило је до јавних и скривених разговора опозиционих големаша и Милошевића. Чак и са интелектуалцима окупљеним око Демоса, пред ТВ камерама.",[12,888,889],{},"Уместо да се продубљује култура политичког разговора власти и опозиције око виталних државних питања, она се погоршава и нестаје. Председник Вучић у више наврата, а поготово у време општих избора, позива представнике опозиције на разговор, а они одбијају. И ове 2026. године део опозиције подиже зидове.",[12,891,892],{},"Ужаснутост таквим њиховим понашањем почиње сазнањем да они радо одлазе у институције ЕУ на разговоре, па и са онима који су непријатељски окренути Србији, а одбијају представнике власти који су бирани од грађана Србије! Неки међу тим грађанима дали су и њима глас. Какав је то национални, политички морал? То је прави пример разарања суштинских интереса државе и нације.",[12,894,895],{},"Политичка згранутост се огледа у следећем. Оваквим понашањем политичка опозиција не поштује изборну вољу народа. Гласови бирача никада неће бити само на једној страни, у једној кутији. Разлике у опредељењима гласача поштује власт, а тако би морала и опозиција. Парадоксално, воља мањине грађана одбацује вољу већине!",[12,897,898],{},"Даље, опозиција одбијањем дијалога шири политичку нетолеранцију. Фактички не признаје слободу политичког опредељења грађана. Не бојкотују они позив председника државе, они бојкотују грађане који су дали глас председнику на изборима. Они подривају вредност националне и државне сагласности око важних питања за грађане Србије.",[12,900,901],{},"Одбијање разговора о суштинским питањима државе и нације указује на ауторитарне потенцијале високог нивоа у опозиционим редовима. Другим речима, они се представљају као демократе („демократска опозиција“), а у пракси антидемократски делују. Питање је какве су они политичке школе прошли и да ли схватају биће политичког рада.",[12,903,904],{},"Још нешто. Одбијањем разговора опозиција мисли да себи ствара политичку корист. Каква заблуда! Да ли су они сигурни да им неки грађани неће окренути леђа? Многи међу њима су им дали глас да се боре и на начин директних разговора са властима. Јавни дијалог би показао колико су убедљиви, разложни. Овако, избегавајући разговор, смањују своје шансе задобијања поверења грађана у борби за власт.",[12,906,907],{},"Коначно, мисли ли данашња српска опозиција да, када дође у неко будуће време на власт, неће доживети да ће опозиција демонстрирати исти одбијајући позив на разговоре? Треба мислити на будућност. Свака странка мора да буде свесна да ће јој се ископавање ровова према властима вратити бумераг ефектом. Нада је да ће бити патриотски одговорна и да будућа опозиција неће тражити савезника у антисрпским круговима у ЕУ.",[12,909,910],{},"Да ли је овакво деловање опозиције издајничко? Нисам склон употреби појмова са широким пољем значења. Више је реч о високој политичкој неодговорности, о мањку патриотске свести, о политичкој незрелости неких вођа малих странака. Реч је о свесној или несвесној политичкој и државној штети која се наноси Србији као целини народа и грађана, а не људима на власти.",{"title":37,"searchDepth":38,"depth":38,"links":912},[],"2026-04-08",{},"/articles/srpska-opozicija-vladi-i-drzavi-cyr",{"title":878,"description":42},"articles/srpska-opozicija-vladi-i-drzavi-cyr","y3x9i_jLosiOLWC0P6d2vArw6eRJgIMOPV1ZW5U0Xiw",{"id":920,"title":921,"author":79,"body":922,"category":108,"date":913,"description":42,"extension":43,"image":44,"meta":956,"navigation":71,"path":957,"seo":958,"stem":959,"__hash__":960},"articles/articles/srpska-opozicija-vladi-i-drzavi.md","SRPSKA OPOZICIJA VLADI I DRŽAVI",{"type":9,"value":923,"toc":954},[924,927,930,933,936,939,942,945,948,951],[12,925,926],{},"Slika skupštinske i vanskupštinske opozicije deo je svake, pa i srpske političke kulture. Ona se pojavljuje u oblicima saradnje i sukoba oko programskih ciljeva, načina delovanja, vodećih ličnosti. Ali postoje neki suštinski, egzistencijalni nacionalni i državni interesi oko kojih vlast i opozicija razgovaraju, u mirnim ili ratnim okolnostima. Biva da vlast ne želi da razgovara sa opozicijom. A biva da opozicija odbija razgovor sa vlastima. U ovom drugom aspektu politike u srpskoj demokratiji kopa se, već poduže, rov između Vlade i jednog dela opozicionih stranaka u Skupštini, ali i na ulici. Vlast poziva na dijalog, opozicija odbija.",[12,928,929],{},"U vreme vlasti SPS, uprkos žestokim političkim sukobima, dolazilo je do javnih i skrivenih razgovora opozicionih golemaša i Miloševića. Čak i sa intelektualcima okupljenim oko Demosa, pred TV kamerama.",[12,931,932],{},"Umesto da se produbljuje kultura političkog razgovora vlasti i opozicije oko vitalnih državnih pitanja, ona se pogoršava i nestaje. Predsednik Vučić u više navrata, a pogotovo u vreme opštih izbora, poziva predstavnike opozicije na razgovor, a oni odbijaju. I ove 2026. godine deo opozicije podiže zidove.",[12,934,935],{},"Užasnutost takvim njihovim ponašanjem počinje saznanjem da oni rado odlaze u institucije EU na razgovore, pa i sa onima koji su neprijateljski okrenuti Srbiji, a odbijaju predstavnike vlasti koji su birani od građana Srbije! Neki među tim građanima dali su i njima glas. Kakav je to nacionalni, politički moral? To je pravi primer razaranja suštinskih interesa države i nacije.",[12,937,938],{},"Politička zgranutost se ogleda u sledećem. Ovakvim ponašanjem politička opozicija ne poštuje izbornu volju naroda. Glasovi birača nikada neće biti samo na jednoj strani, u jednoj kutiji. Razlike u opredeljenjima glasača poštuje vlast, a tako bi morala i opozicija. Paradoksalno, volja manjine građana odbacuje volju većine!",[12,940,941],{},"Dalje, opozicija odbijanjem dijaloga širi političku netoleranciju. Faktički ne priznaje slobodu političkog opredeljenja građana. Ne bojkotuju oni poziv predsednika države, oni bojkotuju građane koji su dali glas predsedniku na izborima. Oni podrivaju vrednost nacionalne i državne saglasnosti oko važnih pitanja za građane Srbije.",[12,943,944],{},"Odbijanje razgovora o suštinskim pitanjima države i nacije ukazuje na autoritarne potencijale visokog nivoa u opozicionim redovima. Drugim rečima, oni se predstavljaju kao demokrate („demokratska opozicija“), a u praksi antidemokratski deluju. Pitanje je kakve su oni političke škole prošli i da li shvataju biće političkog rada.",[12,946,947],{},"Još nešto. Odbijanjem razgovora opozicija misli da sebi stvara političku korist. Kakva zabluda! Da li su oni sigurni da im neki građani neće okrenuti leđa? Mnogi među njima su im dali glas da se bore i na način direktnih razgovora sa vlastima. Javni dijalog bi pokazao koliko su ubedljivi, razložni. Ovako, izbegavajući razgovor, smanjuju svoje šanse zadobijanja poverenja građana u borbi za vlast.",[12,949,950],{},"Konačno, misli li današnja srpska opozicija da, kada dođe u neko buduće vreme na vlast, neće doživeti da će opozicija demonstrirati isti odbijajući poziv na razgovore? Treba misliti na budućnost. Svaka stranka mora da bude svesna da će joj se iskopavanje rovova prema vlastima vratiti bumerag efektom. Nada je da će biti patriotski odgovorna i da buduća opozicija neće tražiti saveznika u antisrpskim krugovima u EU.",[12,952,953],{},"Da li je ovakvo delovanje opozicije izdajničko? Nisam sklon upotrebi pojmova sa širokim poljem značenja. Više je reč o visokoj političkoj neodgovornosti, o manjku patriotske svesti, o političkoj nezrelosti nekih vođa malih stranaka. Reč je o svesnoj ili nesvesnoj političkoj i državnoj šteti koja se nanosi Srbiji kao celini naroda i građana, a ne ljudima na vlasti.",{"title":37,"searchDepth":38,"depth":38,"links":955},[],{},"/articles/srpska-opozicija-vladi-i-drzavi",{"title":921,"description":42},"articles/srpska-opozicija-vladi-i-drzavi","nXk24CjNLX-a4UATrkwRSBakcJX6STAHyIg9talihck",{"id":962,"title":963,"author":7,"body":964,"category":40,"date":995,"description":42,"extension":43,"image":44,"meta":996,"navigation":71,"path":997,"seo":998,"stem":999,"__hash__":1000},"articles/articles/samoupravljanje-na-univerzitetu-cyr.md","Самоуправљање на универзитету (о правној немоћи оснивача-државе)",{"type":9,"value":965,"toc":993},[966,969,972,975,978,981,984,987,990],[12,967,968],{},"Излазак група студенат у неколико градова Србије крајем 2014. године, из слушаоница на улице није ништа ново у последњих тридесет година. Већ су виђене студенске  окупације  рекатората и факултета, разним поводима. А увек их прати подршка  једне групације  професора.\nПодсетимо се: од 14 до 26 септембра 2019. године, догодила се окупација  ректората од стране 15 студената из покрета „1 од пет милиона“.  Група студената, политички активисти покрета, улазе у ректорат узимају кључеве и фактички избацују све запослене из ректората. Тачно 12 дана држе управу универзитета под блокадом. Ректорка БУ Иванка Поповић коју су студенти избацили из просторија изјављује да „конструктивно преговара“  и  додаје „добро је да се академска питања решавају у оквиру аутономије универзитета“. При чему “држава је оснивач универзитата али она је и партнер и не би требала да нам прави проблеме“.",[12,970,971],{},"Кључне речи су блокада, аутономија универзитета, држава.  Протест није споран али блокада  дубоко јесте. Једна групација студената, мањинска, спречава професорима право на рад, студентима који нису у блокади право на студирање, а изласком на улице (све је више старијих грађана на раскрсницама) крши право слободног кретања. При том студенти као пролазна категорија блокира стално запослене!",[12,973,974],{},"Аутономија универзитета служи оним професорима који подржавају блокаде и пристају на то да им се ускраћује право на рад. При том кријумчаре своје интересе, посебно партијско-политичке или непартијске. Чињеница је да док подржавају блокаду (разлика од протеста) редовно примају плату.\nШта ради држава? Она је оснивач универзитета, она исплаћује плате из буџета и када се не ради. Међутим, она је оснивач на папиру; и како рече  некадашња ректорка, а сада  у првим редовима опозиционог Прогласа,“ држава је партнер“ и не треба да прави проблеме. Дакле, блокада институције а оснивач да не прави проблеме (који су иначе направљени у оквиру универзитета).  „Партнер“ треба мирно да гледа  праксу професорске подршке студентима у блокади, да им  ускрћују право на рад а плата да тече радио нерадио. Скоро па да држава не треба да постоји!",[12,976,977],{},"Проблем понашања  свих актера на универзитету  треба да буде предмет критике ( или апологије). Међутим,  корен  настале аномије на универзитетима  налази се негде другде – у правном статусу виског образовања.   У протеклој транзицији сви структурни елементи самоуправног социјализма су трансформисани по капиталистичком моделу,  једино је универзитет сачувао правни оквир  бишег система.",[12,979,980],{},"У раздобљу од 1945. до 1991. самоуправни универзитет је обезбедио аутономију тако што је празним говором о слободи науке, кријумчарио пресудан утицај комунистичке партије. Слом самоуправног социјализма 1991. године отворио је сва питања организовања друштва – од привреде до културе. Сви напори да се реформише управљање факултетима наилазили су на велики отпор највећег дела универзитетских професора који су, зачудо, европски опредељени бранили самоуправни концепт „одумирања државе“ у образовању.\nПосле 2000. године, политичку власт преузима ДОС  и цементира самоуправну аутономију, а то је значило наставак праксе у којој држава даје новац а искључује се из управе тако што у Саветима има само трећину представника, општег интереса, односно Владе.  То је значило да се оснажује процедура самоизбора управе, кадровски монопол наставника на сва питања везана за избор, напредовање и санкционисање кадровске политике. Нико са стране државе не може да се меша у располагање државним новцем и примену закона.",[12,982,983],{},"И тако, у Србији је на делу  већ 70 година самоуправна организација универзитета, а то значи да је оснивач, држава искључена из управних функција  факултета и универзитета. Таква позиција универзитета нема спољну контролу законитости и професионалне етике; све је  дато професорима а дужност је државе да обезбеђује материјална средства.  При том, утемељује се аутономија универзитета под  којом се подразумевају две ствари: аутономија наставе и науке и аутономија  политичког јавног понашања (!). Недавно је Филозофски факултет бранио свог професора који је ширио јавне претње насиљем политичким неистомишљеницима управо „аутономијом универзитета“.",[12,985,986],{},"У данашњој Европи постоје државни и приватни универзитети, а једино у Србији постоје самоуправни и приватни универзитети. Ко не верује нека се пита ко управља универзитетом? Ако не Влада, онда партија, ако не партија онда запослени (самоуправљачи). Наше образовање је прошло кроз партијско-комунистичко и самоуправно руковођење. Али, зачудо, и у демократском поретку задржано је самоуправљање на универзитету. И како ствари стоје  нема реформе на видику. Гласна већина је  све покушаје да се  модернизује однос  оснивач- универзитет, одбацила жустро. Одбацила је и европску праксу интегрисаног универзитета. Одбацила је и конкуренцију страних факултета.",[12,988,989],{},"Од реформе високог образовања нема ништа: „држава одумире“ на универзитету. Министар у влади не може да доноси одлуке чак и када  неко у ресору драстично крши закон, а има одговорност за укупно стање па и за надгледање законитости рада. Одлично! Не треба држава, односно влада, односно њени министри да одлучују. Само, ко ће да их замени? Самоуправљачи на вратима државне благајне. Загонетно је то стање дуге транзиције одбране самоуправљања у области високог образовања.  Можда је министар образовања непотребан!?",[12,991,992],{},"Из свега што је речено произлази следеће упозорење: ко се одлучи на реформу високог образовања у Србији нека добро размисли, а потом изброји на колико ће мина наићи.",{"title":37,"searchDepth":38,"depth":38,"links":994},[],"2026-04-03",{},"/articles/samoupravljanje-na-univerzitetu-cyr",{"title":963,"description":42},"articles/samoupravljanje-na-univerzitetu-cyr","cDqRObUO9A-e5oX-fjryiExCpkyNjorHmBzin5rs3Sg",{"id":1002,"title":1003,"author":79,"body":1004,"category":108,"date":995,"description":42,"extension":43,"image":44,"meta":1035,"navigation":71,"path":1036,"seo":1037,"stem":1038,"__hash__":1039},"articles/articles/samoupravljanje-na-univerzitetu.md","Samoupravljanje na univerzitetu (o pravnoj nemoći osnivača-države)",{"type":9,"value":1005,"toc":1033},[1006,1009,1012,1015,1018,1021,1024,1027,1030],[12,1007,1008],{},"Izlazak grupa studenat u nekoliko gradova Srbije krajem 2014. godine, iz slušaonica na ulice nije ništa novo u poslednjih trideset godina. Već su viđene studenske  okupacije  rekatorata i fakulteta, raznim povodima. A uvek ih prati podrška  jedne grupacije  profesora.\nPodsetimo se: od 14 do 26 septembra 2019. godine, dogodila se okupacija  rektorata od strane 15 studenata iz pokreta „1 od pet miliona“.  Grupa studenata, politički aktivisti pokreta, ulaze u rektorat uzimaju ključeve i faktički izbacuju sve zaposlene iz rektorata. Tačno 12 dana drže upravu univerziteta pod blokadom. Rektorka BU Ivanka Popović koju su studenti izbacili iz prostorija izjavljuje da „konstruktivno pregovara“  i  dodaje „dobro je da se akademska pitanja rešavaju u okviru autonomije univerziteta“. Pri čemu “država je osnivač univerzitata ali ona je i partner i ne bi trebala da nam pravi probleme“.",[12,1010,1011],{},"Ključne reči su blokada, autonomija univerziteta, država.  Protest nije sporan ali blokada  duboko jeste. Jedna grupacija studenata, manjinska, sprečava profesorima pravo na rad, studentima koji nisu u blokadi pravo na studiranje, a izlaskom na ulice (sve je više starijih građana na raskrsnicama) krši pravo slobodnog kretanja. Pri tom studenti kao prolazna kategorija blokira stalno zaposlene!",[12,1013,1014],{},"Autonomija univerziteta služi onim profesorima koji podržavaju blokade i pristaju na to da im se uskraćuje pravo na rad. Pri tom krijumčare svoje interese, posebno partijsko-političke ili nepartijske. Činjenica je da dok podržavaju blokadu (razlika od protesta) redovno primaju platu.\nŠta radi država? Ona je osnivač univerziteta, ona isplaćuje plate iz budžeta i kada se ne radi. Međutim, ona je osnivač na papiru; i kako reče  nekadašnja rektorka, a sada  u prvim redovima opozicionog Proglasa,“ država je partner“ i ne treba da pravi probleme. Dakle, blokada institucije a osnivač da ne pravi probleme (koji su inače napravljeni u okviru univerziteta).  „Partner“ treba mirno da gleda  praksu profesorske podrške studentima u blokadi, da im  uskrćuju pravo na rad a plata da teče radio neradio. Skoro pa da država ne treba da postoji!",[12,1016,1017],{},"Problem ponašanja  svih aktera na univerzitetu  treba da bude predmet kritike ( ili apologije). Međutim,  koren  nastale anomije na univerzitetima  nalazi se negde drugde – u pravnom statusu viskog obrazovanja.   U protekloj tranziciji svi strukturni elementi samoupravnog socijalizma su transformisani po kapitalističkom modelu,  jedino je univerzitet sačuvao pravni okvir  bišeg sistema.",[12,1019,1020],{},"U razdoblju od 1945. do 1991. samoupravni univerzitet je obezbedio autonomiju tako što je praznim govorom o slobodi nauke, krijumčario presudan uticaj komunističke partije. Slom samoupravnog socijalizma 1991. godine otvorio je sva pitanja organizovanja društva – od privrede do kulture. Svi napori da se reformiše upravljanje fakultetima nailazili su na veliki otpor najvećeg dela univerzitetskih profesora koji su, začudo, evropski opredeljeni branili samoupravni koncept „odumiranja države“ u obrazovanju.\nPosle 2000. godine, političku vlast preuzima DOS  i cementira samoupravnu autonomiju, a to je značilo nastavak prakse u kojoj država daje novac a isključuje se iz uprave tako što u Savetima ima samo trećinu predstavnika, opšteg interesa, odnosno Vlade.  To je značilo da se osnažuje procedura samoizbora uprave, kadrovski monopol nastavnika na sva pitanja vezana za izbor, napredovanje i sankcionisanje kadrovske politike. Niko sa strane države ne može da se meša u raspolaganje državnim novcem i primenu zakona.",[12,1022,1023],{},"I tako, u Srbiji je na delu  već 70 godina samoupravna organizacija univerziteta, a to znači da je osnivač, država isključena iz upravnih funkcija  fakulteta i univerziteta. Takva pozicija univerziteta nema spoljnu kontrolu zakonitosti i profesionalne etike; sve je  dato profesorima a dužnost je države da obezbeđuje materijalna sredstva.  Pri tom, utemeljuje se autonomija univerziteta pod  kojom se podrazumevaju dve stvari: autonomija nastave i nauke i autonomija  političkog javnog ponašanja (!). Nedavno je Filozofski fakultet branio svog profesora koji je širio javne pretnje nasiljem političkim neistomišljenicima upravo „autonomijom univerziteta“.",[12,1025,1026],{},"U današnjoj Evropi postoje državni i privatni univerziteti, a jedino u Srbiji postoje samoupravni i privatni univerziteti. Ko ne veruje neka se pita ko upravlja univerzitetom? Ako ne Vlada, onda partija, ako ne partija onda zaposleni (samoupravljači). Naše obrazovanje je prošlo kroz partijsko-komunističko i samoupravno rukovođenje. Ali, začudo, i u demokratskom poretku zadržano je samoupravljanje na univerzitetu. I kako stvari stoje  nema reforme na vidiku. Glasna većina je  sve pokušaje da se  modernizuje odnos  osnivač- univerzitet, odbacila žustro. Odbacila je i evropsku praksu integrisanog univerziteta. Odbacila je i konkurenciju stranih fakulteta.",[12,1028,1029],{},"Od reforme visokog obrazovanja nema ništa: „država odumire“ na univerzitetu. Ministar u vladi ne može da donosi odluke čak i kada  neko u resoru drastično krši zakon, a ima odgovornost za ukupno stanje pa i za nadgledanje zakonitosti rada. Odlično! Ne treba država, odnosno vlada, odnosno njeni ministri da odlučuju. Samo, ko će da ih zameni? Samoupravljači na vratima državne blagajne. Zagonetno je to stanje duge tranzicije odbrane samoupravljanja u oblasti visokog obrazovanja.  Možda je ministar obrazovanja nepotreban!?",[12,1031,1032],{},"Iz svega što je rečeno proizlazi sledeće upozorenje: ko se odluči na reformu visokog obrazovanja u Srbiji neka dobro razmisli, a potom izbroji na koliko će mina naići.",{"title":37,"searchDepth":38,"depth":38,"links":1034},[],{},"/articles/samoupravljanje-na-univerzitetu",{"title":1003,"description":42},"articles/samoupravljanje-na-univerzitetu","_71NaE476leNDV5WBEcLk0mlqfIBzlJHosVY4JgGbdk",{"id":1041,"title":1042,"author":7,"body":1043,"category":40,"date":1065,"description":42,"extension":43,"image":44,"meta":1066,"navigation":71,"path":1067,"seo":1068,"stem":1069,"__hash__":1070},"articles/articles/sta-da-se-radi-sa-samoupravnim-univerzitetom-cyr.md","Шта да се ради са самоуправним универзитетом?",{"type":9,"value":1044,"toc":1063},[1045,1048,1051,1054,1057,1060],[12,1046,1047],{},"Догодило се 25. марта 2026, (само)убиство на Филозофском факултету у Београду и српски универзитет је поново дошао у центар јавне пажње. На два начина: они који су критиковали блокадерску анархију на факултетима поново су дигли глас, они који су подржавали аномију на универзитетима покрили су трагедију другим темема или су ућутали. Они - то су медији и групе наставника, уметника, „интелектуалаца“.",[12,1049,1050],{},"Разговори поводом ове трагедије крећу се стазама описивања догађаја, критиком стања на универзитету, захтевима за оставком декана и ректора БУ. Понеко у јавном говору каже да се клупко блокада одмотавало тако да је морало да доведе до неке студенске несреће. Телевизије приказују снимке узурпираних просторија државног универзитета у којима се види све што припада улици или магацинима за насилне борбе, а не универзитетским катедрама. Они који су критиковали такво стање сматрају да декан и ректор треба да поднесу оставку и то из моралних разлога. Ако не ради морал, оснивач универзитета нема начина да га смени! Они на страни блокадера скоро да бране челника факутета и ректора БУ.",[12,1052,1053],{},"Присетимо се како су улоге биле измењене после пада надстрешнице у Новом Саду! Од тог дана до данас ови други су у медијима нон-стоп оптуживали а на улицама практиковали нигде виђен парастос од 16 минута. Они први су углавном немоћно негодовали због политичке злоуптребе трагедије.\nИ тако настављају се сукоби и нефункционалности на овом значајном подсистему друштва већ две године. Окретање у кругу се наставља. Описују се последице, критикују или подржавају напади блокадера на студенте и професоре који неће да им се придруже. Полиција штити противзаконите блокадере који заустављају саобраћај на главним улицима Београда.",[12,1055,1056],{},"Човек мора да се пита: шта да се ради са политизованим универзитетом? Када се каже у јавности да је универзитет исти као пре тридесет година, питање је шта учинити да се нешто промени. Ништа посебно, само треба анализирати кључну ствар: одакле потиче овакав неред на универзитету, шта је узрок, а за последице касније.",[12,1058,1059],{},"Основни извор из кога куља растућа анархија на српским универзитетима је самоуправна организација ове установе. Блокадерски активисти, наставници и професори, присвојили (отели) су државне зграде и права оснивача. То чудо од скоро двогодишњим блокада суочило је грађане са једним апсурдом: они финасирају, (пуне буџет) из кога се плаћа незаконита активност стално запослених (професора и администрације) и пролазних студената. Они користе комунистичко наслеђе самоуправљања („фабрике радницима, универзитети наставницима и студентима“) за своју борбу за политичку власт. И све што се догађа у протеклих две године са и на универзитетима је незаконита употреба ове високошколске установе од стране већих и мањих група за незаконито освајање политичке власти. Све то омогућава систем самоуправљања на универзитетима.",[12,1061,1062],{},"И шта да се ради? У заблуди су они који мисле да је попуштање самоуправљачима на универзитету пут решења. Напротив. Док се не промени правни статус универзитета, док се не врати тамо где је постојао од оснивања, дакле под правну контролу државе и владе, демократску контролу система управљања одозго а не одоздо, ништа се суштински неће променити. Образовна рана српског друштва ће бити отворена и даље, са изгледима да се погоршава.",{"title":37,"searchDepth":38,"depth":38,"links":1064},[],"2026-04-01",{},"/articles/sta-da-se-radi-sa-samoupravnim-univerzitetom-cyr",{"title":1042,"description":42},"articles/sta-da-se-radi-sa-samoupravnim-univerzitetom-cyr","ZdzmdgNw5v_4ig6fcDXyIQDeKnZ50SJPTTx-xQCCH-Q",{"id":1072,"title":1073,"author":79,"body":1074,"category":108,"date":1065,"description":42,"extension":43,"image":44,"meta":1096,"navigation":71,"path":1097,"seo":1098,"stem":1099,"__hash__":1100},"articles/articles/sta-da-se-radi-sa-samoupravnim-univerzitetom.md","Šta da se radi sa samoupravnim univerzitetom?",{"type":9,"value":1075,"toc":1094},[1076,1079,1082,1085,1088,1091],[12,1077,1078],{},"Dogodilo se 25. marta 2026, (samo)ubistvo na Filozofskom fakultetu u Beogradu i srpski univerzitet je ponovo došao u centar javne pažnje. Na dva načina: oni koji su kritikovali blokadersku anarhiju na fakultetima ponovo su digli glas, oni koji su podržavali anomiju na univerzitetima pokrili su tragediju drugim temema ili su ućutali. Oni - to su mediji i grupe nastavnika, umetnika, „intelektualaca“.",[12,1080,1081],{},"Razgovori povodom ove tragedije kreću se stazama opisivanja događaja, kritikom stanja na univerzitetu, zahtevima za ostavkom dekana i rektora BU. Poneko u javnom govoru kaže da se klupko blokada odmotavalo tako da je moralo da dovede do neke studenske nesreće. Televizije prikazuju snimke uzurpiranih prostorija državnog univerziteta u kojima se vidi sve što pripada ulici ili magacinima za nasilne borbe, a ne univerzitetskim katedrama. Oni koji su kritikovali takvo stanje smatraju da dekan i rektor treba da podnesu ostavku i to iz moralnih razloga. Ako ne radi moral, osnivač univerziteta nema načina da ga smeni! Oni na strani blokadera skoro da brane čelnika fakuteta i rektora BU.",[12,1083,1084],{},"Prisetimo se kako su uloge bile izmenjene posle pada nadstrešnice u Novom Sadu! Od tog dana do danas ovi drugi su u medijima non-stop optuživali a na ulicama praktikovali nigde viđen parastos od 16 minuta. Oni prvi su uglavnom nemoćno negodovali zbog političke zlouptrebe tragedije.\nI tako nastavljaju se sukobi i nefunkcionalnosti na ovom značajnom podsistemu društva već dve godine. Okretanje u krugu se nastavlja. Opisuju se posledice, kritikuju ili podržavaju napadi blokadera na studente i profesore koji neće da im se pridruže. Policija štiti protivzakonite blokadere koji zaustavljaju saobraćaj na glavnim ulicima Beograda.",[12,1086,1087],{},"Čovek mora da se pita: šta da se radi sa politizovanim univerzitetom? Kada se kaže u javnosti da je univerzitet isti kao pre trideset godina, pitanje je šta učiniti da se nešto promeni. Ništa posebno, samo treba analizirati ključnu stvar: odakle potiče ovakav nered na univerzitetu, šta je uzrok, a za posledice kasnije.",[12,1089,1090],{},"Osnovni izvor iz koga kulja rastuća anarhija na srpskim univerzitetima je samoupravna organizacija ove ustanove. Blokaderski aktivisti, nastavnici i profesori, prisvojili (oteli) su državne zgrade i prava osnivača. To čudo od skoro dvogodišnjim blokada suočilo je građane sa jednim apsurdom: oni finasiraju, (pune budžet) iz koga se plaća nezakonita aktivnost stalno zaposlenih (profesora i administracije) i prolaznih studenata. Oni koriste komunističko nasleđe samoupravljanja („fabrike radnicima, univerziteti nastavnicima i studentima“) za svoju borbu za političku vlast. I sve što se događa u proteklih dve godine sa i na univerzitetima je nezakonita upotreba ove visokoškolske ustanove od strane većih i manjih grupa za nezakonito osvajanje političke vlasti. Sve to omogućava sistem samoupravljanja na univerzitetima.",[12,1092,1093],{},"I šta da se radi? U zabludi su oni koji misle da je popuštanje samoupravljačima na univerzitetu put rešenja. Naprotiv. Dok se ne promeni pravni status univerziteta, dok se ne vrati tamo gde je postojao od osnivanja, dakle pod pravnu kontrolu države i vlade, demokratsku kontrolu sistema upravljanja odozgo a ne odozdo, ništa se suštinski neće promeniti. Obrazovna rana srpskog društva će biti otvorena i dalje, sa izgledima da se pogoršava.",{"title":37,"searchDepth":38,"depth":38,"links":1095},[],{},"/articles/sta-da-se-radi-sa-samoupravnim-univerzitetom",{"title":1073,"description":42},"articles/sta-da-se-radi-sa-samoupravnim-univerzitetom","8w6kOzRngTaVlZpAxW2pnTtY4lUe3uzJwn2kLhp0yp8",{"id":1102,"title":1103,"author":7,"body":1104,"category":40,"date":1131,"description":42,"extension":43,"image":44,"meta":1132,"navigation":71,"path":1133,"seo":1134,"stem":1135,"__hash__":1136},"articles/articles/ketman-u-srpskoj-demokratiji-cyr.md","Кетман у српској демократији",{"type":9,"value":1105,"toc":1129},[1106,1113,1116,1123,1126],[12,1107,1108,1109,1112],{},"Пољски књижевник је написао књигу ",[153,1110,1111],{},"Заробљени ум"," у којој описује скривајуће, камелеонско понашање интелектуалаца у комунистичком систему. У најкраћем то је понашање са два лица. На видљивој сцени ови интелектуалци подржавају тоталитарни режим, прихватају владајућу идеологију, учествују стварно и симболички у прославама једнопартијског поретка. Истовремено, њихово друго лице, оно које се не види, прикрива критичке оцене и ставове о поретку који јавно славе. Кетмановско понашање је мотивисано карактером, интересом, каријером оног интелектуалца који прихвата такав живот.",[12,1114,1115],{},"Када поменемо књигу Чеслава Милоша помислимо на сурови комунистички режим који је кварио људске судбине на начин кетмана. Да ли при том мислимо да је кетман човек прошлости, архивиран са падом комунистичког система? Ако то помислимо, погрешићемо. Овакав тип интелектуалца живи и делује у демократским системима, конкретно у Србији од 1990 до 2026. Необично да у поретку који је антипод комунизму делује отворено кетман! Необично али тачно. Свако их може препознати на јавној сцени само ако широм отвори политичке очи. При том, мора да га разликује од других типова; оних који јавно хвале власт а приватно критикују или приватно клеветају личности на власти а јавно ни реч да кажу.",[12,1117,1118,1119,1122],{},"Ко је кетман у српској демократији? Разуме се, није копија оног из ",[153,1120,1121],{},"Заробљеног ума",". То је интелектуалац који на другачији начин скрива своја уверења од сопствених јавних ставова. Његов однос према режиму који је добио поверење грађана на изборима није похвала већ мржња, клевета, бацање љаге. Код Милоша кетман хвали идеологију и власт. Српски кетман сваку власт у Србији од 1990, беспоштедно, нихилистички критикује. Додуше мржња је спласнула када је ДОС дошао на власт.",[12,1124,1125],{},"Српски кетман демонизује власт зато што „наноси штету Србији“ (какву?), то ће рећи да је он већи Србин од оних који су на власти. Карактеристика понашања овог интелектуалца је и то да он не крије, као комунистички кетман, своја уверења и ставове. Тако док блати власт што „прихвата“ западне налоге, он користи новчана средства из западних фондова за своју невладину организацију. Али и више од тога. Огорчени кетман користи новац из буџета којим управља српска власт коју не подноси и мрзи. И то није све. Овај тип српског интелектуалца, ако се нађе у жирију, наградиће научника који долази у ред водећег србомрзитеља. Није ли и то својство српског кетмана: јавно се представља као ватрени Србин а награђује ватреног србомрзитеља. Острашћено оптужује власт да је колонијална, а он прима паре од више западних фондација. Како то? Тешко питање.",[12,1127,1128],{},"Кетман интелектуалац постоји и у демократији. Српски пример показује да је разлика у томе што се овај интелектуалац не скрива већ се отворено представља као бранилац српства од српске демократски биране власти, а при отворено сарађује са њеним мрзитељима. Остаје непрозирно стање његове душе. Да ли га изједа немир располућености који се не види кад говори у јавности?",{"title":37,"searchDepth":38,"depth":38,"links":1130},[],"2026-03-28",{},"/articles/ketman-u-srpskoj-demokratiji-cyr",{"title":1103,"description":42},"articles/ketman-u-srpskoj-demokratiji-cyr","qKVcmJiNuMG6tPL9-VNjhBm7xg42stuyUBOJPyqb0AM",{"id":1138,"title":1139,"author":79,"body":1140,"category":108,"date":1131,"description":42,"extension":43,"image":44,"meta":1167,"navigation":71,"path":1168,"seo":1169,"stem":1170,"__hash__":1171},"articles/articles/ketman-u-srpskoj-demokratiji.md","Ketman u srpskoj demokratiji",{"type":9,"value":1141,"toc":1165},[1142,1149,1152,1159,1162],[12,1143,1144,1145,1148],{},"Poljski književnik je napisao knjigu ",[153,1146,1147],{},"Zarobljeni um"," u kojoj opisuje skrivajuće, kameleonsko ponašanje intelektualaca u komunističkom sistemu. U najkraćem to je ponašanje sa dva lica. Na vidljivoj sceni ovi intelektualci podržavaju totalitarni režim, prihvataju vladajuću ideologiju, učestvuju stvarno i simbolički u proslavama jednopartijskog poretka. Istovremeno, njihovo drugo lice, ono koje se ne vidi, prikriva kritičke ocene i stavove o poretku koji javno slave. Ketmanovsko ponašanje je motivisano karakterom, interesom, karijerom onog intelektualca koji prihvata takav život.",[12,1150,1151],{},"Kada pomenemo knjigu Česlava Miloša pomislimo na surovi komunistički režim koji je kvario ljudske sudbine na način ketmana. Da li pri tom mislimo da je ketman čovek prošlosti, arhiviran sa padom komunističkog sistema? Ako to pomislimo, pogrešićemo. Ovakav tip intelektualca živi i deluje u demokratskim sistemima, konkretno u Srbiji od 1990 do 2026. Neobično da u poretku koji je antipod komunizmu deluje otvoreno ketman! Neobično ali tačno. Svako ih može prepoznati na javnoj sceni samo ako širom otvori političke oči. Pri tom, mora da ga razlikuje od drugih tipova; onih koji javno hvale vlast a privatno kritikuju ili privatno klevetaju ličnosti na vlasti a javno ni reč da kažu.",[12,1153,1154,1155,1158],{},"Ko je ketman u srpskoj demokratiji? Razume se, nije kopija onog iz ",[153,1156,1157],{},"Zarobljenog uma",". To je intelektualac koji na drugačiji način skriva svoja uverenja od sopstvenih javnih stavova. Njegov odnos prema režimu koji je dobio poverenje građana na izborima nije pohvala već mržnja, kleveta, bacanje ljage. Kod Miloša ketman hvali ideologiju i vlast. Srpski ketman svaku vlast u Srbiji od 1990, bespoštedno, nihilistički kritikuje. Doduše mržnja je splasnula kada je DOS došao na vlast.",[12,1160,1161],{},"Srpski ketman demonizuje vlast zato što „nanosi štetu Srbiji“ (kakvu?), to će reći da je on veći Srbin od onih koji su na vlasti. Karakteristika ponašanja ovog intelektualca je i to da on ne krije, kao komunistički ketman, svoja uverenja i stavove. Tako dok blati vlast što „prihvata“ zapadne naloge, on koristi novčana sredstva iz zapadnih fondova za svoju nevladinu organizaciju. Ali i više od toga. Ogorčeni ketman koristi novac iz budžeta kojim upravlja srpska vlast koju ne podnosi i mrzi. I to nije sve. Ovaj tip srpskog intelektualca, ako se nađe u žiriju, nagradiće naučnika koji dolazi u red vodećeg srbomrzitelja. Nije li i to svojstvo srpskog ketmana: javno se predstavlja kao vatreni Srbin a nagrađuje vatrenog srbomrzitelja. Ostrašćeno optužuje vlast da je kolonijalna, a on prima pare od više zapadnih fondacija. Kako to? Teško pitanje.",[12,1163,1164],{},"Ketman intelektualac postoji i u demokratiji. Srpski primer pokazuje da je razlika u tome što se ovaj intelektualac ne skriva već se otvoreno predstavlja kao branilac srpstva od srpske demokratski birane vlasti, a pri otvoreno sarađuje sa njenim mrziteljima. Ostaje neprozirno stanje njegove duše. Da li ga izjeda nemir raspolućenosti koji se ne vidi kad govori u javnosti?",{"title":37,"searchDepth":38,"depth":38,"links":1166},[],{},"/articles/ketman-u-srpskoj-demokratiji",{"title":1139,"description":42},"articles/ketman-u-srpskoj-demokratiji","kqh8vg0a4byoydL3SDIpKhbYdKEgLXos7ZUUfHMOtL4",{"id":1173,"title":1174,"author":7,"body":1175,"category":40,"date":1197,"description":1174,"extension":43,"image":44,"meta":1198,"navigation":71,"path":1199,"seo":1200,"stem":1201,"__hash__":1202},"articles/articles/nas-gospodar-mobilni-cyr.md","Наш господар – мобилни",{"type":9,"value":1176,"toc":1195},[1177,1180,1183,1186,1189,1192],[12,1178,1179],{},"Особа, име јој је Србољуб К., породичан је човек, запослен, живи у нашем граду. Ево једног његовог дана. Руча са децом, она су у основној школи. Док ручају држе испред себе мобилни телефон наслоњен на празну шољу за јогурт. Не разговарају. Пита их како је у школи, одговарају „Супер!“. Пита их за другове, кажу „Супер“. Одлазе у школу, одлази и он у шетњу. На улици сусреће младе девојке и дечаке, са мобилним у рукама. Неки гледају мобилни, не разговарају. Пролази мајка са бебом у колицима; једном руком гура колица, другом гледа у мобилни.\nИде улицом по којој се вијају листови са грана великих платана, загледа прозоре и терасе на којима се суше кошуље и мајице, кад му у сусрет иде лепа девојка 30-тих година. Поглед му сам од себе пада на лепоту која му иде у сусрет. Кад, она узима мобилни и почиње да типка. Мимоиђоше се, она поред њега са погледом на телефон а он погледом на њу. То му врати из сећања једно путовање међуградским аутобусом у коме је млада девојка, на седишту поред њега, сат времена, колико је трајала вожња, гледала себе и своје слике на екрану мобилног.\nГосподин Србољуб К. улази у аутобус градског превоза. Баци поглед испред себе, путници гледају у мобилни телефон. Има и оних са слушалицама на ушима. Један човек средњих година разговара са мобилним пред собом, гласно да га већи број путника слуша. Прича како се посвађао са комшијом око паркинга. Сви ми треба да знамо шта му се догодило; ми са рукама на рукохватима аутобуса слушамо у ритму градског аутобуса.",[12,1181,1182],{},"Стигао је Србољуб К. тамо где је планирао, али је поранио. Шта да ради? Попиће кафу у башти првог ресторана. Кружи погледом: има гостју који разговарају, али на првом столу до његовог седе младић и девојка, на другом једна група студената, на трећем двоје средовечних мушкараца. Ови око њега гледају у своје телефоне, а на трећем мобилни леже на столу уз ћутање. А кад узму типкају великом брзином: прсти лете као виртуози на клавиру.\nГледа то господин Србољуб К. и мисао му одлута на људе са којима ради у канцеларији спољнотрговинске фирме. Сви запослени држе мобилне поред себе. Кад зазвони, они прекидају посао да би се јавили. Она која седи преко пута, зове дете и диктира шта да једе и како да се обуче, а знам да похађа средњу школу. Пита како учи њено дете. Одговара „Супер“. Господин Србољуб К. каже њој да је видео преписку свог сина са другом на мобилном. Не разуме те скраћенице - бзвз; врв; знш, иг. Како ови млади разговарају са скраћеницама? Како говоре без мобилног?\nЈуче је наш господин отишао на концерт озбиљне музике и баш тамо где је гудало виолине кренуло по жицама, три места од њега зазврја телефон. Окренуо се према овом шамару музици, а онај рече гласно: „Јавићу се“. Звуци виолине не утишаше.",[12,1184,1185],{},"Седи наш Србољуб К. са пријатељем. Вади мобилни и ставља на сто. Звони му мобилни и он се јавља. Разговара, пријатељ слуша. Мало затим, пријатељу звони мобилни, говори нешто о послу а наш Србољуб К. слуша. Поседеше још мало па кренуше свако својим путем. Таман кад се одмакао, заштекта звук с мобилног. Да погледа а оно вајбер група, 23 поруке на монитору. Укључио се у вајбер групу станара, њих 15 за сваки случај. Кад оно са другог спрата комшиница жали на суседа који не затвара улазна врата, други позив је позив за кафу, трећи нека жалба на поштара и тако, тако; мораће да се искључи са вајбер групе.",[12,1187,1188],{},"На улици иста слика; неки журе, неки лагано корачају, неки чекају испред неке станице али сви се по једном препознају – мобилни телефон је у рукама или у ташни или у задњем џепу. Док је чекао да пређе улицу три возача аутомобила возе и држе мобилни на ушима.\nКад се вратио у стан, укључује компјутер. Упада у мрежу глобалних размера која је исплетена давне 1965. године, да види да ли је стигао неки мејл, а и он треба да шаље одложене мејлове. Седи већ два сата и шара, крстари по интернет мору. Чита неки текст о политичару. Слуша неки разговор на не зна и сам ком сајту, скаче са сајта на сајт, троши минуте и сате. Не зна да је Алвин Тофлер у књизи Трећи талас (1983), користио појам „тоталитаризам компјутера“ и записао ове речи: „Кад у први план избије компјутером преплављена рационалност, она човека чини пришипетљом машине са знањем. Тада не само што људи програмирају компјутере, него компјутери програмирају људе“.\nКликће му мобилни, остављен поред компјутера и он се одмах хвата да види шта је, ко зове, шта хоће? Има све канале: tik-tok, facebook, instagram, twitter. Питају га са непознате адресе да ли би да купи пеглу, јефтину. Одговара са не. Мало затим пријатељ му шаље поруку са питањем и да се виде. Одговара све је ОК.",[12,1190,1191],{},"Шта је са језиком којим смо не тако давно говорили, писали и преносили значења живота и рада? Друштвена стварност је била дата у језику и главно питање било је колико језик ваљано изражава предмет. Мобилни ствара нови језик – скраћенице, емотикони, слике. На кратке поруке, Србољуб К. добија одговоре у виду сличице, аплауза, срца.\nИ тако наш суграђанин по имену Србољуб К. живи слободно са мобилним у рукама и интернетом на столу. Живи као и сви други у овом времену. Не стиже да оде у свој завичај, у место лепоте природе, земље и неба. Да удахне ваздух багрема и да одмори поред реке своје младости. ИКТ му поједе време. Све вредности оног живота су нестале. Наступило је време добровољног робовања мобилном телефону. Човек је измислио комуникацијску справу која искључује сваку дебату о моћи. Ова моћ не поставља границе слободи али ни репресији; није ни моћ која може да подстакне ваљану расправу о себи. До сада смо имали појам моћи који означава однос између појединаца или друштвених група у коме једна страна намеће своју вољу другој. У сваком формализованом односу постоји наметање воље, било послушношћу (дисциплином) било силом (сламањем отпора). Али и у неформалном односу, једна страна намеће вољу другој. Појавио се нови облик моћи, безлична моћ. Пред нама је, дакле, невидљиви субјект који намеће своју вољу, свој клик, хиљадама и стотинама држача мобилног телефона у рукама. Кад зазвони одмах се јављаш, кад си бесан шаљеш клетве, кад немаш посла зуриш у екран и типкаш, а када се негде апарат загуби претрнеш од страха.",[12,1193,1194],{},"Наш Србољуб К. ужива у моћи мобилног телефона, ужива као и сви они са којима живи и сви они које је сусрео на свом кретању по граду, и они које није сусрео. Ослободио се културе језика, понашања, вредности старог идентитета, традиције, социјалних односа. Са кристално чистим мобилним ЈА корача напред у будућност. Какву? Са вештачком интелигенцијом која ће заменити мозак човека и његову свест.",{"title":37,"searchDepth":38,"depth":38,"links":1196},[],"2026-03-24",{},"/articles/nas-gospodar-mobilni-cyr",{"title":1174,"description":1174},"articles/nas-gospodar-mobilni-cyr","eGE5AM8_ocqUM185BHZpxZkvP96Jvuk9jAbTLWPRh9w",{"id":1204,"title":1205,"author":79,"body":1206,"category":108,"date":1197,"description":1205,"extension":43,"image":44,"meta":1228,"navigation":71,"path":1229,"seo":1230,"stem":1231,"__hash__":1232},"articles/articles/nas-gospodar-mobilni.md","Naš gospodar - mobilni",{"type":9,"value":1207,"toc":1226},[1208,1211,1214,1217,1220,1223],[12,1209,1210],{},"Osoba, ime joj je Srboljub K., porodičan je čovek, zaposlen, živi u našem gradu. Evo jednog njegovog dana. Ruča sa decom, ona su u osnovnoj školi. Dok ručaju drže ispred sebe mobilni telefon naslonjen na praznu šolju za jogurt. Ne razgovaraju. Pita ih kako je u školi, odgovaraju „Super!“. Pita ih za drugove, kažu „Super“. Odlaze u školu, odlazi i on u šetnju. Na ulici susreće mlade devojke i dečake, sa mobilnim u rukama. Neki gledaju mobilni, ne razgovaraju. Prolazi majka sa bebom u kolicima; jednom rukom gura kolica, drugom gleda u mobilni.\nIde ulicom po kojoj se vijaju listovi sa grana velikih platana, zagleda prozore i terase na kojima se suše košulje i majice, kad mu u susret ide lepa devojka 30-tih godina. Pogled mu sam od sebe pada na lepotu koja mu ide u susret. Kad, ona uzima mobilni i počinje da tipka. Mimoiđoše se, ona pored njega sa pogledom na telefon a on pogledom na nju. To mu vrati iz sećanja jedno putovanje međugradskim autobusom u kome je mlada devojka, na sedištu pored njega, sat vremena, koliko je trajala vožnja, gledala sebe i svoje slike na ekranu mobilnog.\nGospodin Srboljub K. ulazi u autobus gradskog prevoza. Baci pogled ispred sebe, putnici gledaju u mobilni telefon. Ima i onih sa slušalicama na ušima. Jedan čovek srednjih godina razgovara sa mobilnim pred sobom, glasno da ga veći broj putnika sluša. Priča kako se posvađao sa komšijom oko parkinga. Svi mi treba da znamo šta mu se dogodilo; mi sa rukama na rukohvatima autobusa slušamo u ritmu gradskog autobusa.",[12,1212,1213],{},"Stigao je Srboljub K. tamo gde je planirao, ali je poranio. Šta da radi? Popiće kafu u bašti prvog restorana. Kruži pogledom: ima gostju koji razgovaraju, ali na prvom stolu do njegovog sede mladić i devojka, na drugom jedna grupa studenata, na trećem dvoje sredovečnih muškaraca. Ovi oko njega gledaju u svoje telefone, a na trećem mobilni leže na stolu uz ćutanje. A kad uzmu tipkaju velikom brzinom: prsti lete kao virtuozi na klaviru.\nGleda to gospodin Srboljub K. i misao mu odluta na ljude sa kojima radi u kancelariji spoljnotrgovinske firme. Svi zaposleni drže mobilne pored sebe. Kad zazvoni, oni prekidaju posao da bi se javili. Ona koja sedi preko puta, zove dete i diktira šta da jede i kako da se obuče, a znam da pohađa srednju školu. Pita kako uči njeno dete. Odgovara „Super“. Gospodin Srboljub K. kaže njoj da je video prepisku svog sina sa drugom na mobilnom. Ne razume te skraćenice - bzvz; vrv; znš, ig. Kako ovi mladi razgovaraju sa skraćenicama? Kako govore bez mobilnog?\nJuče je naš gospodin otišao na koncert ozbiljne muzike i baš tamo gde je gudalo violine krenulo po žicama, tri mesta od njega zazvrja telefon. Okrenuo se prema ovom šamaru muzici, a onaj reče glasno: „Javiću se“. Zvuci violine ne utišaše.",[12,1215,1216],{},"Sedi naš Srboljub K. sa prijateljem. Vadi mobilni i stavlja na sto. Zvoni mu mobilni i on se javlja. Razgovara, prijatelj sluša. Malo zatim, prijatelju zvoni mobilni, govori nešto o poslu a naš Srboljub K. sluša. Posedeše još malo pa krenuše svako svojim putem. Taman kad se odmakao, zaštekta zvuk s mobilnog. Da pogleda a ono vajber grupa, 23 poruke na monitoru. Uključio se u vajber grupu stanara, njih 15 za svaki slučaj. Kad ono sa drugog sprata komšinica žali na suseda koji ne zatvara ulazna vrata, drugi poziv je poziv za kafu, treći neka žalba na poštara i tako, tako; moraće da se isključi sa vajber grupe.",[12,1218,1219],{},"Na ulici ista slika; neki žure, neki lagano koračaju, neki čekaju ispred neke stanice ali svi se po jednom prepoznaju – mobilni telefon je u rukama ili u tašni ili u zadnjem džepu. Dok je čekao da pređe ulicu tri vozača automobila voze i drže mobilni na ušima.\nKad se vratio u stan, uključuje kompjuter. Upada u mrežu globalnih razmera koja je ispletena davne 1965. godine, da vidi da li je stigao neki mejl, a i on treba da šalje odložene mejlove. Sedi već dva sata i šara, krstari po internet moru. Čita neki tekst o političaru. Sluša neki razgovor na ne zna i sam kom sajtu, skače sa sajta na sajt, troši minute i sate. Ne zna da je Alvin Tofler u knjizi Treći talas (1983), koristio pojam „totalitarizam kompjutera“ i zapisao ove reči: „Kad u prvi plan izbije kompjuterom preplavljena racionalnost, ona čoveka čini prišipetljom mašine sa znanjem. Tada ne samo što ljudi programiraju kompjutere, nego kompjuteri programiraju ljude“.\nKlikće mu mobilni, ostavljen pored kompjutera i on se odmah hvata da vidi šta je, ko zove, šta hoće? Ima sve kanale: tik-tok, facebook, instagram, twitter. Pitaju ga sa nepoznate adrese da li bi da kupi peglu, jeftinu. Odgovara sa ne. Malo zatim prijatelj mu šalje poruku sa pitanjem i da se vide. Odgovara sve je OK.",[12,1221,1222],{},"Šta je sa jezikom kojim smo ne tako davno govorili, pisali i prenosili značenja života i rada? Društvena stvarnost je bila data u jeziku i glavno pitanje bilo je koliko jezik valjano izražava predmet. Mobilni stvara novi jezik – skraćenice, emotikoni, slike. Na kratke poruke, Srboljub K. dobija odgovore u vidu sličice, aplauza, srca.\nI tako naš sugrađanin po imenu Srboljub K. živi slobodno sa mobilnim u rukama i internetom na stolu. Živi kao i svi drugi u ovom vremenu. Ne stiže da ode u svoj zavičaj, u mesto lepote prirode, zemlje i neba. Da udahne vazduh bagrema i da odmori pored reke svoje mladosti. IKT mu pojede vreme. Sve vrednosti onog života su nestale. Nastupilo je vreme dobrovoljnog robovanja mobilnom telefonu. Čovek je izmislio komunikacijsku spravu koja isključuje svaku debatu o moći. Ova moć ne postavlja granice slobodi ali ni represiji; nije ni moć koja može da podstakne valjanu raspravu o sebi. Do sada smo imali pojam moći koji označava odnos između pojedinaca ili društvenih grupa u kome jedna strana nameće svoju volju drugoj. U svakom formalizovanom odnosu postoji nametanje volje, bilo poslušnošću (disciplinom) bilo silom (slamanjem otpora). Ali i u neformalnom odnosu, jedna strana nameće volju drugoj. Pojavio se novi oblik moći, bezlična moć. Pred nama je, dakle, nevidljivi subjekt koji nameće svoju volju, svoj klik, hiljadama i stotinama držača mobilnog telefona u rukama. Kad zazvoni odmah se javljaš, kad si besan šalješ kletve, kad nemaš posla zuriš u ekran i tipkaš, a kada se negde aparat zagubi pretrneš od straha.",[12,1224,1225],{},"Naš Srboljub K. uživa u moći mobilnog telefona, uživa kao i svi oni sa kojima živi i svi oni koje je susreo na svom kretanju po gradu, i oni koje nije susreo. Oslobodio se kulture jezika, ponašanja, vrednosti starog identiteta, tradicije, socijalnih odnosa. Sa kristalno čistim mobilnim JA korača napred u budućnost. Kakvu? Sa veštačkom inteligencijom koja će zameniti mozak čoveka i njegovu svest.",{"title":37,"searchDepth":38,"depth":38,"links":1227},[],{},"/articles/nas-gospodar-mobilni",{"title":1205,"description":1205},"articles/nas-gospodar-mobilni","2apiBKPY0Ae6rg9TyrclfZ2AdXVJNHB_HJDexsIHScI",{"id":1234,"title":1235,"author":7,"body":1236,"category":40,"date":1264,"description":1235,"extension":43,"image":44,"meta":1265,"navigation":71,"path":1266,"seo":1267,"stem":1268,"__hash__":1269},"articles/articles/demokratija-i-vojna-sila-cyr.md","Демокртија и војна сила",{"type":9,"value":1237,"toc":1262},[1238,1241,1244,1247,1250,1253,1256,1259],[12,1239,1240],{},"Изгледа да је и демократији суђено да изневери своје нововековне снове и идеале о држави која ће, за разлику од диктатура разних облика, користити мирна средства у областима политичке власти. Онај политички тријумфализам после рушења Берлинског зида 1989, о рушењу источног зла и ширењу западног добра, брзо је спласнуо, глобализацијске вредности су наишле на отпор националног суверенизма, а убрзо су започели ратни сукоби између демократских држава и ненајављени ратови Запада против држава са исламским становништвом.",[12,1242,1243],{},"Најновије европско искуство демантује основну тврдњу свих мислилаца демократије да државе са овим системом међусобно не ратују. Чињеница је да су: 1. у бившој СФРЈ ратови избили после обављених демократских избора 1990. године; 2. НАТО демократске државе бомбардују демократску СР Југославију 1999. године; 3. Русија и Украјина са демократским владама улазе у ратни сукоб 2022. године. Очигледно, родоначелници демократије нису предвидели пут овог поретка од слободе у држави до ратова са другим државама у циљу смене законите власти у другим државама и цивилизацијама. То је претња демократији која долази од оних актера који делују под њеним именом, а не од отворених противника овог поретка власти.",[12,1245,1246],{},"Обрачун НАТО држава са Србима није био ништа у односу на НАТО долазак на границу Русије и помагање Украјине у рату са Русијом 2022. године. Заправо, са ЕУ и европским државама (минус Србија) објављен је тотални рат Русији, у коме нема оружаног али има свих других ратова. Европа је проговорила једним политичким гласом, једном колективном мржњом Руса и Русије. Како разумети ово демократско једноумље Западне Европе?",[12,1248,1249],{},"НАТО је на „бранику“ западних демократија али НАТО напада или прети другим државама. Највећа претња демократији долази од оних актера који делују под њеним именом, а не од отворених противника овог поретка власти. Нема државе без војне силе, а ЕУ је удружила ту силу са САД на челу са савезом званим НАТО. Добили смо у Европи наоружану демократију која се шири. Шта је НАТО?",[12,1251,1252],{},"НАТО (North Atlantic Treaty Organization) је војни савез северноамеричких и европских држава. Од свог оснивања 1949. пријемом нових чланица бројност се са првобитних 12, ширењем на Исток, повећала на 30 чланица. (Треба само погледати заједничку фотографију која улива страх.) Северна Македонија се 2020. придружила НАТО-у као последња чланица. НАТО тренутно призива Босну и Херцеговину, Грузију као могуће чланове. Поред чланица организације у раду учествује 21 земља чланица Партнерства за мир, са још 15 земаља укључених у институционални систем дијалога. Трошкови за одбрану чланица треба да износе 2% бруто домаћег производа до 2024. године. Дакле, НАТО се шири на два начина: увећава своје чланице и стигао је на границе Русије. При том се самопредставља као одбрамбени савез.",[12,1254,1255],{},"Ново ширење ратова на Блиском и средњем Истоку покреће Америка која по самоперцепцији представља лидера слободног света. Западне демократије ратују против исламских држава: Ирак, Либија, Авганистан, Иран. А најновије дело западне демократије свакако је отмица легалног председника Венецуеле. Прети се и Куби.",[12,1257,1258],{},"Најновије геополитичко искуство показује да западне демократије са САД на челу употребљавају рат као средство спољне политике. Рат је превасходно инструмент тоталитарних држава, који се користи у освајању других држава и за чување унутрашњег поретка власти. Критичари рата су веровали да демократска држава одбацује рат из свог схватања политике. Међутим, НАТО бомбардује Републику Српску 1995. године. СР Југославију 1999. године. Повеља УН је бачена 1999. године под ноге од стране демократских држава Запада, а Немачка, Француска, Шпанија мирно су погазиле своје уставне норме. На делу је чиста сила против права. Када су тако поступиле против својих уставних докумената не треба да чуди ратна воља са којом крше уставе других држава. Али то је био почетак НАТО интервенција: у Авганистану 2003. први пут НАТО преузима мисију изван северноатлантског подручја. Већ следеће године изведена је „тренинг мисија“ у Ираку. НАТО је 2009. распоредио ратне бродове са циљем заштите морског саобраћаја у Аденском заливу и Индијском океану од сомалијских пирата. НАТО интервенише у Либији 2011. године. Од 2014. године наоружава Украјину и обучава војску. Америчких ратова са повременом НАТО подршком било је после 1945. године око 40. Запад је гласно ћутао док су лишавани живота милиони недужних људи.",[12,1260,1261],{},"Каквој будућности иде у сусрет данашњи свет у коме се убрзано пуне магацини конвенционалним и атомским оружјем? Да ли нам прети сукоб НАТО пакта са остатком света? Није ли демократија изгубила своју снагу политичке контроле власти и одговорности оних који доносе одлуке?",{"title":37,"searchDepth":38,"depth":38,"links":1263},[],"2026-03-23",{},"/articles/demokratija-i-vojna-sila-cyr",{"title":1235,"description":1235},"articles/demokratija-i-vojna-sila-cyr","Jx-27AEA2SWHCmkLJQbtyyfIiuhSihM5iAG_pDc4yEc",{"id":1271,"title":1272,"author":79,"body":1273,"category":108,"date":1264,"description":1272,"extension":43,"image":44,"meta":1301,"navigation":71,"path":1302,"seo":1303,"stem":1304,"__hash__":1305},"articles/articles/demokratija-i-vojna-sila.md","Demokratija i vojna sila",{"type":9,"value":1274,"toc":1299},[1275,1278,1281,1284,1287,1290,1293,1296],[12,1276,1277],{},"Izgleda da je i demokratiji suđeno da izneveri svoje novovekovne snove i ideale o državi koja će, za razliku od diktatura raznih oblika, koristiti mirna sredstva u oblastima političke vlasti. Onaj politički trijumfalizam posle rušenja Berlinskog zida 1989, o rušenju istočnog zla i širenju zapadnog dobra, brzo je splasnuo, globalizacijske vrednosti su naišle na otpor nacionalnog suverenizma, a ubrzo su započeli ratni sukobi između demokratskih država i nenajavljeni ratovi Zapada protiv država sa islamskim stanovništvom.",[12,1279,1280],{},"Najnovije evropsko iskustvo demantuje osnovnu tvrdnju svih mislilaca demokratije da države sa ovim sistemom međusobno ne ratuju. Činjenica je da su: 1. u bivšoj SFRJ ratovi izbili posle obavljenih demokratskih izbora 1990. godine; 2. NATO demokratske države bombarduju demokratsku SR Jugoslaviju 1999. godine; 3. Rusija i Ukrajina sa demokratskim vladama ulaze u ratni sukob 2022. godine. Očigledno, rodonačelnici demokratije nisu predvideli put ovog poretka od slobode u državi do ratova sa drugim državama u cilju smene zakonite vlasti u drugim državama i civilizacijama. To je pretnja demokratiji koja dolazi od onih aktera koji deluju pod njenim imenom, a ne od otvorenih protivnika ovog poretka vlasti.",[12,1282,1283],{},"Obračun NATO država sa Srbima nije bio ništa u odnosu na NATO dolazak na granicu Rusije i pomaganje Ukrajine u ratu sa Rusijom 2022. godine. Zapravo, sa EU i evropskim državama (minus Srbija) objavljen je totalni rat Rusiji, u kome nema oružanog ali ima svih drugih ratova. Evropa je progovorila jednim političkim glasom, jednom kolektivnom mržnjom Rusa i Rusije. Kako razumeti ovo demokratsko jednoumlje Zapadne Evrope?",[12,1285,1286],{},"NATO je na „braniku“ zapadnih demokratija ali NATO napada ili preti drugim državama. Najveća pretnja demokratiji dolazi od onih aktera koji deluju pod njenim imenom, a ne od otvorenih protivnika ovog poretka vlasti. Nema države bez vojne sile, a EU je udružila tu silu sa SAD na čelu sa savezom zvanim NATO. Dobili smo u Evropi naoružanu demokratiju koja se širi. Šta je NATO?",[12,1288,1289],{},"NATO (North Atlantic Treaty Organization) je vojni savez severnoameričkih i evropskih država. Od svog osnivanja 1949. prijemom novih članica brojnost se sa prvobitnih 12, širenjem na Istok, povećala na 30 članica. (Treba samo pogledati zajedničku fotografiju koja uliva strah.) Severna Makedonija se 2020. pridružila NATO-u kao poslednja članica. NATO trenutno priziva Bosnu i Hercegovinu, Gruziju kao moguće članove. Pored članica organizacije u radu učestvuje 21 zemlja članica Partnerstva za mir, sa još 15 zemalja uključenih u institucionalni sistem dijaloga. Troškovi za odbranu članica treba da iznose 2% bruto domaćeg proizvoda do 2024. godine. Dakle, NATO se širi na dva načina: uvećava svoje članice i stigao je na granice Rusije. Pri tom se samopredstavlja kao odbrambeni savez.",[12,1291,1292],{},"Novo širenje ratova na Bliskom i srednjem Istoku pokreće Amerika koja po samopercepciji predstavlja lidera slobodnog sveta. Zapadne demokratije ratuju protiv islamskih država: Irak, Libija, Avganistan, Iran. A najnovije delo zapadne demokratije svakako je otmica legalnog predsednika Venecuele. Preti se i Kubi.",[12,1294,1295],{},"Najnovije geopolitičko iskustvo pokazuje da zapadne demokratije sa SAD na čelu upotrebljavaju rat kao sredstvo spoljne politike. Rat je prevashodno instrument totalitarnih država, koji se koristi u osvajanju drugih država i za čuvanje unutrašnjeg poretka vlasti. Kritičari rata su verovali da demokratska država odbacuje rat iz svog shvatanja politike. Međutim, NATO bombarduje Republiku Srpsku 1995. godine. SR Jugoslaviju 1999. godine. Povelja UN je bačena 1999. godine pod noge od strane demokratskih država Zapada, a Nemačka, Francuska, Španija mirno su pogazile svoje ustavne norme. Na delu je čista sila protiv prava. Kada su tako postupile protiv svojih ustavnih dokumenata ne treba da čudi ratna volja sa kojom krše ustave drugih država. Ali to je bio početak NATO intervencija: u Avganistanu 2003. prvi put NATO preuzima misiju izvan severnoatlantskog područja. Već sledeće godine izvedena je „trening misija“ u Iraku. NATO je 2009. rasporedio ratne brodove sa ciljem zaštite morskog saobraćaja u Adenskom zalivu i Indijskom okeanu od somalijskih pirata. NATO interveniše u Libiji 2011. godine. Od 2014. godine naoružava Ukrajinu i obučava vojsku. Američkih ratova sa povremenom NATO podrškom bilo je posle 1945. godine oko 40. Zapad je glasno ćutao dok su lišavani života milioni nedužnih ljudi.",[12,1297,1298],{},"Kakvoj budućnosti ide u susret današnji svet u kome se ubrzano pune magacini konvencionalnim i atomskim oružjem? Da li nam preti sukob NATO pakta sa ostatkom sveta? Nije li demokratija izgubila svoju snagu političke kontrole vlasti i odgovornosti onih koji donose odluke?",{"title":37,"searchDepth":38,"depth":38,"links":1300},[],{},"/articles/demokratija-i-vojna-sila",{"title":1272,"description":1272},"articles/demokratija-i-vojna-sila","zAJ72fJFHEUhUft8P2V6h7EfZr6sZFgJtB-bSsbkgmE",{"id":1307,"title":1308,"author":7,"body":1309,"category":40,"date":1264,"description":1308,"extension":43,"image":44,"meta":1337,"navigation":71,"path":1338,"seo":1339,"stem":1340,"__hash__":1341},"articles/articles/ko-donosi-sudbonosne-odluke-u-politici-cyr.md","Ко доноси судбоносне одлуке у политици",{"type":9,"value":1310,"toc":1335},[1311,1314,1317,1320,1323,1326,1329,1332],[12,1312,1313],{},"На ово питање, правници би одговорили: шеф државе. Политички људи би  видели и његово окружење – саветници, аналитичари. Заинтересована јавност би комбиновала  разне  тајне и јавне утицаје на  одлуке које доноси врх државе. А незаинтересовани грађани  гледали би своја посла.",[12,1315,1316],{},"У таквој пирамиди власти државе и свет се крећу одувек; разлика је у оружју које се  користи. Зачудо, у савременим демократијама  одлука о рату и миру је у рукама  једног човека кога су грађани изабрали док је у недемократијама владар  рата и мира, неизабран, наследан или узурпатор. Где је разлика?  Чињенице савремених ратова демократије  показују да одлуке шефа државе о покретању ратова не пролазе кроз  скупштинску процедуру. Законодавна контрола власти не постоји, а што најупечатљивије потврђује америчко ратовање у последње три деценије.",[12,1318,1319],{},"Подсетимо се бомбардовања Србије 1999. године.У својим мемоарима (The Journey, 2010) Тони Блер се присећа Косова, заправо бомбардовања Србије 1999. године. По сопственом признању, он је главни архитекта и извођач тих ратних радова. Ево његових речи: „Од почетка сам био потпуно спреман на војно решење...Био сам непоколебљиво заузео став да ствар не пацификујем, него да је доведем до краја“. А крај је била војна и копнена инвазија на Косово и Србију. Да би остварио тај крај, по сопственом признању, кренуо је у убеђивање Клинтона и Европе (ЕУ) да прихвате бомбардовање Србије.",[12,1321,1322],{},"Двадесет седам година касније, председник САД Доналд Трамп одлучује да бомбардује Иран: „Пре само неколико тренутака, по мом наређењу, Централна команда Сједињених Држава извршила је једно од најмоћнијих бомбардовања у историји Блиског истока и потпуно уништила сваки војни циљ на иранском крунском драгуљу, острву Харг. Наше оружје је најмоћније и најсофистицираније које је свет икада видео, али, из разлога пристојности, одлучио сам да не уништим нафтну инфраструктуру на острву... Додао је да је америчка војска \"најсмртоноснија, најмоћнија и најефикаснија сила било где у свету\".... Имамо ненадмашиву ватрену моћ, неограничену муницију и пуно времена - гледајте шта ће данас да се деси том поремећеном олошу. Они убијају невине људе широм света већ 47 година, а сада ја, као 47. председник Сједињених Америчких Држава, убијам их. Како је велика част то чинити! Хвала вам на пажњи посвећеној овом питању. (Мрежа Truth Social, 14. 3. 2026).",[12,1324,1325],{},"Дакле, видимо да је политика,  тачније политичка одлука у савременим западним демократијама концентрисана у рукама  првог човека државе и то изабрног од грађана. Они су изабрали човека  који доноси одлуке  од којих зависи да ли ће, поред других  друштвених питања, живети у миру или рату са другим државама. ЈЕДАН човек одлучује о милионима људи! Запањујуће! Може ли да буде другачије? Тешко. Шеф државе  поседује неке особине карактеристичне само за ту улогу али и ту се мешају разум и емоције, хлададно мишљења и вреле страсти.",[12,1327,1328],{},"Међутим, практично деловање суочава се са настајућим силама, са изненадим ситуацијама које он треба да обликује да би их решио и да из њих нешто остане. Председник државе треба да има  знање sui generis, знање о ономе што настаје, што тече. У том настајућем знању нема толико логике колико воље, вредновање, поглед на свет који такође структуирају мишљење. Све  наведене особине  преламају се  корз начин одлучивања, а одлука може да буде  добра или рђава.",[12,1330,1331],{},"То је ситуација када  ЈЕДАН човек на врху државе одлучује промишљено или под притиском емоција.  Или ће мислити о последицама својих одлука или ће се руководити чистом вољом. Или ће кренути у рат да убија или ће  тражити путеве мира.",[12,1333,1334],{},"Ко доноси судбоносне одлуке у политици? ЈЕДАН човек са својим тимом. Грађанима и нацији преостаје да се питају  какав је човек који се препоручује за власт. Наравоученије: треба широм отворити очи о кандидатима пре него што се приступи гласачкој кутији.",{"title":37,"searchDepth":38,"depth":38,"links":1336},[],{},"/articles/ko-donosi-sudbonosne-odluke-u-politici-cyr",{"title":1308,"description":1308},"articles/ko-donosi-sudbonosne-odluke-u-politici-cyr","3KOl9L-a6cC2m9WGbUryv5J0qRm2bkCCEfwsO7xri-g",{"id":1343,"title":1344,"author":79,"body":1345,"category":108,"date":1264,"description":1344,"extension":43,"image":44,"meta":1373,"navigation":71,"path":1374,"seo":1375,"stem":1376,"__hash__":1377},"articles/articles/ko-donosi-sudbonosne-odluke-u-politici.md","Ko donosi sudbonosne odluke u politici",{"type":9,"value":1346,"toc":1371},[1347,1350,1353,1356,1359,1362,1365,1368],[12,1348,1349],{},"Na ovo pitanje, pravnici bi odgovorili: šef države. Politički ljudi bi  videli i njegovo okruženje – savetnici, analitičari. Zainteresovana javnost bi kombinovala  razne  tajne i javne uticaje na  odluke koje donosi vrh države. A nezainteresovani građani  gledali bi svoja posla.",[12,1351,1352],{},"U takvoj piramidi vlasti države i svet se kreću oduvek; razlika je u oružju koje se  koristi. Začudo, u savremenim demokratijama  odluka o ratu i miru je u rukama  jednog čoveka koga su građani izabrali dok je u nedemokratijama vladar  rata i mira, neizabran, nasledan ili uzurpator. Gde je razlika?  Činjenice savremenih ratova demokratije  pokazuju da odluke šefa države o pokretanju ratova ne prolaze kroz  skupštinsku proceduru. Zakonodavna kontrola vlasti ne postoji, a što najupečatljivije potvrđuje američko ratovanje u poslednje tri decenije.",[12,1354,1355],{},"Podsetimo se bombardovanja Srbije 1999. godine.U svojim memoarima (The Journey, 2010) Toni Bler se priseća Kosova, zapravo bombardovanja Srbije 1999. godine. Po sopstvenom priznanju, on je glavni arhitekta i izvođač tih ratnih radova. Evo njegovih reči: „Od početka sam bio potpuno spreman na vojno rešenje...Bio sam nepokolebljivo zauzeo stav da stvar ne pacifikujem, nego da je dovedem do kraja“. A kraj je bila vojna i kopnena invazija na Kosovo i Srbiju. Da bi ostvario taj kraj, po sopstvenom priznanju, krenuo je u ubeđivanje Klintona i Evrope (EU) da prihvate bombardovanje Srbije.",[12,1357,1358],{},"Dvadeset sedam godina kasnije, predsednik SAD Donald Tramp odlučuje da bombarduje Iran: „Pre samo nekoliko trenutaka, po mom naređenju, Centralna komanda Sjedinjenih Država izvršila je jedno od najmoćnijih bombardovanja u istoriji Bliskog istoka i potpuno uništila svaki vojni cilj na iranskom krunskom dragulju, ostrvu Harg. Naše oružje je najmoćnije i najsofisticiranije koje je svet ikada video, ali, iz razloga pristojnosti, odlučio sam da ne uništim naftnu infrastrukturu na ostrvu... Dodao je da je američka vojska \"najsmrtonosnija, najmoćnija i najefikasnija sila bilo gde u svetu\".... Imamo nenadmašivu vatrenu moć, neograničenu municiju i puno vremena - gledajte šta će danas da se desi tom poremećenom ološu. Oni ubijaju nevine ljude širom sveta već 47 godina, a sada ja, kao 47. predsednik Sjedinjenih Američkih Država, ubijam ih. Kako je velika čast to činiti! Hvala vam na pažnji posvećenoj ovom pitanju. (Mreža Truth Social, 14. 3. 2026).",[12,1360,1361],{},"Dakle, vidimo da je politika,  tačnije politička odluka u savremenim zapadnim demokratijama koncentrisana u rukama  prvog čoveka države i to izabrnog od građana. Oni su izabrali čoveka  koji donosi odluke  od kojih zavisi da li će, pored drugih  društvenih pitanja, živeti u miru ili ratu sa drugim državama. JEDAN čovek odlučuje o milionima ljudi! Zapanjujuće! Može li da bude drugačije? Teško. Šef države  poseduje neke osobine karakteristične samo za tu ulogu ali i tu se mešaju razum i emocije, hladadno mišljenja i vrele strasti.",[12,1363,1364],{},"Međutim, praktično delovanje suočava se sa nastajućim silama, sa iznenadim situacijama koje on treba da oblikuje da bi ih rešio i da iz njih nešto ostane. Predsednik države treba da ima  znanje sui generis, znanje o onome što nastaje, što teče. U tom nastajućem znanju nema toliko logike koliko volje, vrednovanje, pogled na svet koji takođe struktuiraju mišljenje. Sve  navedene osobine  prelamaju se  korz način odlučivanja, a odluka može da bude  dobra ili rđava.",[12,1366,1367],{},"To je situacija kada  JEDAN čovek na vrhu države odlučuje promišljeno ili pod pritiskom emocija.  Ili će misliti o posledicama svojih odluka ili će se rukovoditi čistom voljom. Ili će krenuti u rat da ubija ili će  tražiti puteve mira.",[12,1369,1370],{},"Ko donosi sudbonosne odluke u politici? JEDAN čovek sa svojim timom. Građanima i naciji preostaje da se pitaju  kakav je čovek koji se preporučuje za vlast. Naravoučenije: treba širom otvoriti oči o kandidatima pre nego što se pristupi glasačkoj kutiji.",{"title":37,"searchDepth":38,"depth":38,"links":1372},[],{},"/articles/ko-donosi-sudbonosne-odluke-u-politici",{"title":1344,"description":1344},"articles/ko-donosi-sudbonosne-odluke-u-politici","J7hzu8yLJ6naEPj3HMbczDWSih3-XFUjNvkHTiIhmQQ",{"id":1379,"title":1380,"author":7,"body":1381,"category":40,"date":1400,"description":1380,"extension":43,"image":44,"meta":1401,"navigation":71,"path":1402,"seo":1403,"stem":1404,"__hash__":1405},"articles/articles/moral-za-eros-nemoral-za-tanatos-cyr.md","Морал за Ерос, неморал за Танатос",{"type":9,"value":1382,"toc":1398},[1383,1386,1389,1392,1395],[12,1384,1385],{},"Узбуркала се јавност Запада због  догађаја на Епштајновом Девичанским острву на Карибима. Захваљујући модерној техници  аудиовизуелној комуникацији открива се лако оно што је у прошлости било  невидљиво. Ерос је увлачио у своје вртлоге вековима богате и сиромашне,  моћне и немоћне, домаће и странце, славне и непознате и тако редом. Неки су написали књиге о себи и другима и тако обогатили културну еротског памћења. А књига  ко књига - ко је пронађе и купи, ко је прочита. Наше време је ствар тела и нагона разотркило без милости, захваљајући  мобилном снимању. Оно што је некада било невидљиво убразним ритмом постаје  видљиво. Облодањено је три милиона докумената!",[12,1387,1388],{},"Ових дана  наша и западна (да ли и светска) јавност је запљуснута снимцима и фајловима о учествовању  неких припадника западне политичке али других елита у америчком Еросу. Западна јавност је ужаснута, згранута, пуна осуда  оних који су  тамо, на острву уживали телом. Какве моралне осуде! Са разних страна стижу, а неки  људи од моћи, повлаче се пред  пренераженом публиком Западом. Тресе се јавност овог дела света од срамотног понашања  људи  од који се  очекује врлина.",[12,1390,1391],{},"Да ли да им се придружимо, ми у Србији? Зашто би? Ми морамо да се сетимо другог лица  неких протагониста западне цивилизације. Ми смо доживели и преживели  западни Танатос. Острвила се  НАТО армада на српски народ  у задњој години другог миленијума и дан и ноћ сипала  бомбе да би поред рушења и убијања  цивилног света, противно свим међународним законима отргла  покрајину Косова и Метохије из уставног поретка Републике Србије.И какве везе  има ова трагедија са  Епштајновим царством тела? Па има.  Дан и ноћ је Србија засипана бомбама, Танатос је тријумфовао а највећи део Запада  није се узбуђивао. Усамљени појединци и групе су били  морално узнемирени,  огорчени  али већина  је вила равнодушна. Штавише,   истицали су се они који су кликтали од  подршке и тражили  још јаче ударе. Поред правне,  и морална осуда је изостала.",[12,1393,1394],{},"И сад видимо како се  моралне вредности  употребљавају и у ком правцу се крећу западна схватања и понашања. Због Ероса на Епштајновом острву цикнула је јавност Запада, на коме нико није усмрћен. Неки политички посетиоци острваског раја  поднели су оставке.  А када је Танатос  беснео над Србијом, морална савест највећег дела Запада је  утихнула. Колико се сећамо нико на виским ратним и политичким положајима није поднео оставку.",[12,1396,1397],{},"Такав је свет у коме живимо. Може ли се нешто учинити да не буде такав?",{"title":37,"searchDepth":38,"depth":38,"links":1399},[],"2026-03-21",{},"/articles/moral-za-eros-nemoral-za-tanatos-cyr",{"title":1380,"description":1380},"articles/moral-za-eros-nemoral-za-tanatos-cyr","XsXzBrVUjSy0fggsB6mxv13d11eC22-EfP2V3gtMm_8",{"id":1407,"title":1408,"author":79,"body":1409,"category":108,"date":1400,"description":42,"extension":43,"image":44,"meta":1428,"navigation":71,"path":1429,"seo":1430,"stem":1431,"__hash__":1432},"articles/articles/moral-za-eros-nemoral-za-tanatos.md","Moral za Eros, nemoral za Tanatos",{"type":9,"value":1410,"toc":1426},[1411,1414,1417,1420,1423],[12,1412,1413],{},"Uzburkala se javnost Zapada zbog  događaja na Epštajnovom Devičanskim ostrvu na Karibima. Zahvaljujući modernoj tehnici  audiovizuelnoj komunikaciji otkriva se lako ono što je u prošlosti bilo  nevidljivo. Eros je uvlačio u svoje vrtloge vekovima bogate i siromašne,  moćne i nemoćne, domaće i strance, slavne i nepoznate i tako redom. Neki su napisali knjige o sebi i drugima i tako obogatili kulturnu erotskog pamćenja. A knjiga  ko knjiga - ko je pronađe i kupi, ko je pročita. Naše vreme je stvar tela i nagona razotrkilo bez milosti, zahvaljajući  mobilnom snimanju. Ono što je nekada bilo nevidljivo ubraznim ritmom postaje  vidljivo. Oblodanjeno je tri miliona dokumenata!",[12,1415,1416],{},"Ovih dana  naša i zapadna (da li i svetska) javnost je zapljusnuta snimcima i fajlovima o učestvovanju  nekih pripadnika zapadne političke ali drugih elita u američkom Erosu. Zapadna javnost je užasnuta, zgranuta, puna osuda  onih koji su  tamo, na ostrvu uživali telom. Kakve moralne osude! Sa raznih strana stižu, a neki  ljudi od moći, povlače se pred  preneraženom publikom Zapadom. Trese se javnost ovog dela sveta od sramotnog ponašanja  ljudi  od koji se  očekuje vrlina.",[12,1418,1419],{},"Da li da im se pridružimo, mi u Srbiji? Zašto bi? Mi moramo da se setimo drugog lica  nekih protagonista zapadne civilizacije. Mi smo doživeli i preživeli  zapadni Tanatos. Ostrvila se  NATO armada na srpski narod  u zadnjoj godini drugog milenijuma i dan i noć sipala  bombe da bi pored rušenja i ubijanja  civilnog sveta, protivno svim međunarodnim zakonima otrgla  pokrajinu Kosova i Metohije iz ustavnog poretka Republike Srbije.I kakve veze  ima ova tragedija sa  Epštajnovim carstvom tela? Pa ima.  Dan i noć je Srbija zasipana bombama, Tanatos je trijumfovao a najveći deo Zapada  nije se uzbuđivao. Usamljeni pojedinci i grupe su bili  moralno uznemireni,  ogorčeni  ali većina  je vila ravnodušna. Štaviše,   isticali su se oni koji su kliktali od  podrške i tražili  još jače udare. Pored pravne,  i moralna osuda je izostala.",[12,1421,1422],{},"I sad vidimo kako se  moralne vrednosti  upotrebljavaju i u kom pravcu se kreću zapadna shvatanja i ponašanja. Zbog Erosa na Epštajnovom ostrvu ciknula je javnost Zapada, na kome niko nije usmrćen. Neki politički posetioci ostrvaskog raja  podneli su ostavke.  A kada je Tanatos  besneo nad Srbijom, moralna savest najvećeg dela Zapada je  utihnula. Koliko se sećamo niko na viskim ratnim i političkim položajima nije podneo ostavku.",[12,1424,1425],{},"Takav je svet u kome živimo. Može li se nešto učiniti da ne bude takav?",{"title":37,"searchDepth":38,"depth":38,"links":1427},[],{},"/articles/moral-za-eros-nemoral-za-tanatos",{"title":1408,"description":42},"articles/moral-za-eros-nemoral-za-tanatos","2F8u0wq05WgtecbqB_O_8C5rni9O4chDLbZjThu4-OY",{"id":1434,"title":1435,"author":7,"body":1436,"category":40,"date":1452,"description":1453,"extension":43,"image":44,"meta":1454,"navigation":71,"path":1455,"seo":1456,"stem":1457,"__hash__":1458},"articles/articles/beznacajnik-u-politici-cyr.md","Безначајник у политици",{"type":9,"value":1437,"toc":1450},[1438,1441,1447],[12,1439,1440],{},"Овај тип безначајника  је опозиционар  али изван партије али на  телевзији и  новим медијима. Ништа не представља али галами, виче. Он је смислио неравноправност у борби за демократију. Ко не верује нека чује и прочита. Каже он да онај ко је на власти  треба да подноси  увреде на рачун своје личности. Тако ако му безначајник каже да је глуп, да је будала, да је свиња, да је непоменик, да је лажов он све то треба да мирно оћути  јер забога до је права демократија: безначајник може да вређе  човека на власти а овај на то не би смео да одговори. Другим речима, онај ко је у позицији моћи мора да трипи да га безначајници вређају, да га псују а он псоваче не сме. И при том каже да то њему,  овоме ко је у позицији моћи не би смело да смета. А да све зачини новом мудрошћу по којој је то здрав политички систем. Заиста, здрав политички систем!  Један  сме да псује а дуги не сме и да то трипи. А зашто? Зато што је у позицији моћи. Али безначајник не зна да је то  институционална моћ а не лична, моћ  на основу законских овлашћења. Обмана је да  безначајник нема никакву моћ; има је и то је медијска моћ, моћ да  јавно избаци увреду и клевету другој јавној или нејавној личности. А таква моћ  мора да  наиђе на моћ која брани достајанство личности. Дакле, вара се безначајник да  има право да вређа човека на позицији моћи, а да му се  не одговори. Не репресијом већ онако народски: како ти мени тако ја теби. А замислимо да је безначајник у сукобу са закону по било ком основу и да он каже  ономе на позицији моћи да је будала а овај не сме да му одгвори зато што је то  у складу са здравим политичким системом! Замислимо ако можемо.",[1442,1443,1444],"blockquote",{},[12,1445,1446],{},"Један сме да псује а други не сме и да то трпи. А зашто? Зато што је у позицији моћи.",[12,1448,1449],{},"То је време у новој демократској култури. Нису равноправни безначајник и онај на позицији моћи. Биће да је  такав „здрав политички систем“ заправо дубоко болестан.",{"title":37,"searchDepth":38,"depth":38,"links":1451},[],"2026-03-17","Када демократија постане алиби за увреду без одговора — и зашто \"здрави политички систем\" који то допушта можда није здрав уопште.",{},"/articles/beznacajnik-u-politici-cyr",{"title":1435,"description":1453},"articles/beznacajnik-u-politici-cyr","FZtZS08Ky_hjR09i7aTgh3HD2GvHJQEssrChnPDRGPE",{"id":1460,"title":1461,"author":79,"body":1462,"category":108,"date":1452,"description":1477,"extension":43,"image":44,"meta":1478,"navigation":71,"path":1484,"seo":1485,"stem":1486,"__hash__":1487},"articles/articles/beznacajnik-u-politici.md","Beznačajnik u politici",{"type":9,"value":1463,"toc":1475},[1464,1467,1472],[12,1465,1466],{},"Ovaj tip beznačajnika je opozicionar ali izvan partije, ali na televiziji i novim medijima. Ništa ne predstavlja ali galami, viče. On je smislio neravnopravnost u borbi za demokratiju. Ko ne veruje neka čuje i pročita. Kaže on da onaj ko je na vlasti treba da podnosi uvrede na račun svoje ličnosti. Tako ako mu beznačajnik kaže da je glup, da je budala, da je svinja, da je nepomenik, da je lažov — on sve to treba mirno da ućuti jer, zaboga, to je prava demokratija: beznačajnik može da vređa čoveka na vlasti a ovaj na to ne bi smeo da odgovori. Drugim rečima, onaj ko je u poziciji moći mora da trpi da ga beznačajnici vređaju, da ga psuju, a on psovače ne sme. I pri tom kaže da to njemu, ovome ko je u poziciji moći, ne bi smelo da smeta. A da sve začini novom mudrošću po kojoj je to zdrav politički sistem. Zaista, zdrav politički sistem! Jedan sme da psuje a drugi ne sme i da to trpi. A zašto? Zato što je u poziciji moći. Ali beznačajnik ne zna da je to institucionalna moć a ne lična, moć na osnovu zakonskih ovlašćenja. Obmana je da beznačajnik nema nikakvu moć; ima je i to je medijska moć, moć da javno izbaci uvredu i klevetu drugoj javnoj ili nejavnoj ličnosti. A takva moć mora da naiđe na moć koja brani dostojanstvo ličnosti. Dakle, vara se beznačajnik da ima pravo da vređa čoveka na poziciji moći, a da mu se ne odgovori. Ne represijom već onako narodni: kako ti meni tako ja tebi. A zamislimo da je beznačajnik u sukobu sa zakonom po bilo kom osnovu i da on kaže onome na poziciji moći da je budala, a ovaj ne sme da mu odgovori zato što je to u skladu sa zdravim političkim sistemom! Zamislimo ako možemo.",[1442,1468,1469],{},[12,1470,1471],{},"Jedan sme da psuje a drugi ne sme i da to trpi. A zašto? Zato što je u poziciji moći.",[12,1473,1474],{},"To je vreme u novoj demokratskoj kulturi. Nisu ravnopravni beznačajnik i onaj na poziciji moći. Biće da je takav \"zdrav politički sistem\" zapravo duboko bolestan.",{"title":37,"searchDepth":38,"depth":38,"links":1476},[],"Kada demokratija postane alibi za uvredu bez odgovora — i zašto \"zdravi politički sistem\" koji to dopušta možda nije zdrav uopšte.",{"tags":1479},[1480,1481,1482,128,301,1483],"beznačajnik u politici","demokratska kultura","politika","protesti","/articles/beznacajnik-u-politici",{"title":1461,"description":1477},"articles/beznacajnik-u-politici","Kn8Ozuem35iOvvY08OY8BJNo0GDDeAhwOo5sYKs914Y",{"id":1489,"title":1490,"author":7,"body":1491,"category":40,"date":1515,"description":1516,"extension":43,"image":44,"meta":1517,"navigation":71,"path":1518,"seo":1519,"stem":1520,"__hash__":1521},"articles/articles/ofanziva-beznacajnih-ljudi-cyr.md","Офанзива безначајних људи",{"type":9,"value":1492,"toc":1513},[1493,1496,1501,1504,1507,1510],[12,1494,1495],{},"У не тако давним временима нисмо имали животе какви су данас у Србији, трећој деценији 21 века. Такав живот није  посебност Србије; сличан је и у другим државама савременог  западног света.  А ради се о провали људи без дела и значаја, без иакавог видљивог доприноса општим вредностима у јавни друштвени живот који засипају  глупостима, мржњом, бесом,  виком и циком.  Одједанпут се појаве на позорници, избаце из себе  накупљени бес и  мржњу на   онога за кога умисле да им је крив за „нешто“, а онда  нестану до прве прилике. Ко је знао да има оволико таквих људи.",[1442,1497,1498],{},[12,1499,1500],{},"Демократија медија је свакоме дала прилику да се искаже у најгорем светлу.",[12,1502,1503],{},"Навалу безначјника није омогућио ниједан људски фактор; отворен пут овим људима  омогућили су нови медији, нова техника  комуникације: ттелевизијама су додате мреже.  Када се  човек окрене око себе запажа да све пршти од  говора и слика. Људска права, демократија иду на руку новим медијима и сада свако са мобилним у рукама, а са телевизором у кући постаје субјект историје.",[12,1505,1506],{},"Тако у мору телевизијских станица, малих и великих  безначајник  успева да уђе  у једну од њих и шта ради – сипа отров на  оне који су бирани од народа  да управљају државом. Говори „субјект историје“ шта му пада на  главу, а пада мују му  речи стреле, речи пуне барута, па се свако разуман мора да упита шта  се догодило са субјектом  у његовом одрстању, васпитању и образовању, да је тако огорчен преко сваке мере.   У том говору речи и стварност су као небо и земља, зјапи провалија између глупости и памети. Али немари, иде он даље и говори као да га цео свет слуша и гледа.",[12,1508,1509],{},"Тако безначјаник на  малој телевизији. Али то је ништа у односу на  друштво  умрежено  мобилним телефонима. Ту тек има речи и реченица које као да су изникле из самог пакла. Свако има слободу да искаже свој таленат у одвратном псовању,  у вређању, у лажима, у мржњи, у претњама насиљем. Тако сваки дан тече ова офромна река  пуна  вербалних пирана.  Мобилни Амазон. Демократија медија је свакоме дала прилику да се  искаже у најгорем светлу, да  се избаци муљ  са дба  свакога ко га има у себи.",[12,1511,1512],{},"И ту нема спаса. Ко ће забранити безначајницима људска права у демократији. Преостаје  једино борба.  Они који су сачували разум, трпељивост, васпитање треба да користе исту технику, нове медије, за одбрану лепше стране живота. Није лако али  добро и лепо, истина и морал  имају своје  „адвокате“ пред навалом безначајника.",{"title":37,"searchDepth":38,"depth":38,"links":1514},[],"2026-03-16","Навала безличних гласова у дигиталном простору и питање да ли разум и лепота имају шансу у мору беса и мржње.",{},"/articles/ofanziva-beznacajnih-ljudi-cyr",{"title":1490,"description":1516},"articles/ofanziva-beznacajnih-ljudi-cyr","S9JsIoY8rbWGv6PF29TKFSVyZh0nO7Mz6WLjrbx-0dQ",{"id":1523,"title":1524,"author":79,"body":1525,"category":108,"date":1515,"description":1549,"extension":43,"image":44,"meta":1550,"navigation":71,"path":1551,"seo":1552,"stem":1553,"__hash__":1554},"articles/articles/ofanziva-beznacajnih-ljudi.md","Ofanziva beznačajnih ljudi",{"type":9,"value":1526,"toc":1547},[1527,1530,1535,1538,1541,1544],[12,1528,1529],{},"U ne tako davnim vremenima nismo imali živote kakvi su danas u Srbiji, trećoj deceniji 21. veka. Takav život nije posebnost Srbije; sličan je i u drugim državama savremenog zapadnog sveta. A radi se o provali ljudi bez dela i značaja, bez ikakvog vidljivog doprinosa opštim vrednostima u javni društveni život koji zasipaju glupošću, mržnjom, besom, vikom i cikom. Odjedanput se pojave na pozornici, izbace iz sebe nakupljeni bes i mržnju na onoga za koga umisle da im je kriv za \"nešto\", a onda nestanu do prve prilike. Ko je znao da ima ovoliko takvih ljudi.",[1442,1531,1532],{},[12,1533,1534],{},"Demokratija medija je svakome dala priliku da se iskaze u najgorem svetlu.",[12,1536,1537],{},"Navalu beznačajnika nije omogućio nijedan ljudski faktor; otvoren put ovim ljudima omogućili su novi mediji, nova tehnika komunikacije: televizijama su dodate mreže. Kada se čovek okrene oko sebe zapaža da sve pršti od govora i slika. Ljudska prava, demokratija idu na ruku novim medijima i sada svako sa mobilnim u rukama, a sa televizorom u kući postaje subjekat istorije.",[12,1539,1540],{},"Tako u moru televizijskih stanica, malih i velikih, beznačajnik uspeva da uđe u jednu od njih i šta radi — sipa otrov na one koji su birani od naroda da upravljaju državom. Govori \"subjekat istorije\" šta mu pada na glavu, a padaju mu reči strelice, reči pune baruta, pa se svako razuman mora da upita šta se dogodilo sa subjektom u njegovom odrastanju, vaspitanju i obrazovanju, da je tako ogorčen preko svake mere. U tom govoru reči i stvarnost su kao nebo i zemlja, zjapi provalija između gluposti i pameti. Ali ne mari, ide on dalje i govori kao da ga ceo svet sluša i gleda.",[12,1542,1543],{},"Tako beznačajnik na maloj televiziji. Ali to je ništa u odnosu na društvo umreženo mobilnim telefonima. Tu tek ima reči i rečenica koje kao da su iznikle iz samog pakla. Svako ima slobodu da iskaže svoj talenat u odvratnom psovanju, u vređanju, u lažima, u mržnji, u pretnjama nasiljem. Tako svaki dan teče ova ogromna reka puna verbalnih piranja. Mobilni Amazon. Demokratija medija je svakome dala priliku da se iskaže u najgorem svetlu, da se izbaci mulj s dna svakoga ko ga ima u sebi.",[12,1545,1546],{},"I tu nema spasa. Ko će zabraniti beznačajnicima ljudska prava u demokratiji. Preostaje jedino borba. Oni koji su sačuvali razum, trpeljivost, vaspitanje treba da koriste istu tehniku, nove medije, za odbranu lepše strane života. Nije lako ali dobro i lepo, istina i moral imaju svoje \"advokate\" pred navalom beznačajnika.",{"title":37,"searchDepth":38,"depth":38,"links":1548},[],"Navala bezličnih glasova u digitalnom prostoru i pitanje da li razum i lepota imaju šansu u moru besa i mržnje.",{},"/articles/ofanziva-beznacajnih-ljudi",{"title":1524,"description":1549},"articles/ofanziva-beznacajnih-ljudi","_O6BbaOAJ0WdIg1X_FjxpSsWg1u_XC4zFRiJ1mM3uH4",1778496216422]